Dostupni linkovi

logo-print

U Crnoj Gori i dalje traje debata za ili protiv priključenja NATO savezu. Jedan od aspekata je i cijena članstva države u NATO i biznis ambijent u zemlji članici, nasuprot cijeni neutralnosti. Neutralne evropske zemlje imaju ogromne troškove za opremanje i održavanje sopstvenih vojski, pokazalo je istraživanje Centra za demokratsku tranziciju, a prema prvim analizama neutralnost bi Crnu Goru koštalo skoro duplo više od članstva.

Ukoliko bi Crna Gora ostala vojno neutralna zemlja i bila van NATO saveza, država bi trošila velike sume novca za sopstvenu vojsku i odbrambeni sistem. Podaci iz istraživanja Centra za demokratsku tranziciju o visini izdvajanja za sopstveni odbrambeni sistem evropskih zemalja koje nisu članice NATO prokazuju, da te zemlje troše ogroman novac, kaže Milica Kovačević iz CDT-a:

„Švedski odbrambeni budžet u 2014. godini bio je pet milijardi eura, švajcarski više od četiri i po milijarde, Finska je za odbranu izdvojila 2,75 milijardi, Austrija skoro 2,5 milijardi. I tu je najmanji irski odbrambeni budžet, oni su za odbranu u 2014. godini izdvojili 900 miliona eura.“

Drugi aspekt istraživanja odnosio se na organizaciju vojski neutralnih zemalja. Austrija Finska i Švajcarska imaju obavezno služenje vojnog roka i imaju više od 20.000 aktivnih vojnika i rezervni sastav koji se mjeri stotinama hiljada. Zajedničko za sve zemlje je da učestvuju u gobalnom miru, kaže Kovačević:

„Ono što nam je bilo interesantno je da sve ove države, iako neutralne učestvuju u onome što se zove održavanje globalnog mira, učestvuju dakle u mirovnim misijama, u misijama EU, UN, ali i u misijama NATO.“

Koliki će biti troškovi Crne Gore kao članice NATO, a koliki ukoliko ostane neutralna zemlja, pitali smo Veska Garčevića nacionalnog koordinatora za NATO, koji je procjenio da su troškovi neutralnosti preko 100 miliona eura, dok sadašnje izdvajanje za vojsku iznosi nešto preko 40 miliona eura:

„Ukoliko bismo se opredijelili za opciju neutralnosti, komparativne analize govore da ako želimo da razvijamo naš sistem odbrane moramo, naročito prvih godina, da ulažemo mnogo u odbranu da bismo stigli nivo koji bi nam omogućio kakav takav zakruženi sistem odbrane. A po tim analizama godišnji budžet bi trebalo da bude između sto i stopedeset miliona eura. Pa vi izračunajte koja je opcija jeftinija i koji je namet veći. S tim što članstvom dobijate mogućnost da ste dio jednog sistema u kojem vi razvijate samo određene oblasti u kojima imate komparativne prednosti i koje su kao takve prepoznate od tog sistema kao dobre:“

Jedan od ključnih argumenata za članstvo u NATO je, da će ta integracija promjeniti biznis ambijent u Crnoj Gori u pozitivnom smjeru. O tome govore primjeri posljednjih članica NATO kao što je Rumunija, čiji zvaničnici kažu da ta zemlja godišnje, od pristupanja NATO alijansi, privlači pet milijardi eura investicija. U ovom trenutku u Crnoj Gori se biznismeni i kompanije pripremaju za nove standarde, koji će biti potrebni ukoliko u decembru stigne pozivnica i članstvom u NATO se otvori šansa za tržište u iznosu od 700 milijardi dolara.

„Koristi su višestruke, treba ih prepoznati već sada, treba se pripremiti za taj period, a jedna od važnih činjenica je to da se samo na godišnjem nivou u NATO u raznim poslovima radi o budžetu koji iznosi 700 milijardi dolara. Čak i najmanji procenat od toga, pa i pola procenta i manje, može završiti u Crnoj Gori“, kaže Vesko Garčević.

U Asocijaciji menadžera Crne Gore su otvorili temu članstva Crne Gore u NATO savezu upravo iz razloga promjene i proširenja biznis ambijenta. Predsjednik asocijacije menadžera Crne Gore Budimir Raičković kaže da kompanije treba da se pripreme za novu konkurenciju:

„Ukoliko idemo u NATO, mi moramo da se pripremimo. Jer nije bitno biti u nekoj organizaciji, bitno je da mi naše kompanije pripremimo za jednu konkurenciju. Znamo da je NATO vojna i bezbjednosna organizacija, ali ako već država ide u to onda moramo da gledamo koje su naše ekonomske šanse.“

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG