Dostupni linkovi

logo-print

Ćuruvija - kostur u ormaru g-đe Mesarović


Spomen-ploča novinaru Slavku Ćuruviji, foto: Želimir Bojović

Spomen-ploča novinaru Slavku Ćuruviji, foto: Želimir Bojović

U aprilu će se navršiti 13 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i isto toliko godina od nekažnjavanja nalogodavaca te političke likvidacije. Samo mesec dana pre nego što je ubijen, Ćuruvija je, zajedno sa kolegama Srđanom Jankovićem i Zoranom Lukovićem, bio osuđen na pet meseci zatvora za “širenje lažnih vesti“. Malo ko, međutim, čak i u pravnoj javnosti, zna da je tu presudu potvrdila aktuelna „prvosveštenica“ srpskog pravosuđa.

Ne samo da nova demokratska vlast, pre svega Demokratska stranka, kao stub aktuelne koalicije, nije našla baš ništa sporno u presudi koju je Nata Mesarović potvrdila Slavku Ćuruviji u Miloševićevo vreme, nego ju je i nagradila katapultirajući je na sam vrh treće grane vlasti. Sada je na funkciji predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog saveta sudstva, odakle suvereno sprovodi „reformu“ srpskog pravosuđa.

I dok civilni sektor i profesionalna novinarska udruženja uporno, ali i bezuspešno, zahtevaju otkrivanje nalogodavaca političke egzekucije Ćuruvije i procesa koji joj je prethodio, ali i svih drugih političkih ubistava, pravni eksperti ocenjuju da je i nakon Miloševića na delu ostao isti mehanizam političke poslušnosti srpskog pravosudja.

Kada smo gospođu Mesarović upitali da li je kao tadašnji sudija Drugostepenog odeljenja Okružnog suda u Beogradu potvrdila presudu Slavku Ćuruviji, ovako je odgovorila:

„Ćuruvija kod mene nikad nije bio okrivljeni, nikada."

RSE: Dakle, niste bili u drugostepenom sudskom veću koje je potvrdilo presudu protiv njega 1999?

"To ne znam, znate. Ja mogu da kažem da nije bio moj predmet, a da li sam bila u veću – to moram da proverim", kazala je Mesarović.

Sudija Siniša Važić, danas predsednik Okružnog suda u Beogradu, koji je takođe bio u sudskom veću koje je 1999. godine potvrdilo petomesečnu kaznu zatvora Slavku Ćuruviji i njegovim kolegama, za razliku od gospođe Mesarović, imao je bolje sećanje na tu odluku.

RSE: Da li ste vi bili u Drugostepenom odeljenju Okružnog suda koje je potvrdilo prvostepenu presudu Slavku Ćuruviji za klevetu?

Važić: Jesam, ali to nije bila kleveta – to je bilo širenje lažnih vesti, prema, ako se dobro sećam, članu 218 tadašnjeg krivičnog zakona.

RSE: Da li je sa vama u sudskom veću bila i gospođa Nata Mesarović?

Važić: Da.

Reciklirani kadrovi

Srđan Janković, danas novinar Radija Slobodna Evropa, kaže da u sudskom procesu čak nije bio ni saslušan, što već dovoljno govori o pravnoj validnosti tog suđenja. Naglašava da je prava meta bio Slavko Ćuruvija, a da su on i Zoran Luković bili samo kolateralna šteta. A o svrsi tog procesa kaže:

“To suđenje je isključivo služilo tome da Slavko Ćuruvija bude kompromitovan, kako bi ga lakše likvidirali, da se nakon toga ne bi podizala prašina u javnosti. Krsto Bobot, sudija u prvostepenom postupku, mene, recimo, nije ni saslušao. Ovako je bilo: u petak je bilo prvo suđenje, saslušani su Slavko Ćuruvija i Zoran Luković, a trebalo je da ja budem saslušan u ponedeljak, dakle, tri dana kasnije. Međutim, u ponedeljak je već bila saopštena presuda, bez mog saslušanja”, podseća Janković.

Nata Mesarović

Nata Mesarović

Kadrovi Demokratske stranke iz pravosudnog resora, predvođeni ministarkom pravde Snežanom Malović, tvrde da su u međuvremenu izvršili famoznu reformu pravosuđa, odnosno, reizbor sudija i tužilaca. Kako se, onda, moglo dogoditi da gospođa Mesarović, koja je potvrdila presudu Ćuruviji, ne dovodeći u pitanje Miloševićeve zakone, a ne vodeći, kao što smo upravo čuli, računa ni o elementarnom pravu optuženog da bude i sašlušan, bude promovisana u sam vrh pravosudnog sistema – pitali smo Marka Đurišića, predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

RSE: Gospođa Mesarović je u drugostepenom postupku potvrdila presudu Slavku Ćuruviji...

Đurišić: Ne znam, stvarno...

RSE: Da li je smelo da se dogodi da ona, ne samo da je ostala u pravosuđu nego i „kroji“ reformu pravosuđa?

Đurišić: Ne razumem stvarno pitanje...

Na ovom mestu je usledilo spuštanje slušalice.

Ugledni advokat Srđa Popović ocenjuje da su mnogi današnji kadrovi u pravosuđu, kako kaže, reciklirani. Iako se ne čudi mnogo nad takvim stanjem stvari i nakon rušenja Miloševića, ocenjuje da je slučaj Nate Mesarović „stvarno ekstreman“ i to ovako objašnjava:

„Ekstreman je zato što ona sama za sebe kaže da je prvi čovek treće vlasti. Što je tačno, ali što je strašno.

Upitan ko za to snosi najveću odgovornost, Popović odgovara:

„Ja mogu samo da kažem da svako ko se preterano nad ovim čudi ne zna šta mi vučemo kroz sudove i tužilaštva decenijama već. Ne zna da napreduju oni koji su spremni da slušaju. Ja nemam tu nevinost da se nad time mnogo čudim, mada je njen slučaj ekstreman zato što je stvarno došla na jedno od najznačajnijih mesta u državi“, kaže Popović.

Ruke se ne mogu oprati od krvi

Reforma sudstva, odnosno, reizbor sudija, opravdavao se pred različitim slušaocima različitim argumentima. Tako se čulo i to da je reizbor sudija morao biti izvršen jer su mnogi sudski poslenici postavljeni ili promovisani u vreme miloševićevsko-šešeljevske koalicije, između 1998. id 2000. godine. Rezultat tog reizbora, međutim, ruši taj argument jer je apsolutna većina, 52 odsto reizabranih sudija, radila ili napredovala upravo u tom periodu, kaže za Radio Slobodna Evropa Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i dodaje:

„S druge strane, mnogi ljudi koji su posle 2000. godine prvi put izabrani ili oni koji su promovisani u više sudove – nisu izabrani“.

Istoričarka i supruga ubijenog novinara ne čudi se što do dana današnjeg nije izvršena rehabilitacija Ćuruvije i njegovih kolega, odnosno, što sudska presuda protiv njih nije poništena. Branka Prpa to objašnjava time što za to nema političke volje stuba vladajuće koalicije.

„Ključna je odgovornost Demokratske stranke jer je Demokratska stranka ta koja je predvodila 5. oktobar. Oni ne mogu sada da rehabilituju Socijalističku partiju Srbije na način da ne problematizuju onu prošlost zbog koje je i nastala petooktobarska pobuna“, kaže Prpa.

Ako ništa drugo, kaže naša sagovornica, javna odgovornost otvara pitanje lustracije.

„Ne mogu ljudi koji su učestvovali u takvim stvarima da ikad više obavljaju javne funkcije. Mogu da se bave drugim poslovima – i to je potpuno u redu, slobodni su ljudi, ali ne mogu da rade na poslovima koji podrazumevaju državne i javne funkcije koje su vršili dok su servisirali jedan totalitarni koncept i države i društva, koji je rezultirao smrću ljudi“, objašnjava Branka Prpa.

Nezavisno udruženje novinara Srbije je još 1999. godine protestovalo protiv sramne presude Ćuruviji i kolegama, a sredinom prošle godine je od Višeg suda zahtevalo njjihovu rehabilitaciju. „Reformisano“ pravosuđe, međutim, „brani se ćutanjem“.

„Do danas nismo dobili nikakvu informaciju da li je postupak pokrenut“, kaže generalni sekretar NUNS-a Sveta Raković.

Ustanovljavanje i isterivanje odgovornosti tim je neizbežnije jer ovo nije tek puka priča o razlikama u političkim mišljenjima ili o sukobu zaraćenih ideologija, ukazuje Branka Prpa.

„Ovde su u pitanju smrti ljudi i to ne može da se gurne pod tepih kao što se to ovde pokušava. Od svega čovek može u životu da opere ruke – osim od ljudske krvi. Od toga se ruke oprati ne mogu“, upozorava Prpa.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG