Dostupni linkovi

logo-print

Civilne straže zbog "dozvoljenih" krađa


Ilustracija

Ilustracija

Poslednjih meseci, u mnogim mestima u Srbiji su učestale takozvane “sitne krađe”. Razlog je što policija i tužilaštvo, po aktuelnom Krivičnom zakonu ne mogu u ime države pokretati nikakve postupke za krađe čija je vrednost niža od 150 evra, pa lopovi koriste mogućnost da prođu nekažnjeno.

Inicijativa za izmenu te granice postoji i Vlada Srbije ju je u načelu prihvatila, ali se i dalje čeka njen dolazak na dnevni red republičkog Parlamenta. Međutim, dok načelna volja ne rezultira izmenama Zakona, stanovnici Subotice u kojoj su takve krađe učestale, kažu da se osećaju nesigurno.

“Pokupili su nešto srebrenine ali, pošto nismo imali tačan iznos toga, policija ništa nije ni pokrenula. Isto se desilo i mom komšiji dva puta, a i drugom komšiji… Nikakav proces međutim nije pokrenut zbog toga”, rekla nam je jedna Subotičanka.

Na situaciju u gradu žali se još jedan njen sugrađanin sa kojim smo razgovarali.

“Kod komšije su već 11 puta ulazili. Zadnji su mu put razbili vrata pajserom. Našli su lopove samo kada sam ja zapisao registraski broj, ali ih komšija nije tužio jer nije bila velika vrednost”, kaže on.

Osim pljačkanja kuća, u poslednje vreme je učestala pojava i da lopov uđe u prodavnicu, pokupi sa rafova robu nešto niže vrednosti od limita sitne krađe i jednostavno izađe napolje.

“Kucao je dečku račun, skoro šest hiljada dinara (60 evra), a posle toga pobegnu napolje… U prethodnih pola godine, imali smo pet, šest takvih incidenata… One sitne, gde u kradu dva, tri piva ni ne računam. Ali, došla neka dva kauboja, sa nekim noževima. I opet je pojeo vuk magarca. Kažu, daj video snimak, daj ovo, daj ono i na kraju kažu “..znate, niko nije povređen, a svota je mala…” Pa ja vas onda pitam – ko je tu normalan?”, pita vlasnik jedne prodavnice u Subotici.

Isti problem imaju i meštani Bačkog Petrovog Sela, u vojvođanskoj opštini Bečej.
Zoltan Kiš, sekretar MZ Bačkog Petrovog Sela: Samoorganizovana grupa nema pravo da legitimiše, zaustavlja, da uhvati lopova, nego da to jednostavno jave policiji.

“U poslednje vreme nije samo lopovluk, nego su čak upotrebili i silu kod starije osobe i to je sada malo podiglo tenzije”, kaže sekretar mesne zajednice Zoltan Kiš i dodaje da se krade bukvalno sve.

“Hrana, novac, nakit, ogrev, kablovi… Na žalost, imamo i mnogo praznih kuća i onda se krade sve što se može poneti”, navodi on.

Usled takve situacije meštani Bačkog Petrovog Sela odlučili su da se, umesto da krađe prijavljuju policiji, koja usled po zakonu sitnog plena ne izlazi na teren, samoorganizuju u takozvane “civilne straže”.

Ima ih pedesetak i podeljeni su u manje grupe, ne nose oružje i nisu ratoborni, tvrdi Zoltan Kiš, dodavši da ih policija podržava.

“Ta samoorganizovana grupa nema pravo da legitimiše, zaustavlja, da uhvati lopova, nego da to jednostavno jave policiji”, dodaje Kiš.

Građani se osećaju ugroženo

Učestale su provale i u vojvođanskom mestu Čantaviru, gde meštani takođe razmišljaju da se organizuju poput stanovnika Bačkog Petrovog Sela. Policija i lokalne vlasti to međutim ne dozvoljavaju, uz obrazloženje da bi građanske patrole mogle dovesti do međuetničkih tenzija u tom mešovitom srpsko – mađarskom naselju, pa je odgovoreno povećanjem broja policajaca na ulicama.

Građansko samoorganizovanje je u međuvremeno postalo predmet političkih rasprava. Lokalna uprava Subotice tvrdi da su “civilne straže” politička promocija pojedinih stranaka, na šta je Zoran Šećerov, zamenik predsednika stranke Mađarska nada, koja se za njih zalagala, rekao da je u pitanju model koji je već oproban u nekim evropskim zemljama.

“Pokret Mađarske nade nije organizovao civilne straže. Mi smo samo političkim putem inicirali da se nadležni u državi pozabave tim pitanjem. Smatramo da bi jedna multietnička civilna straža mogla da doprinese poboljšanju javnog reda i mira. Mi smo više puta ukazivali na ovaj problem koji će pogoršanjem socijalne situacije možda dalje da eskalira”, kaže Šećerov, a da organizovanje građana u takozvane “civilne straže” nije nepoznato u svetu, ukazuje i kriminolog Zlatko Nikolić.
Zlatko Nikolić, kriminolog: Građani ne mogu dugo da izdrže u tom samoorganizovanju, a samo po sebi nije benigno – osećaju se ugroženima, ne veruju u ono što im se obećava i rade ono što misle da je za njih najkorisnije.

“Pogotovu je, recimo, u zemljama Beneluksa razvijeno kao kriminološka preventiva za zaštitu dece od na primer pedofila ili narkomana i ta građanska inicijativa je dobrodošla kao pomoć školama i školskim policajcima. Ovde se do sada retko sretalo da imovinu čuvaju seljaci samoorganizovano. Po pravilu se za te organizacije skupljao novac i oni su se, na primer u Bačkoj zvali Pudari, negde se zovu Poljaci, čuvari polja i tako dalje. Međutim, izgleda da se tamo dešava nešto što policija mora bolje da pogleda, da je to organizovana krađa imovine tih ljudi, sa znanjem da za “sitnu krađu” nema službenog progona, pa prema tome, organizatori tempirano idu na te krađe do 15 000 (oko 150 evra), kako bi izbegli službeni progon”, ukazuje Nikolić.

Inicijativa za izmenu amandmana o promeni granice tolerisane krađe, o kojoj bi poslanici trebalo da raspravljaju, predviđa da se limit sa 150, smanji na 30 evra. Međutim, s obzirom da vlada i aktuelni saziv skupštine broje poslednje dane pred izbore, te da teško da će biti zasedanja osim vandrednih, teško i da će problem mnogih građana Srbije uskoro biti rešen.

Zlatko Nikolić kaže da se ne sme dozvoliti da stanovnici nekog mesta u državi žive u strahu i da tumačenje Zakona ne može biti opravdanje.

“To ne opravdava nikog od državnih organa da tome ne stane na put i zaštiti te građane koji su poreski obveznici. Oni ne mogu dugo da izdrže u tom samoorganizovanju, a samo po sebi nije benigno – osećaju se ugroženima, ne veruju u ono što im se obećava i rade ono što misle da je za njih najkorisnije”, kaže Nikolić.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Vesela Laloš

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa i dugogodišnja saradnica iz Subotice za dnevni list "Danas".

XS
SM
MD
LG