Dostupni linkovi

logo-print

Da li će Vučiću Sarajevo biti blisko kao Banjaluka


U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome da li se će se nova vlada Srbije, koju predvodi Aleksandar Vučić, zalagati za bitno poboljšanje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Sagovornici su bili dva profesora Fakulteta političkih nauka - Zarije Seizović iz Sarajeva i Jovan Teokarević iz Beograda.

Bilo je reči o tome zašto u Sarajevu, posebno među bošnjačkim političarima, dominira izrazito pozitivan stav prema Vučiću, mogu li se odnosi između dve zemlje suštinski poboljšati ukoliko se prošlost ostavi po strani, zašto Vučić izbegava da govori o Srebrenici, kakav je odnos premijera Srbije prema Miloradu Dodiku, da li će vlada Srbije ubuduće držati zajedničke sednice sa vladom Bosne i Hercegovine kao što ih je do sada držala sa vladom Republike Srpske, da li je Vučić spreman da definitivno pokopa ideju da je Republika Srpska neka vrsta zamene za gubitak Kosova, da li Brisel traži od Beograda da razvija prijateljske odnose sa Sarajevom, kao i o tome zašto Beograd nikada neće pristati na promenu Dejtonskog sporazuma.
Omer Karabeg: Aleksandar Vučić je odmah nakon izbora za premijera izjavio da će njegova prva poseta inostranstvu biti poseta Bosni i Hercegovini. Ta njegova najava je u Sarajevu oberučke prihvaćena, pa su predsednik Predsedništva BiH, Bakir Izetbegović, i predsedavajući Veća ministara Vjekoslav Bevanda uputili poziv Vučiću da poseti Bosnu i Hercegovinu. Poziv je prihvaćen i Vučić 13. maja dolazi u Sarajevo. Da li očekujete da će nakon ove posete doći do pozitivnog zaokreta u odnosima između Beograda i Sarajeva?

Zarije Seizović, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu

Zarije Seizović, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu

Zarije Seizović: Mislim da je sazreo trenutak da se ti odnosi poboljšaju, bez obzira na to ko je na vlasti u jednoj i drugoj državi i kakvi su personalni kontakti između lidera dvije države. Naime, na djelu je opšti trend europeizacija balkanskog prostora i tome se niko ne može oduprijeti. Mislim da će odnosi između dvije zemlje ovaj put krenuti nezaustavljivo naprijed. Iznenađenja su uvijek moguća, ali sigurno je da će odnosi bar za jedan stepen biti topliji od ovih dosadašnjih.

Čini mi se da dolazi vreme kada će u prvom planu biti dobri odnosi Beograda i Sarajeva na račun odnosa Beograda i Banjaluke koji će i dalje biti dobri

Jovan Teokarević: Ničeg spektakularnog neće biti na početku, ali to je dobra šansa. Čini mi se da dolazi vreme kada će u prvom planu biti dobri odnosi Beograda i Sarajeva na račun odnosa Beograda i Banjaluke koji će i dalje biti dobri. To je nešto novo što ćemo videti u sledećem periodu.
Omer Karabeg: Imam utisak da su u Sarajevu velika očekivanja od Vučića, posebno među bošnjačkim političarima. Oni se gotovo utrkuju u pohvalama Vučiću, a i mediji su vrlo blagonakloni prema novom premijeru Srbije.

Zarije Seizović: Moguće je da su naklonjeni Aleksandru Vučiću iz nekoliko razloga. On je pragmatičan političar, koji je, u obračunu sa krupnim kriminalom, realizovao ono što je rekao. S druge strane, možda i njegovi bosanski korijeni izazivaju neke simpatije kod bosanskih političara. Takođe, ne može se zanijekati da Aleksandar Vučić uživa veliko povjerenje biračkog tijela u Srbiji jer je on, da tako kažem, naprosto pomeo konkurenciju i dobio takvu podršku birača da niko ozbiljan ne može sumnjati da je politika koju on provodi u saglasnosti sa očekivanjima najšireg biračkog tijela u Srbiji. Sve su se kockice složile, a na ruku mu ide i opšti trend europeizacije Balkana. Svako ko bi danas bio na čelu srbijanske vlade provodio bi kurs otopljavanja odnosa sa susjednim državama, posebno sa Bosnom i Hercegovinom.
Omer Karabeg: Jedan od gestova, koji govore o tom novom odnosu Beograda prema Sarajevu, bio je nedavno otkazivanje promocije knjige “Srebrenička podvala“ u kojoj se negira srebrenički genocid. Promocija je trebalo da bude održana u Domu vojske Jugoslavije, ali ju je otkazalo Ministarstvo odbrane Srbije. Ranije su u Srbiji takve knjige na sva zvona promovisane.

Čini mi se da je ova Vučićeva vlada, kao i ona prošla Dačićeva, zainteresovana za stabilizaciju prilika na Balkanu i za bolje odnose sa svim susedima

Jovan Teokarević: To je samo jedan od gestova. Pomenuo bih još i prošlogodišnje izvinjenje predsednika Nikolića za genocid u Srebrenici. Zatim nekoliko intervjua Aleksandra Vučića, posebno onaj Dnevnom Avazu avgusta prošle godine u kome je on mnogo odlučnije nego ijedan političar u Srbiji, koji se nalazio na tako visokoj funkciji, govorio o teritorijalnom integritetu Bosne. Ne treba zaboraviti da je prethodni premijer Dačić dva puta bio u poseti Sarajevu i na dosta šarmantan način otopljavao dugo godina zamrznutu atmosferu u odnosima između Beograda i Sarajeva. Puno je takvih znakova.

Čini mi se da je ova Vučićeva vlada, kao i ona prošla Dačićeva, zainteresovana za stabilizaciju prilika na Balkanu i za bolje odnose sa svim susedima. To su pokazali na primeru Kosova, ali ne treba zaboraviti da nije bilo ekstremnih reakcija Beograda na dosta zabrinjavajuće pojave u Hrvatskoj kao što je bilo skidanje ćiriličnih tabli u Vukovaru ili kao što su bili ustaški pozdravi na fudbalskim utakmicama. I tokom suđenja u Hagu povodom obostranih optužbi za genocid između Hrvatske i Srbije u reakcijama je dominirao snižen ton bez jačih antihrvatskih stavova. Međutim treba reći i ovo. Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom nikada nisu bili, niti će u narednom periodu biti, prioritet beogradske vlade. To će svakako biti odnosi sa Prištinom, a to se vidi iz prioriteta koje je pobrojao premijer Vučić u ekspoze u Skupštini Srbije prilikom izbora nove vlade.
Omer Karabeg: Znači, vi stavljate ovu nameru da se poboljšaju odnosi sa Sarajevom u kontekst opštih nastojanja Vučićeve vlade da se stabilizuje situacija u regionu.

Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Jovan Teokarević: Upravo tako. Međutim, sledećih nekoliko meseci može se očekivati da će se više raditi na poboljšanju odnosa sa Bosnom i Hercegovinom zato što se ne može očekivati napredak u odnosima sa Prištinom i to iz nekoliko razloga. Najpre, na Kosovu se spremaju izbori, a to nije dobro vreme za pregovore i ustupke. Dalje, menja se rukovodeća garnitura u Briselu tako da će trebati neko vreme da se neki novi posrednik za pregovore Beograda i Prištine uhoda. I najzad, Srbiji je ostalo da realizuje priličan broj obaveza iz Briselskog sporazuma. Tako da verujem da će Beograd pokušati da nedostatak napretka u odnosima sa Kosovom nadoknadi poboljšanjem odnosa sa drugim susedima, pre svega sa Bosnom i Hercegovinom.
Omer Karabeg: Pomenuo sam da je otkazana promocija knjige u kojoj se negira genocid u Srebrenici, međutim, sam Vučić do sada nije govorio o Srebrenici. On izbegava tu temu. To je, rekao bih, u skladu sa njegovom devizom - okrenimo se budućnosti, ostavimo prošlost. Mogu li odnosi između Beograda i Sarajeva sustinski poboljšati, ukoliko se prošlost ostavi po strani i o njoj uopšte ne razgovara?

Može li se gledati u budućnost neopterećeno i otvoreno, a da taj od koga se očekuje da gleda u budućnost ima 10 ili 30 članova porodice koji su stradali u nedavnom ratu?

Zarije Seizović: Odnose Bosne i Hercegovine i Srbije opterećuje teško breme nasljeđa ratnih zločina. Kada govorimo o budućnosti citirao bih svoga kolegu Gorana Šimića, koji se bavi tranzicijskom pravdom, i koji kaže: "Naravno da treba gledati u budućnost, ali da li je moguće okrenuti se budućnosti ukoliko znamo da iza nas stoje neriješena pitanja iz prošlosti koja su ključna za neopterećeno gledanje u budućnost". Može li se gledati u budućnost neopterećeno i otvoreno, a da taj od koga se očekuje da gleda u budućnost ima 10 ili 30 članova porodice koji su stradali u nedavnom ratu? Ratni zločini imaju svoje izvršioce i naredbodavce i to treba ostaviti pravosudnim organima - međunarodnim i domaćim, a mi bismo morali pokušati otvoreno gledati u budućnost uz ovu rezervu o kojoj sam govorio.

Jovan Teokarević: Slažem se da se prošlost ne može ostaviti po strani, ali ne očekujem da će se tu stvari dešavati brzo i radikalno. Mislim da će prevladati pragmatičnost, pa će svaki zaključeni ugovor o nekom poslu uvek imati prednost nad skupom istoričara koji raspravljaju o ratnim zločinima. Ali na dugi rok bez suočavanja sa prošlošću nećemo moći mnogo da uradimo. To je iskustvo i drugih zemalja i naroda.
Omer Karabeg: Kako tumačite to da se Vučić uopšte ne izjašnjava o Srebrenici?

Srbiji, suprotno mnogim mišljenjima u Sarajevu, ne odgovara destabilizacija Bosne i Hercegovine

Jovan Teokarević: Mislim da on možda i ne smatra da je njegovo izjašnjavanje mnogo važno. Ova vlast je uradila neke druge stvari koje idu u prilog poboljšanju odnosa sa Sarajevom. To se naročito odnosi na odnos Beograda prema Banjaluci, odnosno prema Miloradu Dodiku. Naročito mi se čini značajnim ono što se desilo na početku građanskih protesta u Bosni. Imali smo, recimo, izjavu Ivice Dačića, čini mi se iskrenu, koji je tim povodom rekao da i najmanja iskra može zapaliti veliki plamen na Balkanu. Ta je izjava za mene bila potvrda mog uverenja da Srbiji, suprotno mnogim mišljenjima u Sarajevu, ne odgovara destabilizacija Bosne i Hercegovine. Oni se boje - i to je noćna mora Beograda - da bi u tom slučaju morali nešto da preduzmu, a suočeni su sa ogromnim ekonomskim i socijalnim problemima u Srbiji.

Dalje, čini mi se veoma značajnom rekacija Vučića na Dodikove izjave kada se je on za vreme protesta zajedno sa predsednikom opozicione Srpske demokratske stranke u Beogradu sreo sa Vučićem. Tom prilikom Dodik je govorio o nekoj vrsti zavere - da su protesti pokrenuti samo da bi se doakalo, ako tako mogu da kažem, Republici Srpskoj i da bi se ukinuo Dejtonski sporazum. Vučić je tada rekao da razume Dodika, ali nije rekao da podržava njegovu interpretaciju protesta. U Srbiji i u Bosni i Hercegovini se već duže vremena priča da u Republici Srpskoj Vučić i njegova stranka više podržavaju opoziciju nego Dodika. Vučić se javno o tome ne izjašnjava, ali njegov ne tako srdačan odnos sa Dodikom govori da on ne želi da pre oktobarskih izbora u Bosni i Hercegovini stavlja sva jaja u Dodikovu korpu.

Dosta govori činjenica da je Vučić diplomatski izbjegao da se odredi prema Dodikovoj izjavi da su protesti bili sračunati na destabilizaciji Republike Srpske. On nije dao podršku Miloradu Dodiku

Zarije Seizović: Slažem se da zvaničnom Beogradu u sadašnjem trenutku nikako ne odgovara destabilizacije Bosne i Hercegovine, čak bih rekao da ima patološki strah od toga, jer je Srbija kandidat za prijem u Evropsku uniju i ima vrlo srdačne i dobre odnosi sa Briselom. Vidjeli smo to prlikom nedavne posjete komesara za proširenje Štefana Filea Beogradu. I drugo, zaista dosta govori činjenica da je Vučić diplomatski izbjegao da se odredi prema Dodikovoj izjavi da su protesti bili sračunati na destabilizaciji Republike Srpske. On nije dao podršku Miloradu Dodiku.

Jovan Teokarević: Nismo spomenuli da je u januaru srpski ministar finansija suspendovao nekoliko projekata sa Republikom Srpskom, jer i Srbiji, kao i nekim drugim zemljama u regionu, preti bankrot, pa pokušava da se oslobodi svakog mogućeg troška. Očigledno je procenjeno da bi otkazivanje zajednickih projekata sa Republikom Srpskom imalo najmanje lošeg odjeka u javnosti.
Omer Karabeg: Još jedna stvar govori o promenjenoj atmosferi u odnosima između Beograda i Sarajeva. Najavljena je zajednička sednica Vlade Srbije i Vijeća ministara, to jeste vlade Bosne i Hercegovine. Takvi sastanci su do sada bili isključivo rezervisani za Republiku Srpsku. Da li to znači da se nekako na isti nivo dovode Banjaluka i Sarajevo?

Jovan Teokarević: Mislim da znači. Neće to značiti neku veliku revoluciju, ali je to simboličan potez koji govori o poboljšanju odnosa. Dobro je videti te sve ljude zajedno, za istim stolom, kako se smeju, rukuju, a ne kako jedni prema drugima ispaljuju otrovne strelice. Samo da nešto dodam. Suprotno od većinskog mišljenja u Bosni, a možda i drugde, odnos Beograda i Banjaluke, po mom mišljenju, je komplikovaniji nego što to Sarajevu izgleda. Postoji naime streotip da se u Banjaluci otvara kišobran svaki put kada u Beogradu počne kiša i da je Banjaluka samo ispostava beogradske politike. Uticaji, međutim, idu i iz suprotnog pravca. Beograd mora da proguta mnogo stvari koje mu nisu po volji posebno kada je reč o radikalizmu Milorada Dodika. Ne verujem da to odgovara Beogradu jer Beograd podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, drugim rečima ne podržava secesija Republike Sropske.

Međutim, svako rukovodstvo Srbije će podržavati Republiku Srpsku bez obzira ko je tamo na vlasti, jer u Republici Srpskoj živi značajan deo srpskog naroda. Treba uzeti u obzir još nešto što bi moglo uticati na odnos Beograda prema Banjaluci. Srbi sa severa Kosova ne idu više šumom, a Beograd drummom. Oni su pristali da slede politiku Beograda. Možda je želja beogradske politike da takav odnos ubuduće imaju i sa Banjalukom, pa da se tamo više osluškuje šta se govori u Beogradu. Čini mi se da je ovo što se desilo sa Srbima sa severa Kosova dosta važna poruka za banjalučko rukovodstvo.
Omer Karabeg: Da li će Vučić ići dalje od formalnog poboljšanja odnosa? On se, kao i Tadić, zaklinje u Dejtonski sporazum i ponavlja da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. To su, kažu skeptici, prazne priče. Postavlja se pitanje da li će Vučić založiti da Bosna i Hercegovina postane funkcionalna kao država.

Ne znam kolika je Vučićeva moć nad bosanskim Srbima i njihovim političkim elitama, prije svega nad Miloradom Dodikom
Zarije Seizović: Ja mislim da to neće učiniti iz prostog razloga što nisam siguran kolika je njegova moć nad bosanskim Srbima i njihovim političkim elitama, prije svega nad Miloradom Dodikom. On može ulagati napore, ali, kao što kolega Teokaravić kaže, radikalizam je često dolazio iz Banjaluke. Inače, slažem se da Bosna i Hercegovina nije prioritet Srbije. Za Srbiju i vladu gospodina Vučića bitno je da odnosi sa Prištinom uđu u novu, smireniju fazu u kojoj će nacionalni sentimenti ustupiti mjesto političkoj pragmi.
Omer Karabeg: Mislite li vi da je Aleksandar Vučić spreman da definitivno pokopa ideju, koja je dosta raširena u Srbiji, da je Republika Srpska neka vrsta nadoknade za gubitak Kosova?

Beograd nikada neće biti za to da se visoki nivo autonomije Republike Srpške dovede u pitanje

Jovan Teokarević: Mislim da jeste. Ako srpska javnost, uključujući i one koji su na nedavnim izborima u velikoj većini glasali za Vučića i njegovu partiju, može da proguta gubitak Kosova ne znam zašto ne bi podnela gubitak nečega što Srbija nikada nije imala. U stvari Republika Srpska nikada nije u srpskom javnom mnjenju zauzimala neko dominantno mesto. U medijima se danima Republika Srpska uopšte ne pomene. Nemam nikakve insajderske informacije, ali mogu da pretpostavim da prođu nedelje pre nego što neko iz Vlade Srbije uopšte pomene Republiku Srpsku. Možda u Bosni i Hercegovini postoji utisak da se neko u Beogradu konstantno, prilježno i sistematski bavi Republikom Srpskom, ali to nije tako. Tačno je da Beogradu donekle odgovara da Republika Srpska ponekad bude remetilački faktor u disfunkcionalnoj Bosni i Hercegovini, ali samo do neke mere. Kad bi došlo do većeg stepena destabilizacije te zemlje, Beograd bi se povukao i nikako ne bi podržavao takve namere Banjaluke.

Međutim, ima nekih crvenih linija kojih Beograd neće nikada da se odrekne. Jedna crvena linija je federalna Bosna i Hercegovina. Beograd nikada neće biti za to da se visoki nivo autonomije Republike Srpške dovede u pitanje. Druga crvena linija, a ona je povezana sa prvom, je da Beograd neće podržati radikalnu promenu Dejtonskog sporazuma. Beograd može biti za to da se u nekim aspektima omogući funkcionalniji rad bosanskohercegovačkog političkog sistema, ali neće ići dalje od toga osim ako ne bude pritisnut iz Brisela. Pošto pritisak iz Brisela dolazi najviše zbog Kosova, mislim da od radikalne promene Dejtonskog sporazuma nema ništa. Tako da neka velika ustavna rekonfiguracija Bosne i Hercegovine neće imati saveznika u Beogradu, a pogotovo ne one promene koje idu ka unitarizaciji te zemlje.
Omer Karabeg: Vi mislite da nema nikakvih pritisaka iz Brisela na Beograd da poboljšava odnose sa Sarajevom?

Jovan Teokarević: Ne znam kako se stvari odvijaju iza zatvorenih vrata, ali mislim da je sadašnja količina pritiska, kad je u pitanju Kosovo, dovoljna i za Beograd i za Brisel. Govori se o nekim planovima za preuređenje Bosne i Hercegovine koji navodno postoje u kancelarijama u Briselu, nekim evropskim glavnim gradovima i Vašingotonu, ali još uvek nismo videli o čemu se radi. Ne znamo ni da li ti planovi uopšte postoje.

Zarije Seizović: Ni ja nisam primjetio nikakve eksplicitne signale. Šta se dešava iza zatvorenih vrata - ne znam, međutim Bosna i Hercegovina je jako komplikovana multikompozitna država, različita od svih država nastalih na teritoriju bivše Jugoslavije, u kojoj nemate neku predominantnu etničku većinu. Ovde postoje tri prilično jaka remetilačka faktora stabilnosti i funkcionalnosti ove države, a to su sva tri nacionalizma. Svaki od njih je destruktivan i djeluje protubosanski, makar to izgledalo bizarno kad je u pitanju najmnogoljudniji narod. Bitno je slijedeće. Dejtonski sporazum se ne može promijeniti, jer bi se onda mogao mijenjati i Versajski mirovni ugovor. Ono što se u njemu može promijeniti samo je ustav, ali za bilo kakvu rekompoziciju ustavno-pravnog sistema treba saglasnost sva tri konstitutivna naroda. Prema tome, nekih radikalnih pomaka neće biti.
Omer Karabeg: I na kraju, da se vratimo pitanju iz naslova emisije. Hoće li doći do bitnog poboljšanja u odnosima između Beograda i Sarajeva ili, ako ga ne bude, može li se bar očekivati da neće više biti zaoštravanja odnosa, kao što je to često bilo u prošlosti?

Jovan Teokarević: Biće nastojanja da se odnosi poboljšaju, ali plašim se da oni dolaze u nezgodno vreme jer se u Bosni i Hercegovini spremaju izbori, pa će govor mržnje, radikalizam i ekstremni stavovi ponovo isplivati na površinu, što će minirati napore onih ljudi i onih stranaka koji se zalažu da se ti odnosi što pre poboljšaju.

Poboljšanje će biti postepeno i sukcesivno i u tom smislu pozdravljam korektne, gotovo prijateljske odnose između gospodina Vučića i gospodina Izetbegovića, što je svakako značajno za buduće odnose dvije zemlje

Zarije Seizović: Poboljšanja će biti. Neće biti naglog uspona, ali neće dolaziti ni do zahlađenja i pogoršanja odnosa, što se dešavala u posljednje dvije dekade. Poboljšanje će biti postepeno i sukcesivno i u tom smislu pozdravljam korektne, gotovo prijateljske odnose između gospodina Vučića i gospodina Izetbegovića, što je svakako značajno za buduće odnose dvije zemlje.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG