Dostupni linkovi

logo-print
U Crnoj Gori se ne zna da li se brže prazni državna kasa ili javni dug raste ali je golim okom vidljivo da dinamika kojom se Vlada Crne Gore zadužuje za desetine i stotine miliona eura sve više zabrinjava.

Vlada Crne Gore se za samo nekoliko dana zadužila za više od 50 miliona, a planira da pozajmi još preko 160 miliona eura.

Prošle nedjelje, Vlada se na tržištu kapitala zadužila za 44, a prije dva dana za još 8 i po miliona eura. Sa nekoliko stranih banaka vodi pregovore u vezi obezbjeđivanja kredita vrijednog 147, a u srijedu je donijela odluku da od domaće Erste banke pozajmi još 16 miliona eura.

Situacija je, sa ekonomskog aspekta potpuno jasna, kaže funkcioner opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević koji dodaje da "ako država nema dovoljno prihoda da plaća kamate na već uzete kredite, već mora da podiže nove kredite samo da bi plaćala kamate, a da se glavnica uopšte ne smanjuje, a naročito ako država to mora da radi u septembru, kada je nakon turističke sezone budžet najpuniji, znači da se vodi ekonomska politika 'slobodnog pada', a da su javne finansije veoma blizu bankrota".

"To sada već liči na neku vrstu paničnog menadžmenta, da morate da uzimate skupe kredite sa kamatama koje će ići na 6 - 7, možda i više procenata, a kada se sve to sabere, nameće se ključno pitanje - koja će to privreda i koji poreski obveznici da vraćaju glavnice od ovih kredita koji se troše da bi se plaćale kamate od prethodnih kredita, a da se glavnica ne umanjuje. Makroekonomisti znaju - ako imate ekonomiju koja ima rast nešto preko nula posto, a kamate uzimate sa sedam ili više posto, znači veće od bruto domaćeg rasta, znači da će udio duga u bruto domaćem proizvodu rasti, čak i da ne uzmemo više ni jedan jedini cent kredita. Svi su simptomi bankrota i dužničkog ropstva. To je sada pitanje - šta raditi na kratak, srednji i dugi rok", kaže Medojević.

Tokom ljeta su aktivirane garancije ruske VTB i mađarske OTP banke kojima je Vlada bila žirant za kredite podgoričkog Kombinata aluminijuma u visini od 102,5 miliona eura. Zbog toga se smanjio se iznos, Zakonom o budžetu dozvoljenog zaduženja za tekuću godinu.

Sve po zakonu

Za isplatu aktiviranih garancija, bilo je potrebno obezbijediti dodatne kredite, čime je iznos zaduženja za ovu godinu, smanjen sa 250 na 147.5 miliona eura. Tokom mjeseca na naplatu stiže 31 milion eura od čega su 5,5 miliona domaće, a 25,5 miliona eura inostrane obaveze. Ako ne bi od domaće filijale Erste banke, podigla kredit od 16 miliona Vlada bi za plaćanje 15,5 miliona koji dospijevaju za nekoliko dana, morala da koristi novac za isplatu penzija, socijalnih davanja i plata u javnom sektoru.

Funkcioner DPS i član skupštinskog Odbora za ekonomiju Zoran Jelić kaže da je sve po zakonu.

"Ministarstvo finansija u ovom trenutku tekuću likvidnost omogućava zaduživanjem emisijom obveznica preko Centralne banke. To nije ništa strašno sa aspekta zakonitosti. Sve je uradjeno po zakonu, a na taj način se tekuća likvidnost budžeta poboljšava i na taj način se obezbjeđuju redovna davanja iz budžeta prema građanima Crne Gore, a isto tako će se omogućiti i redovno servisiranje svih međunarodnih obaveza. Ovo je samo jedan bajpas do rebalansa budžeta koji bi trebalo, prema najavama Ministarstva finansija, da bude u najskorijem roku", navodi Jelić.

Funkcioner Demokratskog fronta Nebojša Medojević kaže da bi sve praznija državna kasa, a sve veći javni dug mogli izazvati ozbiljne političke posljedice.

"Nova vlada koja bi se formirala oko ideje spašavanja bankrota države i radikalnih reformskih poteza koji će sigurno u kratkom vremenskom periodu biti bolni, a na srednji i dugi rok stvoriti jednu održivu ekonomiju koja će onda moći da finansira neku održivu i efikasnu državnu strukturu. Međutim, sad i SDP treba da odluči da li će da nastavi da galami sa broda koji ide u pogrešnom smjeru ili će da iskoči sa tog broda i da zajedno sa Demokratskim frontom i drugim političkim partijama bez DPS-a napravi jednu novu platformu koja bi trebalo da da odgovor šta strukturno promijeniti u Crnoj Gori, uključujući i ekonomiju."

Velikom broju građana uopšte nije poznato za koliko ih novca i kojom brzinom Vlada zadužuje. Oni malobrojni koji jesu kažu da su veoma zabrinuti:

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG