Dostupni linkovi

logo-print

Čubarov: Putinov povratak na mesto zločina


Ukraine, Kiev - discussion "Crimea. Memories, reality and vision", 30Jun2015

Ukraine, Kiev - discussion "Crimea. Memories, reality and vision", 30Jun2015

Mark Krutov (Priredila: Anamaria Ramač Furman)

Putina privlači Krim “kao što zločinca privlači mesto zliočina”, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Refat Čubarov, predsednik Medžlisa krimsko-tatarskog naroda povodom nedavne posete ruskog predsednika ovom poluostrvu.

Prema mišljenju Čubarova, koji je u izgnanstvu u Kijevu nakon aneksije Krima, Putin je ovu posetu iskoristio kao priliku da zapadnim liderima prenese skrivenu poruku o spremnosti da “trampi” Krim za Donbas.

Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je u ponedeljak i utorak Krimu – treći put otkako ga je Rusija anektirala.Cilj njegovog dolaska ovog put bio je, kako je saopštila pres služba Kremlja, “učešće na sednici prezidijuma Državnog saveta posvećenog razvoju turizma u Rusiji”.

Osim toga, on se sreo s predstavnicima nacionalnih građanskih udruženja Krima. Tokom ovog sastanka izjavio je, kao i ubrzo nakon aneksije, da su “Rusi i Ukrajinci jedan narod”.

Na Putinovu posetu Krimu oštro su reagovale ukrajinske vlasti. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko rekao je da je to “izazov za civilizovani svet i nastavak scenarija pogoršavanjasituacije koji izazivaju ruski vojnici i njihovi najamnici u Donbasu”.

Prema rečima Porošenka, “ovakve posete ukazuju na dalju militarizaciju okupirane teritorije ukrajinskog poluostrva i dovode do njegove još veće izolacije”.

Putin na ove tirade nije uopšte reagovao. Mogao se steći utisak da ga interesuju potpuno druge stvari. Recimo, na sednici Državnog saveta govorio je da bi dobro bilo da se dozvoli prodaja i ispijanje alkoholnih pića u lečilištima, upoređivao je broj hotela u Sočiju sa sovjetskim vremenima i prekoravao je ministra kulture Vladimira Medinskog zbog nestanka novca izdvojenog za razvoj kulturnih ustanova Krima.

Tokom susreta s “predstavnicima nacionalnih građanskih udruženja”, Putin je po drugi put nakon martovskog mitinga-koncerta u Moskvi “u čast ujedinjenja Krima s Rusijom” izjavio da su “Rusii Ukrajinci jedan narod” i jadikovao je zbog “prevlasti stranaca” u ukrajinskoj vlasti.

Pored toga, predložio je da se po skraćenom postupku daju državljanstva krimskim Tatarima koji su se nakon dugog boravka u inostranstvu vratili u domovinu, naglašavajući da treba da se “zaštite prava svih stanovnika Krima i Sevastopolja, nezavisno od toga da li su u pitanju Rusi, Ukrajinci, krimski Tatari ili pripadnici drugih etničkih grupa”.

Refat Čubarov pratio je Putinovu posetu Krimu iz Kijeva u kojem je prinuđen da živi u izgnanstvu nakon što su mu ruske vlasti zabranile ulazak na poluostrvo.

On je u intervjuu za Radio Svoboda obrazložio kakvu konkretno nagodbu Putin može da predloži Zapadu, zašto žuri da je sklopi što je pre moguće, koliko se promenio položaj krimskih Tatara na Krimu od vremena aneksije poluostrva i zašto su samo nakon godinu i po dana od tih događaja stanovnici Krima već spremni da izađu na ulice i protestuju protiv lokalne vlasti:

RSE: Zašto je Putinu sada bila potrebna ova poseta Krimu?

Čubarov: Kraj je leta, druga polovina avgusta, a nema vidljivog poboljšanja za Rusiju, pa i za samog Putina. Kriza se produbljuje, sankcije nastavljaju da efikasno deluju. U Rusiji je stanje sve gore.Ekonomija Rusije se faktički nalazi pred kolapsom, zato Putin mora da pronalazi nove mogućnosti za slanje novih signala zapadnim liderima.

Ja sam razmišljao koji je smisao njegovog dolaska na Krim da bi tamo predsedavao savetovanjem prezidijuma Državnog saveta o razvoju turizma u Rusiji, sada kada Rusija ima mnogo važnijih oblasti u kojima je stanje katastrofalno. Došao sam do zaključka da Putin želi da iskoristi ovo putovanje da bi dao jasne signale zapadnim liderima da je spreman na pregovore, ali pod njegovim uslovima. Glavni njegov uslov i dalje ostaje Krim.

RSE: Kakvi mogu da budu uslovi ovog dogovora?

Čubarov: Ne mislim da će to biti formulisano u takvom pojednostavljenom obliku, na primer, da će Putin reći: “Mi dižemo ruke od Ukrajine, ali Krim ostaje nama”. Mislim da Putin na ovakvu formulu uopšte nije spreman. On misli da će mu biti data mogućnost da postavlja uslove i za razvoj same Ukrajine. Ali u svakom slučaju Putin polazi od toga da je Zapad dužan da mu ostavi Krim.

Mislim da Putin shvata da dalje odugovlačenje ovog stanja preti njemu kao predsedniku Rusije, pre svega iznutra. Razlozi za brigu su u samoj Rusiji. Putinu je ostalo malo vremena, pre svega zbog ekonomske situacije. Stoga, kako se meni čini, Putin jednostavno polazi od toga da je trenutno najpogodniji trenutk za postizanje dogovora. Ali, ponavljam, on pri tome ne želi da pusti Ukrajinu, on misli da će mu Zapad dozvoliti da postavi niz svojih uslova, recimo da spreči ulazak Ukrajine u NATO ili da utiče na neke druge činioce koji imaju vezu s unutrašnjim razvojem Ukrajine, konkretno o posebnom statusu delova teritorija Donjecke i Luganske oblasti.

RSE:Kažete da je Putinu ostalo malo vremena. Šta konkretno, prema vašem mišljenju, može da se desi? Šta ga požuruje?

Čubarov: To je pre svega spoljni položaj Rusije. Sankcije su efikasne, i nije isključeno da mogu da budu i pooštrene, to je prvo. Drugo –pad cena nafte koji Putinu svakodnevno zagorčava život.

Očekuje se da će uskoro porasti prodaja nafte, ali cena ruske nafte ćе i dalje padati. Ovi ekonomski činioci pogoršavaju unutrašnji razvoj Rusije. Mnogi federalni programi se ukidaju iako se o tome javno ne govori. Ako se tako nastavi, Rusiju bi naredne godine mogli da pogode protesti socijalnog karaktera. Putin želi ovo da preduhitri.

​RSE: Da li je krimsko-tatarska tema bitna Putinu?

Čubarov: Putin se trudi Zapadu da predstavi veoma glamuroznu sliku Krima, polazeći od toga da je krimsko stanovništvo samo poželelo promene, а Rusija se samo oslonila na takozvani referendum. Putin, istina, nije rekao “takozvani”.

On misli da će uspeti da sakrije od Zapada, ili barem da ga ubedi da nisu “zeleni čovečuljci” predstavljali srž referenduma, već nekakav narod Krima. I upravo u ovoj glamuroznoj slici koju Putin pokušava da naturi Zapadu nedostaje krimsko-tatarski deo slagalice.

Putinu je veoma teško da kaže da svi na Krimu podržavaju Rusiju, da su svi zadovoljni Rusijom, uključujući i krimske Tatare. On je pokušao prošle godine to da uradi izdavanjem izvesnog ukaza koji nema nikakvo značenje osim deklarativnog (ukaz “О rehabilitaciji krimsko-tatarskog naroda”).

Pozivajući se na ovaj dokument, Putin je nekoliko puta pokušavao da govori o tome da su s dolaskom Rusije krimsko-tatarski jezik, kao i ukrajinski, paralelno s ruskim, postali državni jezici. Nakon godinu dana okupacije Krima krimsko-tatarski i ukrajinski jezik mnogo manje koristi nego u vreme kada je ovo poluostrvo bilo pod ukrajinskim suverenitetom. Ruski jezik na teritoriji Krima danas ima monopol. Pripadnici svih nacionalnosti dužni su da izučavaju ruski jezik, da se školuju na ruskom jeziku.

Ovome treba da se dodaju sistemske represije protiv krimskih Tatara. Moj zamenik Ahtem Čijgoz se od 29. januara ove godine nalazi u zatvoru Federalne službe bezbednosti. Isto tako i Ali Asanov i Mustafa Degirmendži. To su krimsko-tatarski aktivisti protiv njih se priprema sudski proces zbog toga što su 26. februara 2014, kada se još nisu pojavili ni “zeleni čovečuljci”, učestvovali na mitingu podrške teritorijalnoj celovitosti Ukrajine. A da ne pominjem da je desetine ljudi isterano iz svoje domovine, među njima su i naš lider Mustafa Džemiljev i ja.

Onemogućeno mi je da posetim svoj kraj. Putin je direktno odgovoran za ovo što mi proživljavamo i nalikuje deportaciji u Staljinovo vreme. Putin sve to pokušava da sakrije pričama da su na Krimu, kako on kaže, napokon svi počeli lepo i veselo da žive.

RSE: Da li imate približne podatke o tome koliko krimskih Tatara je primorano da napusti poluostrvo od ruske aneksije?

Čubarov: Prema ukrajinskim podacima, nakon okupacije od strane Ruske Federacije 20 hiljada ljudi je bilo primorano da napusti Krim, glavni razlog je strah za život, osećanje opasnosti. Smatra se da od ovih 20 hiljada polovinu čine krimski Tatari.

RSE: Prema drugoj verziji, Putin je posetio Krim da bi izgladio nesuglasice između gubernatora Sevastopolja Sergeja Menjajla i predsednika Zakonodavne skupštine grada Alekseja Čalija. Ovaj konflikt je zamalo doveo do prvog masovnog mitinga lokalnog stanovništva nakon aneksije, što se ne uklapa baš u glamuroznu sliku o kojoj govorite. Da li se slažete s ovom verzijom? I da li, prema vašem mišljenju, postoji realno nezadovoljstvo stanovnika Krima Krimljana novim vlastima?

Čubarov: Iskreno govoreći, ne mislim da Putinova poseta ima veze s ovim konfliktom, a još više s njegovim mogućim angažmanom u izglađivanju ovih nesuglasica. Mislim da svi na Krimu, uključujući i one koji su s radošću trčali po ulicama i trgovima s ruskim trobojkama, napokon treba da postanu svesni da je dolazak na teritoriju i uspostavljanje autoritarnog režima uvek povezano s uvođenjem svirepijih odnosa vlasti prema društvu.

Možemo da budemo nezadovoljni ličnom ekonomskom situacijom, vlašću, ali istovremeno da koristimo slobode koje ona obezbeđuje – ovde mislim na ukrajinski period. Možemo da imamo visoko mišljenje o državi koja ima veliki potencijal, ogromne prirodne resurse, da Rusi na Krimu osećaju nostalgiju za svojom istorijskom domovinom, ali takođe postoji i mogućnost da se zatim suočimo s tim da nam ruska istorijska domovina dovodi autoritarno čudovište i da nam se u svom životu više ništa ne sviđa i nizašta više nemamo volju.

Izgleda mi kao da su stanovnici Krima koji su verovali, želeli i pozivali Rusiju da dođe na Krim, danas prosto šokirani naličjem koje je im pokazala vlast u Moskvi.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG