Dostupni linkovi

logo-print

Čekajući odluku EU, Srbija kuca na vrata ruskog vojnog saveza


Tomislav Nikolić i Vladimir Putin u Moskvi, maj 2012. godine

Tomislav Nikolić i Vladimir Putin u Moskvi, maj 2012. godine

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pre nekoliko dana je najavio, a skupštinski odbor prihvatio da Srbija uskoro postane država-posmatrač u vojnom savezu Rusije i nekoliko bivših sovjetskih republika.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da takva odluka ni sa političkog ni sa bezbednosnog aspekta nema opravdanja jer je taj savez samo tigar na papiru i da nijedna država centralne i istočne Evrope nije uradila išta slično na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

U spoljnopolitičkom odboru Skupštine Srbije većinom glasova poslanika iz Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije usvojena je inicijativa Srpske napredne stranke da se formira stalna delegacija Skupštine Srbije koja bi imala status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Odluka je donesena je samo nedelju dana posle posete potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina Beogradu. Uz to, pre njenog donošenja izostala je bilo kakva javna rasprava.

Ovaj istočni vojni savez nije nikakav istinski pandan NATO savezu, pa simboličko prisustvo Srbije u njemu i nije od nekakvog strateški većeg značaja, ali sagovornici Radija Slobodna Evropa ukazuju na čudan tajming srpske odluke o približavanju Rusiji. Ona je, naime, izglasana upravo u trenutku kada Srbija iščekuje i priželjkuje da joj Evropska unija dodeli datum početka pristupnih pregovora.

Na to ukazuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, koji za Radio Slobodna Evropa kaže da će uskoro u susretu sa ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem nastojati da dobije objašnjenje takve odluke pošto će informaciju o tome morati da uvrsti u izveštaj o Srbiji. Primećuje, međutim, da u donošenju ovakve odluke nije bilo nikakve uloge ni skupštine ni šire javnosti:

Jelko Kacin

Jelko Kacin

“Odluka je, po mom mišljenju, donesena na brzinu, bez šire rasprave u parlamentu, a kamoli u društvu. Nisam upoznat sa stavom Vlade Republike Srbije, niti ministra odbrane, gospodina Aleksandra Vučića, pa čekam njegov pogled na tu odluku. Svakako očekujem neko objašnjenje jer ćemo to morati uključiti i u moj izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU. Očekujem da se čujemo ovih dana i da ću tada biti u stanju da znam nešto više, a možda i razumeti nešto više o ovome što se sada desilo”.

Kacin takođe uočava da je Srbija jedina država-kandidat za Evropsku uniju koja je učinila ovakav korak i da je vrlo čudan tajming za tako nešto:

“Zemlje centralne i istočne Evrope, sve po redu parlamentarne demokratije, krenule su putem demokratije i tranzicije i okrenule su se prema zapadu. Nijedna zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji do sada nije napravila takav potez, a kamoli dan pre konačne odluke o tome da li će dobiti uslovni datum za pristupne pregovore, tako da je ovaj tajming nekako čudan”, kaže Kacin.

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti puki je papirnati tigar i ruski propagandistički odgovor na postojanje NATO saveza. Uz to, njen bezbednosni potencijal je potpuno zanemarljiv, ocenjuje za naš program Andrej Šarij, urednik Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa, koji odluku Odbora Skupštine Srbije vidi kao potpuno politički potez.

“Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti – to je struktura samo na papiru. U njoj je šest država – bivših šest republika bivšeg Sovjetskog saveza. Što se tiče odbrambenog potencijala, on je vrlo mali: savez se, naime, sastoji samo od četiri hiljade ljudi, odnosno, od dva bataljona Kazahstana, tri Rusije i po jednog bataljona Belorusije, Tadžikistana, Armenije i Kirgizije. Ukupno gledano, dakle, odbrambena funkcija ovog saveza je zanemarljiva i on se može definisati ne kao vojni već kao propagandistički potez Rusije da se suprotstavi NATO”.

Naš ruski sagovornik iznosi još jedan podatak koji ukazuje na to kako pojedine članice ovog saveza gledaju na njegov značaj i ulogu:

“Zanimljivo je da su tri članice – Azerbejdžan, Uzbekistan i Gruzija - već napustile ovu organizaciju. Dakle, i zato smatram da odluka doneta u odboru srpske skupštine nema nikakvog konkretnog političkog značaja. Pre su u pitanju parlamentarne priče o balansu između Rusije i NATO”, ocenjuje Andrej Šarij.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG