Dostupni linkovi

logo-print

Briselski proces je u očiglednom zastoju. Na to se osvrnula i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, izrazivši nadu da će Beograd i Priština obnoviti proces pregovoranja na visokom nivou. Razlog za zastoj, pre svega je, u višemesečnoj komplikovanoj političkoj situaciji oko formiranja kosovske vlade. Na drugoj strani Beograd je suočen sa neizvesnošću otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU, što očekuje u decembru, pa i sa tim da li će poglavlje 35 (ono koje se odnosi na Kosovo) biti otvoreno među prvima, a za koje je opet uslov sprovođenje Briselskog sporazuma.

Dve godine nakon što su prvi put Ivica Dačić i Hašim Tači, kao premijeri Srbije i Kosova, seli za briselski sto Ketrin Ešton politički dijalog na visokom nivou Srbije i Kosova je zamro. Iako su izbori bili najpre u Srbiji, a potom i na Kosovu i u samoj EU, prolongiranje institucionalne krize u Prištini nakon junskih parlamentarnih izbora, izgleda da je oteglo nastavak briselskog dijaloga u nedogled.

Sada je nova visoka predstavnica EU stavila i to pitanje na dnevni red iščekujući skori nastavak, a Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je zakazivanje političkog dijaloga sada upravo u rukama Federike Mogerini.

„Oni su jednostavno preveli dijalog na ono što bi rekli ’slow motion’, na tehnički nivo. Ja razumem, stigla je nova komesarka, ona će sada da to obnovi i to je do nje, znači obnoviće se kada ona to zakaže. Što se tiče Hašima Tačija, svejedno da li je on sada u tehničkom mandatu, to ne bi trebalo da ometa zakazivanje. Dakle, Srbija koristi tu situaciju pošto se ni njoj ne radi na primeni normalizacije, jer lakše je nešto potpisati nego primeniti, jer primena izaziva i političke i druge posledice i jednostavno Srbija koristi tu situaciju u kojoj je niko ne poziva, a ne želi niti može sama da zakaže pregovore“, kaže Janjić, podsećajući i da je Ivica Dačić u tehničkom mandatu odlazio u Brisel na razgovore sa Tačijem.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini svesna je da će proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine započet pod pokroviteljstvom njene prethodnice takođe biti jedan od izazova za njenu kancelariju pa je nakon susreta sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem u Briselu poručila da “EU očekuje da Beograd i Priština u međuvremenu nastave da rade na primeni Briselskog sporazuma”.

Podgrejane strasti oko Kosova

Nastavak političkog dijaloga neophodan je i zbog nedoumica oko pojedinih formulacija u samom Briselskom sporazumu, upozoravaju analitičari. Tako Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da primena tog sporazuma takođe zavisi od Brisela jer su „mnoge stvari nejasne i moraju se raščišćavati kroz tehnički dijalog“.

Dušan Janjić

Dušan Janjić

„Ne vidim zašto je trebalo toliko čekati pa da se zakaže onaj sastanak koji je bio prošle nedelje i da se pojasni status ličnih karata u slobodi kretanja, na primer. Dakle, hoću da kažem da je trebalo unapred znati da će 2014. godina biti blokirana za pregovore na najvišem nivou i da birokratija u Briselu nije pripremila ’plan B’, a to znači da na tehničkom nivou pritiska donošenje odluka i razjašnjavanje svih pitanja koja su vezana za ranije dogovorene sporazume“, smatra Janjić.

Prošlog petka u Briselu je dogovoreno da se režim slobode kretanja Beograda i Prištine koji je do sada obuhvatao dva granična prelaza Srbije sa Hrvatskom i Mađarskom, kao i aerodrom „Nikola Tesla“, proširi na još šest prelaza. Dejan Pavićević, beogradski oficir za vezu u Prištini rekao je u jednom intervjuu da osim u Hrvatsku i Mađarsku, sada sa kosovskim dokumentima može da se putuje i u Makedoniju i Bugarsku, kao i preko niškog aerodroma „Konstantin Veliki“.

Za to vreme utihnule strasti oko Kosova podgrejane su nakon izjave premijera Albanije Edija Rame u Beogradu da je kosovska nezavisnost realnost. Domaćin, srpski premijer Aleksandar Vučić mu nije ostao dužan a svoj doprinos su pokušali da daju i drugi zvaničnici. Da li i sledeći primer treba posmatrati u tom kontekstu ili ne, tek direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić ovih dana je mahao pasošem Republike Srbije i to u Mitrovici na severu Kosova uz poruku da je to jedini pasoš sa kojim državljani Srbije, srpske i albanske nacionalnosti, mogu da putuju sa teritorije Srbije.

„Na naše državne granice nije moguće izaći ukoliko posedujete lične isprave samoproglašene i nepriznate države koju naši prijatelji u Prištini pokušavaju da naprave nekoliko godina unazad“, poručio je Đurić.

Jeste objasnio da u slučaju da nemaju dokument Srbije, građanima sa Kosova koji poseduju lične karte koje su izdale institucije u Prištini ili UNMIK, uz potvrdu MUP-a Srbije, dobijenu na prelazu, mogu da izlaze na granične prelaze ili aerodrom u Beogradu, ali je svakako simbolika uzdignutog pasoša Srbije na tlu Kosova bila više nego jasna.

Kada proaktivnog dijaloga nema, onda se čuju poruke koje su za unutrašnju upotrebu, a koje su glasnije od samog dijaloga, kaže Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

„Mislim da se u tom kontekstu sa svih strana čuju nekakve poruke koje su upućene pre svega unutrašnjoj javnosti i to nema veze samo sa srpskom stranom, to ima veze i sa kosovskom stranom i sa albanskom stranom, dakle to su prosto nekakve poruke koje su očigledno izazvane nedostatkom tog vodećeg dijaloga koji bi normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine konstantno vodio u pravom pravcu“, ocenjuje Joksimović.

Osim mnogih pojašnjenja koja se čekaju veliki izazov Briselskog sporazuma sklopljenog u proleće 2013. godine, kojim je omogućeno integrisanje pravosuđa i policije na severu u institucije Kosova, ostao je formiranje Zajednice srpskih opština, na koju se odnosi čak 6 od 15 tačaka tog sporazuma.

U međuvremenu Srbija čeka i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU, čemu se u Beogradu nadaju već u decembru. Da li će poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo bit otvoreno među prvima zavisi od država članica EU. Beograd tvrdi da je spreman za otvaranje tog poglavlja.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG