Dostupni linkovi

Ćirilizacija Novog Sada: Na redu gradski prevoz


Ćirilični natpisi na autobusima gradskog prevoza u Novom Sadu

Ćirilični natpisi na autobusima gradskog prevoza u Novom Sadu

U Novom Sadu su nakon promena natpisa na nekim gradskim institucijama na redu pokazivači pravca na gradskim autobusima: ubuduće će biti ispisani isključivo ćiriličnim pismom.

Da kod nas sve može da se ispolitizuje pokazuje i najnoviji potez gradske vlasti u Novom Sadu. Naime, gradsko saobraćajno preduzeće je promenilo natpise na pokazivačima pravca na gradskim autobusima sa latinice na ćirilicu, sve to uz veliku medijsku najavu.

Zamenik gradonačelnika Novog Sada Borko Ilić izjavio je da će time doprineti povratku ćirilice na novosadske ulice.

"Povratak ćirilice na novosadske ulice predstavlja važan korak ka očuvanju kulture, tradicije i duha ovog grada, a smatram da je zanimljivo i za turiste koji nas, poslednjih godina u velikom broju posećuju", rekao je ovaj političar iz redova Demokratske stranke Srbije.

Ovo nije prvi put da je ćirilica glavna vest u vojvođanskoj prestonici: pre nekoliko meseci je direktor Kulturnog centra Novog Sada, Laslo Blašković smenjen između ostalog zbog toga što na zgradi ove ustanove nije bilo navedeno ime institucije ćiriličnim pismom.

Pitali smo Novosađane šta misle o najnovijem potezu grada.

Pisac i aktivista za ljudska prava Nedim Sejdinović kaže da je ovaj poslednji potez samo nastavak kulturnog nasilja nad Novim Sadom.

„Ono što mene zapravo ne čudi jeste takvo ponošanje onih, promotera one politike koja je iza sebe ostavila masovne zločine i urbicid svakog tipa. Plaši me to da nema neke adekvatne reakcije na to niti političkih stranaka, niti nevladinih organizacija i institucija, niti građana. U pitanju je još nešto: primitivno obeležavanje teritorije koje nacionalisti sprovode u Vojvodini već više od dve decenije“, smatra Sejdinović.

Niko ne spori korišćenje ćirilice, međutim prenaglašenost stvara otpor. Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić kaže za Radio Slobodna Evropa da se na ovaj način menja kulturni milje grada.

“Ono što jeste najgora varijanta to je izvrštiti neku vrstu kulturološkog nasilja nad onome što jeste neka vrsta zaštitnog znaka Vojvodine, a to je njen kulturni pluralizam. Kada nekim propisima uradite nešto što potire ono što bi bila odlika jedne kulturne sredine, jednog kulturnog prostora vi dobijete jednu jako lošu situaciju”, smatra stručnjakinja.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG