Dostupni linkovi

logo-print

Čekajući povećanje plata i penzija u Srbiji: Trik i rizik istovremeno


Ako je verovati obećanju premijera Srbije Aleksandra Vučića građani čiji su novčanici pretrpeli udar štednje do kraja godine trebalo bi da osete delimično olakšanje. Dok se u javnosti licitira kome će koliko procenata biti vraćeno, zanemaruje se činjenica da tako nešto zavisi od zelenog svetla MMF-a, finansijske institucije koja češlja javne finansije Srbije. Koliko je „povećanje“ zarada u javnom sektoru i penzija realno i kakve bi mogle biti posledice tog čina?

„Videćete da to neće biti baš tako simbolično, ali će biti svakako manje od onoga što bi čak i MMF dozvolio. Zato što preuzimam na sebe ulogu tog lošeg momka, kako se to kaže. Ja sam veći MMF od MMF-a“, odjeknulo je nedavno ovo obećanje premijera Aleksandra Vučića zbog koga se, nesumnjivo, nasmejao brk većini od 360.000 ljudi kojima bi zarade i penzije trebalo da budu uvećane do kraja godine – posle prvobitnog rezanja usled sprovedenih mera štednje. Dato je uoči avgustovske revizije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji pod lupom drži srpske finansije. Razlog: neočekivano dobar učinak reformskih mera – što premijer u javnosti često potencira.

„Nisam siguran da će mi biti vraćeno. Ako mi se vrati dobro će mi doći“, nepoverljiv je Dragan Bulatović, inače profesor Muzeologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uskraćen je za 20 odsto svoje celokupne mesečne zarade koja se, osim plate, sastoji i od nekoliko honorara.

„Osim toga dobijemo upozorenje iz Poreske uprave da nam nije dovoljno odbijeno pa da još moramo sami da izmirimo. Nepristojno je govoriti o tome da će se nešto povećati. Meni bi se povećala ona prava plata sa ovih 20 odsto koje sad ne dobijamo pa onda na to. To bi bilo povećanje. Ovo je delimičan povratak ili smanjenje našeg učešća u solidarnosti“, podvlači Bulatović.

Do medija su procurele cifre po kojima će učiteljima i nastavnicima biti vraćeno šest odsto, zdravstvenim radnicima pet, vojsci i policiji četiri, penzionerima dva posto. Potencira se da poslanici i ministri neće dobiti ništa.

Ljubomir Madžar, dugogodišnji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, danas i sam penzioner, takve poteze ocenjuje kao pogubne s obzirom na očajno stanje u privredi i ogroman javni dug.

Ljubomir Madžar, foto: Vesna Anđić

Ljubomir Madžar, foto: Vesna Anđić

„Problem sa tim dugom je tako velik da ni ohrabrujuće tendecije tokom tri-četiri godine ne bi opravdale takvu odluku. To će ugroziti naš ionako nedovoljan kredibilitet u međunarodnim krugovima. Dovesti do povećanja rezervi potencijalnih finansijera. Uključujući i one koji dolaze sa direktnim stranim investicijama. Sve bi to moglo da izazove efekte od kojih bi nas bolela glava“, kaže Ljubomir Madžar.

Suma od trista miliona evra bila je kamen o koji su se 2012. godine, prilikom razgovora o reviziji aranžmana, spotakli MMF i predstavnici tadašnje Vlade Srbije koju je predvodila Demokratska stranka i Mirko Cvetković. Toliko je iznosilo prekoračenje državne potrošnje koje međunarodni stručnjaci nisu želeli da odobre.

Tropostotno zamajavanje

Tanja Jakobi, ekonomska novinarka, analitičarka i istraživačica, nerealnim scenarijom smatra mogućnost da aranžman sa MMF-om na bilo koji način bude ugrožen. Nije joj, međutim, promakla čvrsta Vučićeva određenost da se građanima nekakav novac isplati, ali i tendencija da bude faktor odlučivanja u tome kome i koliko. Zbog toga je važno:

„Da ne bude pitanje političke volje da li bi neko hteo da ih koriguje na ovu ili na onu stranu. Znači ovde imamo veoma snažan politički značaj ove stvari zbog toga što vlada, odnosno premijer, odlučuje koliko bi to moglo biti. Simbolično ili značajno. Drugo: on odlučuje o grupacijama kojima će biti relativno povećana ta snižena primanja. Iz njegovog govora smo čuli da će primanja biti povećana i onima kojima prethodno nisu smanjena. Nisam još videla tačno objašnjenje ko je to“, kaže Tanja Jakobi, i sugeriše na stalnu dilemu koja prati Vučićevu vlast.

Da li se i iza najave povećanja penzija i plata krije namera učvršćivanja ionako visokog rejtinga koji njegova vlast i njegova partija uživaju u javnosti:

„Jedna ovakva mera bi sa takvog stanovišta bila izrazito poželjna. Tim pre što obuhvata veliki broj ljudi i one slojeve koji su inače smatrani za najčvršće i najvažnije biračko telo na koje se oslanjala svaka parija koja je bila na vlasti, a želela je da se zadrži na toj poziciji“, smatra naša sagovornica.

Ovo međutim nisu prve ovogodišnje najave o potencijalnom, kako ga Aleksandar Vučić označava, povećanju plata i penzija. Što u stvari predstavlja vraćanje dela novca uzetog od građana u sklopu mera finansijske konsolidacije. Vučić je to već učinio u martu takođe nešto pre tadašnjeg dolaska misije MMF-a. Ispostavilo se međutim, da to pitanje ili nije bila tema razgovora, ili nije naišla na razumevanje..

Ljubomir Madžar smatra da ni sada sličan epilog nije isključen.

„Tako da će onda u javnosti ostati sećanje na dobru volju naše vlasti da popravi položaj penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.... Ali eto to se nije moglo zbog razloga na koje vlast nije mogla da utiče. I to bi onda bio jedan ishod koji ne bi narušio naše makroekonomske bilanse, a koji bi vlasti ipak doneo neki dodatni politički poen. Dakle, to bi mogla da bude takva računica. Da li zaista jeste, to vi, ja i niko ne može da zna....“, kaže Ljubomir Madžar.

„Ako može, ako ima uslova, zašto da ne. Nek poveća“, stav je Liljane Bogićević dugogodišnje bankarke koja je poslednje dve godine u penziji. Prebirajući po novčaniku, koji je zbog ušteda mesečno tanji za nešto više od 1.000 dinara, podsetila se trenda povećanja penzija pre nešto više od dve godine.

„Povećavali su kad je bio Krkobabić onaj stari za dva posto u aprilu i oktobru. To dva posto meni je bilo 200 dinara. Ali važno je, govorili su, da je povećanje. U stvari je zamajavanje“, zaključuje Ljiljana.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG