Dostupni linkovi

logo-print

Čišćenje Generalštaba, lokacija mamac za strance


Raščišćavanje ruševina zgrade Generalštaba u Beogradu, koja je teško ošetećena u NATO bombardovanju, počelo je posle četrnaest godina. Iako se nalazi u strogom centru grada ovaj objekat nije obnovljen zbog nedostatka novca, a za gradnju na tom mestu od nedavno se interesuju inostrani milijarderi.

Nekadašnji urbanistički biser glavnog grada, čije ruševine su poslednjih godina privlačile pažnju jedino stranih turista i beskućnika u potrazi za skloništem, više nikada neće biti isti jer će uskoro biti uklonjen razrušeni veliki ulaz sa strane Ulice Kneza Miloša. Taj posao, na površini od oko 2.100 kvadratnih metara, prvi je koji će vojska uraditi po nalogu države na saniranju ove lokacije.

Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane, rekao je da je planirano da radovi traju 70 radnih dana.

“Sada počinjemo postavljanje skela i zaštitne ograde, a narednih dana angažovaćemo kamione i mehanizaciju koji će iznositi kamenje. Tokom radova bezbednost prolaznika i saobraćaja u blizini objekta biće nam na prvom mestu”, rekao je Krivokapić.
Jovan Krivokapić u razgovoru sa novinarima

Jovan Krivokapić u razgovoru sa novinarima


Da li će po završetku radova na ulazu B biti nastavljeno raščišćavanje ovog kompleksa od 50.000 kvadrata još se ne zna, a odluku o tome trebalo bi da donesu Vlada Srbije i Republička direkcija za imovinu koja je zvanično vlasnik objekta.

Po mišljenju arhitekata i istoričara arhitekture i kulture, zgrada Generalštaba koja se sastoji od dva objekta na dve strane Nemanjine ulice, bila je najvredniji arhitektonsko urbanistički kompleks u Beogradu posle 1930. godine. Međutim, od NATO bombardovanja do danas urušene zgrade sa fasadama od crvene cigle na uglu Kneza Miloša i Nemanjine predstavljale su ruglo na koje su se prolaznici nerado osvrtali.

Beograđani, koji su sa radoznalo zastajkivali da vide otkud novinari kod Generalštaba, rekli su za RSE da je bilo krajnje vreme da se nešto preduzme.


Zgrada Generalštaba, koju stručnjaci vide kao jedno od najvažnijih arhitektonskih dela u Srbiji, izgrađena je daleke 1965. godine po zamisli čuvenog Nikole Dobrovića. Tek šest godina posle bombardovanja 1999. država joj je dodelila status spomenika kulture, što između ostalog znači da je zabranjeno menjati joj izgled i da su dozvoljene samo popravke kojima bi se vratila u prvobitno stanje. To je odbijalo investitore, ali su se u poslednje vreme kao mogući ulagači ponudili Muhamed bin Zajed, šeik Ujedinjenih Arapskih Emirata i američki kralj nekretnina Donald Tramp koji lokaciju na kojoj se nalaze zgrade nekadašnjeg Generalštaba vide kao dobro mesto za izgradnju luksuznog hotela.

Major Jovan Krivokapić kaže da je suština namere da se raščisti bombardovani ulaz B želja da se bar malo ulepša centar grada.

"Kada uklonimo ruševine ulaza B taj deo ćemo ozeleniti i asfaltirati trotoar. Tako da će izgledati pristojnije i uglednije."

RSE: Da li ovo znači početak čišćenja Generalštaba zbog eventualne privatizacije, priča se da su strani ulagači zainteresovani da ovde sagrade hotel?

"Odgovor na to pitanje nije u nadležosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije."

Prema ranijim planovima, za ovu godinu bila je predviđena izrada projekta rušenja i raščišćavanja kompleksa Generalštaba koje bi samo u jednoj fazi koštalo 1,1 milion evra. Posle mišljenja inspekcije da zgrade nisu bezbedne i da bi trebalo da se saniraju Ministarstvo građevinarstva zatražilo je da se objekat izbriše iz registra kulturnih dobara ali rešenje još nije doneto.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG