Dostupni linkovi

logo-print

Čekajući operacije: Anita Balaž ipak ide u Beč


Anita Balaž

Anita Balaž

Pod pritiskom javnosti, autoriteti zdravstva su popustili. Upravni odbor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) doneo je odluku da se svim građanima omogući lečenje putem transplantacije srca na osnovu konzilijarne odluke nadležne Komisije. Praktično to znači da dvanaestogodišnja Anita Balaž može odmah da ide na lečenje i transplantaciju srca i pluća o trošku države.

Priča ove devojčice je drugi slučaj koji je potresao javnost i zaokupio njenu pažnju. Prvi je, na žalost, imao tragičan ishod. Oba slučaja, kao i niz drugih, prate konstantne žalbe porodica bolesne dece. Oni su uhvaćeni u zamku administrativnih zavrzlama, koje njihovu muka dodatno i dramatično otežavaju. Poslednja odluka RFZO budi nadu, ali će tek praksa pokazati da li će teško bolesna deca i zaista imati prednost u lečenju.

Mala Tijana letos je preminula, pošto je prekasno otišla u Hjuston i nije dočekala transplantaciju srca koja je mesecima odlagana dok nije prikupljen novac. Usledio je slučaj 12-ogodišnje Anite Balaž kojoj je hitno potrebna transplantacija srca i pluća. Država je, činilo se poučena tragičnim slučajem Tijane, najpre obećala da će vrlo brzo doneti potrebne odluke kako bi se omogućilo slanje devojčice u Beč o državnom trošku, da bi posle izvesnog vremena saopštila da to nije moguće.

A kako je sve počelo. Obećanje je, najpre, dala ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović da bi, posle jednog okruglog stola na kome je zaključeno da postoje zakonske prepreke da se ugroženoj deci da prvenstvo za transplantaciju organa u inostranstvu, saopštila da će roditelji ipak morati sami da skupljaju novac. Na pitanje da li im se neko iz Ministarstva obratio i objasnio zašto ne mogu da očekuju pomoć države, Anitina majka Ksenija Balaž za RSE je odgovorila:

“Ne, niko, ja sam zadnji put bila 30. jula u Ministarstvu zdravlja i posle toga se niko nije javljao. Kada sam krajem jula posle konzilijuma bila kod njih, razgovarala sam sa ministarkom i sekretarom Đukićem i oni su mi rekli da će taj pravilnik biti donet i da će deca krenuti na transplantacije o trošku države. Posle toga ništa. Prošao je šesti avgust, pa prebačeno na osmi avgust, pa pre neki dan okrugli sto, međutim nema od toga ništa definitivno. Otkad je država istupila u javnost sa informacijom da će deca ići na transplantaciju o trošku države, prikupljanje novca je stalo. Legne na račun hiljadu-dve dinara i to je to. Ništa, ništa. Po mnogim velikim firmama su akcije zaustavljene kada su čuli da će država snositi troškove. Samo su nam izgubili, potrošili vreme koga Anita nema... i tako.”

Sa Ksenijom Balaž smo razgovarali nekoliko sati pre nego što je saopštena odluka Fonda za zdravstvo. U tom trenutku ova porodica je bila u dubokoj neizvesnosti, bez ideje o tome kako će i da li će moći da pomognu svom detetu:

”Verujte da ne znam. Nastavljamo da se borimo, šaljemo dopise ponovo svim firmama, kukamo, molimo da nam pomognu. Valjda će se naći dobri ljudi da pomognu, kad od države pomoći nema.”

Tokom čitavog dana u kome su se našli na udaru kritika javnosti u Ministarstvu nismo uspevali da pronađemo sagovornika. Ministarka je na odmoru a državni sekretar nije odgovarao na pozive. Dušan Milisavljević, predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu nije krio ogorčenost zbog, kako se u tom trenutku činilo, nedvosmislenog odbijanja države da pomogne ugroženoj deci. Na transplantaciju srca u Srbiji trenutno inače čeka 6-oro dece. Najugroženija je mala Anita.

“Skupštinski Odbor Srbije za zdravlje i porodicu je pre više meseci usvojio neke korake koje je potrebno uraditi kako bi se omogućilo našim mališanima to lečenje, imali smo i obećanje od Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda da će oni to sprovesti. Iz meseca u mesec su ta obećanja potvrđivana, a rokovi su se produžavali. Mislim da se ovde radi o jednom grubom igranju sa životima dece. Ljudi iz Republičkog fonda i Ministartsva kažu da postoji neki zakon koji ih sprečava da urade to, mislim da je to velika greška i poigravanje sa životima dece. Neću prihvatiti objašnjenja da nema para. Neću prihvatiti objašnjenje sa okruglog stola da postoje male šanse za preživljavanje dece kod transplantacije srca, da možda to nije ekonomska logika... Ja sam čuo takve komentare koji su me frapirali.”

Dan pre nego što su doneli za mnoge porodice sudbonosnu odluku, predstavnici Fonda saopštili su da bi obećana promena pomenutog pravilnika o slanju na lečenje u inostranstvo predstavljala diskriminaciju građana po starosti i da ne može da bude donet nijedan podzakonski akt koji ne bi bio u skladu sa zakonom i ustavom. Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava to opovrgava.

“Postoji odredba Ustava koja garantuje posebnu zaštitu dece. Ne može da se smatra diskriminacijom davanje prvenstva deci koja su ugrožena, jer i sam naš Ustav daje posebnu zaštitu deci. Tako da ima uslova u Ustavu da se takva odluka donese. Donošenje takvog pravilnika ne može se smatrati diskriminacijom”.

Ocena advokatice Golubović je nešto kasnije i potvrđena od samog Fonda.

Dušan Milićević, predsednik skupštinskog Odbora iz redova opozicije, rekao je našem Radiju da se on lično ne miri sa odgovorom rodietljima bolesne dece “snađite se sami”, već da pokušava nešto i kao pojedinac da učini:

“Ja sam nepune dve godine proveo u Švajcarskoj, tamo sam radio doktorat, počeo sam da stupam u kontakt sa lekarima i profesorima iz Ciriha, Lozane i Ženeve, kontaktirao sam ambasadu Švajcarske... Ako oni ne žele da ostvare ili ne umeju takve kontakte, ja želim.”

Sudeći po onome što nam je Anita Balaž rekla u telefonskom razgovoru, ni njoj ne manjka rešenosti da se bori. Ali joj nedostaje snage:


”Nisam baš najbolje, smetaju mi ove vrućine. Rekli su da treba da nas pozovu, još malo pa da idem. Jedva čekam”, kaže Anita i priča da provodi vreme sa drugarima, čita, izlazi iz kuće tek predveče.

“Ne igram se napolju, pošto ne mogu da trčim, ni da skačem. Kad zahladi, izađem i sedim”, objašnjava Anita slabašnim glasom kako provodi dane čekajući poziv za Beč.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG