Dostupni linkovi

Crveno i crno na Kosovu: 100. godišnjica albanske nezavisnosti


Na stogodišnjicu nezavisnosti Albanije, na Kosovu ne samo da se slavi, već se i otvoreno izražava žaljenje što Albanci ne žive u jednoj jedinstvenoj državi na Balkanu.

Na održanoj akademiji povodom stogodišnjice od postojanja Albanije, u organizaciji premijera Kosova Hashima Thaçija, obelodanjene su činjenice i istorijski argumenti koji su doveli do proglašenja nezavisnosti Albanije, ali uz prisećanje da je ovaj dan podelio Albance u nekoliko država.

Premijer Thaçi je naveo da, kada se govori o formiranju albanske države i podizanju zastave u Valoni 28. novembra 1912. godine, treba se setiti svih oni koji su dali svoje živote za slobodu Albanaca na svim etničkim teritorijama.

Formiranje dve nezavisne države, Albanije i Kosova, za Thaçija nije najbolje rešenje, ali je realnost.

“Kosovo koje je dalo doprinos za nezavisnost Albanije sa ustankom na čelu Hasana Prishtine, i u mnogim drugim mestima van Albanije, danas ima onih koji nam kažu da imamo dve države. Mi nismo napravili dve države svojevoljno. Ovo je realnost. Ali, mnogo bi bolje živeli u jednoj jedinoj državi unutar evropske porodice”, kazao je Thaci.

U međuvremenu, aktivista Adem Demaçi, poznat kao simbol otpora na Kosovu, govorio je o nekoliko istorijskih dešavanja u regionu koja su se okončala nezavisnošću Albanije, pre 100 godina. Ova nezavisnost je međutim, prema njegovim rečima, nepravdeno podelila Albance u šest različitih zemalja.

“Uz Božiju pomoć, i našom borbom i otporom, došli smo do ove situacije danas, da bez naše želje imamo dve države, ali opet, bolje dve nego pola. Mi smo dve albanske zemlje, i pevamo dve himne, ovo je paradoks koji ne postoji u svetu, ali mi smo paradoksalan narod. Mi postižemo čuda koja niko ne može da predvidi”, kazao je Demaçi.

I poznati kosovski akademik Rexhep Qosja, govoreći o istorijski činjenicama naveo je da proglašenjem nezavisnosti Albanija nije dobila željenu slobodu, a narod se pritom podelio.

“Konferencija ambasadora u Londonu iz 1913, donela je veliko razočaranje albanskom narodu i Ismailu Qemajliu, ostavljajući tako polovinu albanskog naroda van albanskih granica, nad kojima su Srbija, Crna Gora i Grčka vršile nasilje teror, etničko čišćenje Albanaca”, rekao je on.

I akademik Qosja je izrazio uverenje da će ideal Ismaila Qemalija i njegovih saradnika, koji su doneli nezavisnost i Kosovu, jednog dana kulminirati i realizacijom etničke Albanije.

Inače, od proglašenja nezavisnosti Kosova, kosovsko rukovodstvo nijednom ranije nije ovoliko govorilo o albanskom nacionalnom ujedinjenju, kao što je to sada ovih dana, pre 28. novembra kada se obeležava dan albanske zastave i stogodišnjica nezavisnosti Albanije.

Za kosovske Albance, albanska zastava je jedina koja simbolizira naciju, a za koju su mnogi dali živote, i stoga su kosovski Albanci više vezani za albansku od one državne zastave.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG