Protesti studenata i policije u Srbiji, 20. oktobar 2011
Radovan Borović
Socijalno-ekonomska slika Srbije nimalo nije optimistična. Policija, zdravstveni radnici pa još i studenti u nekoliko gradova Srbije protestuju zbog loših materijalnih uslova.
Studenti traže traže bolje uslove studiranja odobravanje apsolventskih rokova, oslobađanje od školarine za studente koji su sakupili najmanje 48 bodova a nisu se našli na budžetu.
Miloš Nešić predsednik Studentskog parlamenta, o nezadovoljstvu studenata i nameri da se istraje u protestu kaže:
„Kao što vidite veliki broj studenata je i to znači veliko nezadovoljstvo. Naši zahtevi su veoma realni. Sinhronizovani su protesti na nivou cele države jer je par pregovora sa ministarstvom propalo. Sve je palo na teret studenata.
Ovaj štrajk je usmeren na ministarstvo prosvete i na pojedine dekanate. Mi ćemo te zahteve izneti pred ovu masu i proslediti i ministarstvu prosvete i dekanatu.Ž elimo jednostavno da ono što je minimalan uslov za
U policijskom sindikatu kažu kako je vladin problem ukoliki se nezadovoljstvo policije reflektuje na bezbednost građana i države.
Očigledno je da kičma državnog sistema popušta u strpljenju i socijalnoj nemaštini.
Radikalnije nastupe najavljuju policijaci koji se već šest dana nalaze u minimalnom procesu rada, tražeći na prvom mestu poštovanje Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u MUP-u, kaže predsednik sindikata policije Veljko Mijailović.
„Mi smo dali četiri zahteva koja su zapisana u Posebnom kolektivnom ugovoru i sada imate stav države koja pokušava to da ignoriše da razvodni ovaj naš štrajk. Nećemo više da izlazimo na neke poslove koji su bili predviđeni. Znači jednostavno ukoliko država treba da nezadovoljstvo policije reflektuje na bezbednost građana i republike onda je to pitanje za vladu i njihovog neozbiljnog stava prema policije“, konstatuje Mijailović.
Krug se zatvara
U borbi za bolji materijani položaj zaposlenih krenuli su i zdravstveni radnici iz čitave Srbije, koji su se u podne u četvrtak pojavili ispred vlade u Nemanjinoj 11. Zahtevaju povećanje plata i izmene načina sistematizacije radnih mesta, kaže Dubravka Flego, lekarka iz Subotice.
Lek za loše stanje u zdravstvu medicinski radnici vide u drugačijem odnosu države prema zaposlenima.
„Stanje u zdravstvu je vrlo loše, teško.Materijalni položaj je užasan. Preko 20 procenata zaposlenih u zdravstvu je na minimalnoj zaradi, koja vređa i dostojanstvo zaposlenih u ovoj struci", kaže nam Dalibor Stjepanović iz Novog Sada.
Daliborov kolega iz Valjeva iznosim podatak koji je pomalo za neverovatan i liči na rekord za Ginisa.
„Nemedicinski radnici primaju 15-16000 hilada dinara (150 evra ) gde im je uračuant regres i topli obrok. To je ispod minimalne cene rada koja je 19 hiljada dinara.I spod svakog nivoa, Vređa struku i ustanova gde radimo“, kaže medicinski radnik iz Valjeva.
Profesor Darko Marinković upozorava da se socijalni nemiri akumuliraju i da niko ne zna kada će i kako to da eskalira.
Pitanje je kako je država zapravo četiri godine uspevala da zatvori socijalni ventil gotovo milion zaposlenih koji primaju zarade ispod minimalnog republičkog proseka, koji iznosi oko 350 evra.
Darko Marinković profesor na jednom beogradskom univerezitetu, koji se dugo bavi sindikalnim i radničkim pravima, kaže da se dve decenije u Srbiji svesno manipuliše radničkim nezadovoljstvom.
„Kada se pobune recimo prosvetari uzimalo se od onih iz državne uprave, kada se pobuni držvana uprava uzimalo se od nekog drugog i tako u krug. Sada sve dolazi na naplatu i krug se zatvara. Upravo sam prolazio ulicama, štrajkuju studenti, policajci. Događa se jedna stvar da se ti socijalni nemiri akumuliraju i da kod velikog broja ljudi u različitim oblastima prelazi ona granica ćutanja i strpljenja. Niko ne zna kada će i kako to da eskalira“, zaključuje Marinković
Velike nevolje su sigurno navele ove ljude na ulice, ali ne treba zaboraviti da je Srbija duboko zašla u predizbornu kampanju i da se ovakve slike intenziviraju baš tada.
