Dostupni linkovi

logo-print

Kriminalni krugovi vladaju noćnom zabavom u Beogradu


Jedan od splavova u Beogradu

Jedan od splavova u Beogradu

Noćni život u Beogradu prepoznatljiv je po dobrom provodu ali ukoliko se malo zagrebe ispod površine nazire se i mreža kriminala o kojoj se u javnosti sve otvorenije govori. Država na taj problem još nema odgovor, a mladi željni zabave sve češće se pitaju koliko su bezbedna mesta za izlaske.

Dok internetom kruže snimci sa prepunih splavova usidrenih na obalama Save, slike noćnog provoda pod teškom su senkom. To više nisu samo priče o kriminalu koji okružuje neka od mesta za zabavu, po kojima je Beograd nadaleko poznat, nego su i mesta na kojima se dešava da se lako gubi život.

Mirko Rudić, novinar nedeljnika „Vreme“, u tekstu pod naslovom „Ko je ubio Fedora Frimermana“, nedavno je taj problem analizirao kroz slučaj obezbeđenja jednog od splavova koje je na smrt pretuklo tridesetogodišnjeg Beograđanina.

„To da na splavovima, u kafićima i klubovima vladaju kriminalni krugovi uopšte nije nešto novo i ekskluzivno. Ali kao da policija nema dovoljno snage da reši taj problem, verovatno zbog toga što ima i ljudi iz njenih redova koji su u tim kriminalnim krugovima. A sami vlasnici ugostiteljskih objekata ne žele da govore o tome jer su na neki način ucenjeni, i moraju da igraju po tim pravilima koja su prihvatili kada su otvorili splavove i klubove, ili i oni uzimaju deo tog ilegalnog kolača“, kaže Rudić.

Pod svetlima stroboskopa, u prepunim diskotekama i splavovima, i uz trešteću, najčešće turbo folk, muziku i DJ-ing valja se ogromna zarada. Iskusni privatnici procenjuju da se obrću milioni evra.

Dragan Lukić, pionir u organizovanju noćne zabave na beogradskim rekama i više od 25 godina vlasnik jednog od najpopularnijih splavova, kaže za RSE da se u Beogradu, a bez valjane kontrole, razvija ogroman biznis u „sivoj zoni“.

„U centru glavnog grada dešavaju se i stvari koje nisu primerene ni zemljama Latinske Amerike ili Afrike. Određeni centri moći, to slobodno mogu da kažem, kontrolišu noćni život Beograda. Gde je na pojedinim mestima za izlazak u pitanju droga, prostitucija i sve ostalo... Iznosim neke stvari koje mnogi u ovom gradu znaju, a ćute. To svi u Beogradu znaju, cela policija, državna bezbednost, svi“, tvrdi Lukić.

Obezbeđenje u sferi sive ekonomije

Javna je tajna da u obezebeđenju klubova i splavova mahom rade ljudi koji nisu profesionalci, i da se mnogi od njih „regrutuju“ iz redova navijačkih grupa.

Marko Milošević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da je takvo stanje postalo hronično poslednjih 20 godina jer država još nije donela zakon o privatnom obezbeđenju.

Ilustracija

Ilustracija

„Pošto ne postoji zakonski osnov za njihovo angažovanje onda nema ni bezbednosnih provera. Tako da među njima ima i kriminalaca, navijača ali na žalost i policajaca sa službenim oružjem i značkama koji rade na crno. Koji zloupotrebljavaju položaj tako što van radnog vremena mašu legitimacijama i pištoljima. To je sve velika opasnost u Srbiji. Donošenje zakona bi donekle uredilo tu oblast jer bi propisalo ko poslom obezbeđenja može da se bavi.“

Posledice takvog stanja trpi i sama država. Čitav sektor unosnog biznisa fizičko-tehničkog obezbeđenja praktično je bez finansijske kontrole.

„Obezbeđenje je u sferi sive ekonomije jer bez zakona legalna ekonomija u toj oblasti ne postoji. Verovatno da oni jednim delom imaju fiskalne račune, i da na neki način mogu da opravdaju sve, ali siguran sam da i to ne ide sto odsto legalnim vodama. Tako da ne verujem da iko iz države zna šta se tu dešava, osim njih koji to rade“, kaže Mirko Rudić.

Tako danas u Srbiji skoro da nema evidencije o tome ko, kako i za koga obezbeđuje najposećenije klubove i diskoteke u Beogradu, koji su neki od svetskih medija svojevremeno proglasili prestonicom zabave na Balkanu.

„Ovde se radi o zaštiti nekih ličnih interesa, dakle o zaštiti imovine. Ali oni koji pružaju tu zaštitu su najčešće ljudi koji se ne libe da koriste silu čak i kada to nije neophodno. To je veliki problem“, ističe Marko Milošević.

Samo u prvih sedam meseci ove godine u beogradskim kafićima, kafanama i splavovima u raznim incidentima povređeno je više od 200 ljudi, dok su dve osobe, Fedor Frimerman (30) i Tamara Radulović (29), ubijene.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG