Dostupni linkovi

logo-print

Da li je Crna Gora uvela sankcije Rusiji


Miodrag Vuković i Vasilije Lalošević

Miodrag Vuković i Vasilije Lalošević

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o tome kakvi treba da budu odnosi između Crne Gore i Rusije. Sagovornici su bili Miodrag Vuković, član Glavnog odbora vladajuće Demokratske partije socijalista i predsednik Odbora za međunarodne odnose Skupštine Crne Gore, i Vasilije Lalošević, potpredsednik opozicione Socijalističke narodne partije.

Polemisalo se o tome da li odluka vlade da sledi politiku Evropske unije prema Rusiji znači da je Crna Gora uvela sankcije Rusiji, zašto je Rusija oštro reagovala i da li će Crna Gora snositi posledice, šta znači izjava ruskog ambasodora u Podgorici Andreja Nesterenka da će odluka da se Crna Gora pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije zauzeti odgovarajuće mesto u zajedničkoj istoriji dve zemlje, kao i o tome da li Crna Gora, bez obzira što se opredelila za politiku Evropske unije, mora da vodi računa da ne naljuti Rusiju.
Omer Karabeg: Hteo bih da na početku ovog razgovora raščistimo jedno pitanje. Da li je Crna Gora uvela sankcije Rusiji zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi? O tome u Crnoj Gori postoje različita tumačenja.


Ne radi se ni o kakvim sankcijama koje je Crna Gora uvela Rusiji

Miodrag Vuković: Ne radi se ni o kakvim sankcijama koje je Crna Gora uvela Rusiji, već o očekivanom i promišljenom potezu Vlade i Ministarstva spoljnih poslova. Kao zemlja koja je na putu evropskih integracija, Crna Gora se pridružila mjerama Evropske unije prema pojedincima iz Rusije i Ukrajine kojima je zabranjen ulazak na teritoriju Evropske unije, kao i raspolaganje njihovim sredstvima koja se nalaze na računima banaka zemalja Evropske Unije. Nikakve sankcije klasičnog tipa Crna Gora nije uvela nikome, a posebno ne Rusiji.

Pojavile su se informacije da se šest zemalja izvan Evropske unije, među njima i Crna Gora i Albanija, pridružilo sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji

Vasilije Lalošević: U crnogorskoj javnosti, ali i u medijima u regionu i nekim inostranim medijima pojavile su se informacije da se šest zemalja izvan Evropske unije, među njima i Crna Gora i Albanija, pridružilo sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji. To je uzburkalo javnost i političku scenu u Crnoj Gori. Uslijedila je posjeta predsjednika Socijalističke narodne partije Srđana Milića Moskvi i susreti na vrlo visokom nivou u Vladi, Predsjedništvu Rusije, Dumi i Trgovinskoj komori sa ciljem da se pokaže kako bilo koja izjava, makar ona bila i od premijera ili nekog visokog zvaničnika, ne predstavlja volju većine građana Crne Gore. Mi smo vrlo jasno stavili do znanja da naša delegacija nije išla u Moskvu da se bilo kome izvinjava, već da kažemo da bilo čiji loši odnosi sa Rusijom ne mogu zaustaviti saradnju između Crne Gore i Rusije.
Omer Karabeg: Vi, znači, smatrate da odluka Vlade da se Crna Gora pridruži sankcijama Evropske unije ne odražava volju većine građana?

Vasilije Lalošević: Da. Ja to govorim sa aspekta tradicionalno dobrih odnosa koje gaje Crna Gora i Rusija svih ovih godina i decenija, pa i kroz vijekove.
Nekorektna je priča koja se plasira u javnosti da je 90 odsto građana Crne Gore protiv odluke Vlade da se naša zemlja pridruži sankcijama Evropske unije
Miodrag Vuković: Ako je vlada Crne Gore izraz parlamentarne većine, a parlamentarna većina je izraz većinske podrške na izborima, onda je logično izvući zaključak da se mjere, koje preduzima Vlada, oslanjaju na većinsko raspoloženje građana. Zato je nekorektna priča koja se plasira u javnosti da je 90 odsto građana Crne Gore protiv odluke Vlade da se naša zemlja pridruži sankcijama Evropske unije. Da je tako, Vlada ne bi osvanula na mjestu na kome se nalazi. Ništa od toga nema, ima samo protesta onih koji su u manjini, a koji i inače ne podržavaju politiku izvršne vlasti pokušavajući na sve načine da je kompromituju. Priča da 90 posto građana ne podržava odluku Vlade plasira se sa ciljem da bi se stvorio utisak da neko radi protiv interesa države. To je izraubovana politikantska priča. Šta treba očekivati od države, koja je kandidat da postane punopravni član Evropske unije, nego da dijeli stvavove i vrijednosti Unije i da svoju politiku usaglašava sa njenom politikom.
Omer Karabeg: Gospodine Laloševiću, na osnovu čega vi tvrdite da odluka Vlade o pridruživanju sankcijama Evropske unije prema Rusiji ne odražava volju većine građana Crne Gore?

Turističke asocijacije i udruženja su upozorili Vladu da mora biti oprezna u svojim izjavama o Ukrajini i Krimu, jer bi moglo doći do smanjenja posjete ruskih turista Crnoj Gori

Vasilije Lalošević: Ovih dana i minulih nedelja oglašavali su se ljudi koji su direktno zainteresovani za dobre i tradicionalne odnose sa Rusijom. Recimo, turističke asocijacije i udruženja su upozorili Vladu da mora biti oprezna u svojim izjavama o Ukrajini i Krimu, jer bi moglo doći do smanjenja posjete ruskih turista Crnoj Gori. Njihovi podaci govore da Rusi čine oko 50 posto inostranih turista u hotelima na crnogorskom primorju. I ne samo to. Rusi su vlasnici 9 posto nekretnina koje stranci posjeduju u Crnoj Gori. To naglašavaju privrednici, a i običan narod. I u velikim razvijenim zemljama, kao što je Njemačka, najveće ekonomske kompanije apelovale su na kancelarku Merkel da ne podrži američku inicijativu o uvođenju jačih sankcija Rusiji. U tom kontekstu je i bila ocjena da treba biti pažljiv i da takvi stavovi ne predstavljaju volju svih građana Crne Gore.

Miodrag Vuković: Otklonili smo dilemu da li je Crna Gora uvela sankcije Rusiji. Nije Crna Gora uvela sankcije Rusiji, već se samo radi o usaglašavanja politike Crne Gore sa politikama zemalja Evropske unije.
Omer Karabeg: Gospodine Vukoviću, Rusija je veoma oštro reagovala na činjenicu da je Crna Gora podržala mere Evropske unije prema Rusiji. Leonid Rešetnjkov, koji nije vladin zvaničnik, ali je direktor moskovskog Instituta za strateška istraživanja bliskog vlastima, čak je rekao da je Đukanović izdao sećanje na ruski, crnogorski i srpski narod. Može li Crna Gora imati posledice od ovog poteza?

Miodrag Vuković: Nikakve, zato što riječi tog čovjeka nemaju nikakvu težinu ni u samoj Rusiji. Vi ste citirali izvjesnog generala u penziji, dokonog čovjeka koji je osuo paljbu i uvrede po jednoj državi i njenim čelnim ljudima. Radi se o bivšem vrlo važnom akteru KGB-a, koji je na jednoj promociji - na žalost uz podršku domaćih branitelja tradicionalnog rusko-crnogorskog prijateljstva, ali na naopak način - izrekao tu vulgarnu rečenicu. Da se ne radi o ozbiljnoj poruci govori činjenica da niko iz zvaničnih struktura Rusije nije reagovao, a ja ću vam reći da je jedan drugi visoki zvaničnik, gospodin Grizunov, doktor nauka, profesor najuticajnijeg fakulteta u Ruskoj federaciji - državnog Moskovskog univerziteta i član ekspertskog savjeta ruskog parlamenta - rekao je da je iznenađen kako se građanima Crne Gore prenose stavovi iz Rusije.

On kaže da ima utisak da se ne sluša ono što zvanična Moskva uporno saopštava - da Crna Gora nije nikakav njen novi neprijatelj, niti neki veliki spoljnopolitički prioritet i da se Rusija nije miješala, niti će se miješati u njen izbor. Gospodin Grizunov je rekao da je zatečen insinuacijama koje je pročitao u nekim medijima, posebno pričom da je Kremlj ljut na premijera Mila Đukanovića. On kaže da crnogorska javnost treba da zna da je Milo Đukanović vrlo cijenjen u svim ruskim institucijama kao vrlo sposoban i vrlo pošten političar i da oni koji kritikuju premijera Đukanovića ne žele to da čuju.
Omer Karabeg: Gospodine Vukoviću, ali Rusija je veoma oštro reagovala na govor gospodina Đukanovića u Vašingtonu i na činjenicu da je Crna Gora podržala mere Evropske unije. Dala je vrlo oštro saopštenje.

Miodrag Vuković: To je tačno. Doživljavam to kao reakciju jedne velike zemlje koja je involvirana u konflikt koji se zove velika kriza u Ukrajini. Međutim, zvanična Moskva nije samu sebe interpretirala onako kako to rade patriotski mediji u Crnoj Gori najavljujući cunami koji će krenuti iz Moskve na malu Crnu Goru i prekinuti ekonomske i diplomatske veze, pa nam neće doći nijedan Rus ni da investira, niti da se odmara. Gospodin Grizunov to ovako komentariše "Izjave koje se na račun crnogorske politike i njenih zvaničnika interpretiraju u medijima i od nekih političkih struktura treba posmatrati iz ugla propagande kakvu su nekada imali Milošević, Karadžić i Mladić".

Andrej Nesterenko, ruski ambasador u Podgorici, kaže da odluku crnogorskih vlasti da se pridruže sankcijama Evropske unije protiv Rusije neće moći da kompenzuju nikakve lijepe riječi
Vasilije Lalošević: Ja imam pred sobom pismo gospodina Andreja Nesterenka, ruskog ambasadora u Crnoj Gori, koje je on uputio podgoričkom listu Pobjeda i u kome kaže da odluku crnogorskih vlasti da se pridruže sankcijama Evropske unije protiv Rusije neće moći da kompenzuju nikakve lijepe riječi i da će ona zauzeti odgovarajuće mjesto u zajedničkoj istoriji. Dakle, tu postoji određeni ton koji govori da ljutnja ipak postoji. Pismo ruskog ambasadora je u stvari reakcija na tvrdnje gospodina Grizunova u njegovom intervjuu Pobjedi koje je pomenuo gospodin Vuković. Gospodin Nesterenko je rekao da ocjene gospodina Grizunova o trenutnim rusko-crnogorskim odnosima izazivaju, najblaže rečeno, nedoumicu, jer gosodin Grizunov nijednom rječju nije spomenuo veoma dobre tradicionalne odnose između dvije zemlje, podsjećajući kako se u Crnoj Gori decenijama govorilo - nas i Rusa 300 miliona.

U tom kontestu Nestarenko pita Grizunova i sve one koji su objavili taj tekst - kako se onda može donijeti zaključak da Crna Gora nije neka vrsta spoljnopolitičkog ili ekonomskog prioriteta ruske diplomatije, kako tvrdi gospodin Grizunov. Slažem se da dobri odnosi ne mogu biti narušeni nečijim izjavama na promociji neke knjige, ali ni naručenim intervjuima u nekim dnevnicima, samo zato da bi se napravila crno- bijela slika stvarnosti.
Omer Karabeg: Gospodine Vukoviću, kako vi gledate na ovu izjavu ambasadora Rusije u Crnoj Gori da će odluka vlade o pridruživanju sankcijama Evropske unije biti zapisana u rusko- crnogorskoj istoriji? To je prilično kritička izjava.

Miodrag Vuković: Zašto? Da li je rekao da će biti zapisana kao negativna ili samo da će biti zapisana u rusko-crnogorskoj istoriji?
Omer Karabeg: Kontekst je da će biti zapisana kao negativna.

Miodrag Vuković: Ja se vrlo čuvam da izvlačim rečenice iz konteksta i da im dajem onaj smisao koji ja hoću da prepoznam. Gospodin Nesterenko je, evo prihvatiću, reagovao na jednu novu činjenicu u diplomatskim odnosima Crne Gore i Rusije i rekao je to što je rekao. Koju težinu ima njegova izjava? Onoliku koliko i svaka izjava i diplomatski postupak bilo kog diplomatskog predstavnika. Normalno, što je veća zemlja - to se obazrivije treba odnositi prema izjavi njenog predstavnika. Gospodin Nesterenko je to rekao, a šta je rekao prije nekoliko mjeseci gospodin Aleksandar Čepurin, ambasador te iste Rusije u Beogradu?

Ruski ambasador u velikoj, a nama susjednoj Srbiji, odgovarajući, valjda, na pitanje može li se zaustaviti priključenje Crne Gore NATO paktu, kazao je da i u "politici, kao i svuda, postoje majmuni"
Mi se sada sporimo oko stepena negativne konotacije u izjavi ruskog ambasadora u maloj Crnoj Gori, a ruski ambasador u velikoj, a nama susjednoj Srbiji, odgovarajući, valjda, na pitanje može li se zaustaviti priključenje Crne Gore NATO paktu, kazao je da i u "politici, kao i svuda, postoje majmuni" i onda ga je morao pravdati upravo gospodin Nesterenko, objašnjavajući Crnogorcima da njegov kolega Čepurin, pomenuvši majmune u metaforičkom smislu, nije mislio na Crnogorce i njihovu većinsku orijentaciju da pristupe NATO paktu. Gospodin Čepurin je onda nastavio i rekao: "To je kao moda. Najprije to neko radi svjesno, a onda se pojavi mnogo njih koji trče za njim nadajući se banani". Ima li veće uvrede za jednu državu od strane jednog diplomatskog predstavnika? U odnosu na ovu izjavu gospodina Čepurina reakcija gospodina Nesterenka liči na neki stih iz lagane šansone.

Vasilije Lalošević: Ja sam pažljivo slušao šta je govorio gospodin Vuković i čini mi se da je malo pretenciozno analizirati izjave i ocjenjivati kvalitet inostranih diplomata, pogotovo diplomata jedne moćne i velike zemlje kao što je Rusija. Ne bih komentarisao izjavu gospodina Čepurina, a što se tiče izjave ambasadora Rusije u Podgorici, Andreja Nesterenka, tu apsolutno nema nikakve ni tendencioznosti, niti ružnih stvari. Jednostavno je kao diplomata uputio neku vrstu diplomatske poruke da nikakve lijepe riječi neće moći kompenzovati ono što se u posljednje vrijeme desilo na relaciji zvanična Podgorica i zvanična Moskva. Niti je on prijetio, niti smo mi prijetili, ali kada on kaže da će ta izjava zauzeti odgovarajuće mjesto u zajedničkoj istoriji - to jeste neka vrsta sržbe i ljutnje.

Mi kao mala zemlja moramo biti mudri i uspostaviti takav sistem javne riječi da ne izazivamo nedoumice. Pri tome su se u ovom galijamatisu desile brojne lične greške - da se izrazim košarkaškim žargonom, jer sam bivši košarkaš - zato što su se u štampi pojavile, pa poslije demantovale izjave pojedinih zvaničnika Evropske komisije, pa izjave pojedinih zvaničnika Vlade Crne Gore, a vidjeli smo i reakcije inostranih ambasada. Sve ovo može da nam bude dobar nauk da Crna Gora, kao zemlja koja pledira da ide ka Evropskoj uniji, mora da zadrži dobre odnose sa zemljama u regionu, ali i sa velikim silama koje nisu članice Evropske unije.
Omer Karabeg: Gospodine Laloševiću, da li vi mislite da Rusija treba da bude privilegovani partner Crne Gore?


Moramo imati korektne odnose sa jednom moćnom zemljom kao što je Rusija koja je pri tome tradicionalno prijateljski raspoložena prema Crnoj Gori
Vasilije Lalošević: Sigurno je da mi treba da odlučno nastavimo proces evropskih integracija. To se podrazumijeva, ali se također podrazumijeva da moramo imati korektne odnose i sa jednom moćnom zemljom kao što je Rusija, koja nije članica Evropske unije, ali je vrlo moćan član Savjeta bezbjednosti, i koja je posljednjih deset godina dosta ulagala u Crnu Goru i pokušavala da u raznim sektorima - od metalne industrije do turizma - plasira svoj kapital. Naravno, ja apsolutno nisam za privilegovani status bilo koje države. Treba razvijati korektne odnose zasnovane na poštovanju integriteta i suvereniteta, ali se mora voditi računa da nijednim gestom ne napravimo bilo kakvu grešku u koracima prema jednoj moćnoj zemlji, veoma jakoj i bogatoj, a pri tome tradicionalno prijateljski raspoloženoj prema Crnoj Gori, čiji su investitori spremni da ulažu u našu zemlju.
Omer Karabeg: Gospodine Vukoviću, mislite li vi da Crna Gora, koja kao kandidat za Evropsku uniju sledi spoljnu politiku Brisela, mora posebno da vodi računa o Rusiji i da pazi da je ne naljuti ?

Miodrag Vuković: Crna Gora mora da vodi računa o sebi. Velika Rusija je jedan od naših značajnih međunarodnih partnera i to niko ne dovodi u pitanje, ali zbog te činjenice Crna Gora ne mora da koriguje svoje državne prioritete, a to su evroatlantske integracije. Ti naši prioriteti apsolutno ne degradiraju naš odnos prema Rusiji. Mi imamo svoju izvornu, autentičnu, nacionalnu, državnu politiku vođenu vlastitim interesima koji su, na sreću Crne Gore, u potpunom saglasju sa dominantnim političkim i društvenim vrijednostima koje se praktikuju u najvećem broju zemalja Evropske unije.

Velika Rusija je jedan od naših značajnih međunarodnih partnera i to niko ne dovodi u pitanje, ali zbog te činjenice Crna Gora ne mora da koriguje svoje državne prioritete, a to su evroatlantske integracije

Kako bi Crna Gora mogla da degradira svoje odnose sa onima koji nisu članovi Evropske unije, ako prati politiku Brisela, makar i u vrlo neprijatnim situacijama? Mi nijesmo na to primorani nikakvim dokumentom, nigdje ne piše da Crna Gora to mora da radi. Nigdje ne piše da je to izričita obaveza, ali se to podrazumijeva. Gospodin Lajčak je ovih dana, reagujući na različete komentare povodom odluke da se Crna Gora pridruži sankcijama Evropske unije, rekao da je ta odluka bila visoko odgovorna, a tako je doživljena i u samoj Evropskoj uniji.

Vasilije Lalošević: Nisam pročitao niti čuo da bilo ko od najviših ruskih zvaničnika i diplomata insistira na tome da Crna Gora ne može imati suprotne stavove od Rusije oko nekih pitanja. Crna Gora je na evropskom putu, ima status kandidata i planira da za četiri-pet godina postane dio evropske porodice. Ona će, naravno, morati poštovati evropske standarde u mnogim oblastima. Međutim, sve ono što se zbivalo proteklih nedelja govori da na tom putu postoje određene nedoumice i kod samih aktera - Evropske unije i Rusije.

Uostalom, izjava šefa Evropske kancelarije u Podgorici, Mitje Drobniča, koji je najprije rekao da Crna Gora nije imala obavezu da se pridruži svim stavovima Evropske unije, pa je nakon dva dana uslijedio njegov demanti kada je rekao da Crna Gora mora uskladiti svoju politiku sa odlukama Brisela, zatim dio izvještaja Evropske komisije koji govori da bi se podrška sankcijama Rusiji mogla negativno odraziti na crnogorsku ekonomiju - daje nam za pravo da razgovaramo o bilateralnim i ekonomskim odnosima, vodeći računa o interesima Crne Gore. Činjenica je da u ovom slučaju moramo biti oprezni jer, ako su opezni i veliki, pa kažu da nisu zainteresovani za dalju eskalaciju sukoba, ne treba ni mi “mali” da se kočoperimo.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG