Dostupni linkovi

logo-print

Čekajući hašku presudu Šešelju


Šešeljeve pristalice ispred Specijalnog suda u Beogradu

Šešeljeve pristalice ispred Specijalnog suda u Beogradu

Izricanje haške presude lideru radikala Vojislavu Šešelju u četvrtak 31. marta za sada nikoga preterano ne uzbuđuje u Srbiji, a slično je i u Hrvatskoj i BiH. Što se Srbije tiče, u Hrtkovce, vojvođansko mesto koje se zbog etničkog čišćenja Hrvata našlo u optužnici, nahrlile su novinarske ekipe, ali tamo se može zateći tek poneki autohtoni Hrvat. Oni koji su proterani, nisu se vratili.

Sam Šešelj kaže da ga više zanima izborna kampanja i da je neće prekidati da bi pratio šta se događa u haškoj sudnici. Sa vrha države Srbije poručuju da će presuda Šešelju, ma kakva bila, imati manji značaj od presude Radovanu Karadžiću. Vlast se unapred ne izjašnjava kako će postupiti ako bude osuđen na dužu kaznu nego što je optuženi proveo u pritvoru, a proveo je gotovo 13 godina. Javnost se uglavnom bavi haškom procedurom punom manjkavosti, dok su zločini i žrtve, čini se, kao i obično, zaboravljeni.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će sutrašnja haška presuda lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju imati manji značaj nego presuda Radovanu Karadžiću i da ne zna šta piše u presudi.

“Što se države tiče, mislim da nikakve ozbiljnije posledice država ne može da im, bilo kakva bila presuda. Ja nisam video ni u samoj optužnici....ali, bolje je da se uzdržim od komentara i na optužnicu i na presudu”, rekao je premijer, uz duže dramske pauze koje su govorile i ono što on navodno nije hteo da kaže.

Na naše pitanje da li će pratiti sutrašnje izricanje presude, Šešelj, koji se nalazi u izbornoj kampanji, je odgovorio:

“Ne. Imam sutra druge obaveze, a i tako će to mediji da jave. Ne mogu da gubm vreme na praćenje."

RSE: Šta će biti ako zatvorska kazna bude duža od vašeg boravka u Tribunalu?

Šešelj: Otkud ja znam šta će biti. Treba Vučića da zovete i njega da pitate. Ja dobrovoljno tamo ne idem ni u jednoj varijanti.

Vojislav Šešelj, foto: Vesna Anđić

Vojislav Šešelj, foto: Vesna Anđić

RSE: Da li ćete se žaliti?

Šešelj: Žaliću se, svakako, ali će žalbeni postupak trajati tri godine.

RSE: Vi ste davali izjave da očekujete visoku kaznu?

Šešelj: Nisam ja nigde dao takvu izjavu.

RSE: Kakvu kaznu očekujete?

Šešelj: Ja to ne znam uopšte. A ja sam dao izjavu da je zamenik Specijalnog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić nekim hrvatskim funkcionerima rekao da je saznao da će moja kazna biti 25 godina.

I posle Šešelja - Šešelj

U tri tačke optužnica Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje. U šest tačaka, vođa radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Ti zločini bili su počinjeni u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Brčkom, Bosanskom Šamcu, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.

Hakija Smajlović, sekretar Udruženja porodica nestalih i zarobljenih lica opštine Zvornik, kaže da “porodice žrtvava očekuju maksimalnu kaznu, jer je zločin u tom delu BiH, maltene, nagrađen.

"Osim Brane Grujića, koji je u Beogradu dobio sramnih šest godina zatvora, presuđeno je još dvojici, trojici stražara koji su čuvali logore. A tamo su u nekoliko meseci od aprila do sredine jula 1992. godine pobijano 1.550 ljudi. A tu su pljačkali, ubijali, silovali i Arkanovci i Šešeljevci i nekakve Žute ose, kapetan Dragan...ne znam više ko su sve bili”, kaže Smajlović.

Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, kaže da hrvatske žrtve čekaju pravdu, međutim, presuda Šešelju, ako je dokazana njegova krivica, biće samo delimična pravda, jer odgovornost nije samo na vođi radikala i njegovim paravojnim jedinicama:

“Hrvati u Vojvodini očekuju priznanje da je i na teritoriji Srbije bilo ratnih zločina, da su oni bili žrtve toga. To je tema o kojoj se u Srbiji nerado govori, koja se prešućuje. A ovom presudom bi se moglo potvrditi da je žrtava bilo i na teritoriji Srbije, to jest Vojvodine, gde navodno rata nije bilo, i gde Hrvati ni na koji način nisu svoju lojalnost ni jednim činom doveli u pitanje. A prema podacima izbegličkih udruga iz Vojvodine, 25 Hrvata je ubijeno na teritoriji Srema i južne Bačke, a više od 30.000 je proterano, odnosno napustilo svoje domove od 1991. - 1996. godine. To se sve ne može pripisati samo Šešelju. Jer, iskazi žrtava kazuju da su, osim delovanja paravojnih jedinica, i vojska i MUP vršili etnički motivirana nasilja”, kaže Žigmanov.

Ž

Hrtkovci

Hrtkovci

upnik Marko Kljajić, čija se knjiga “Kako je umirao moj narod” našla i u Haškom sudu među relevantnim dokumentima, kaže za RSE da je oko tog suđenja previše politike, da će presuda, ma kakva bila, uneti malo bure u političku žabokrečinu, i to je to. Da li se, u međuvremenu, neko od proteranih Hrvata vratio?

“Evo, ja sad baš ulazim u Hrtkovce. Nijedan se Hrtkovčanin nije vratio, nijedan se Slankamenac nije vratio, nijedan Kukujevčanin se nije vratio..itd. Ne! Kako bi se vratili kada se ništa u ovoj politici bitno nije promenilo. Znao sam reći: i posle Šešelja - Šešelj, i posle Miloševića - Milošević!”, ponavlja župnik Kljajić.

Malo ko veruje da u navijačkoj atmosferi koja se stvara oko haških procesa prebrojavanjem krvnih zrnaca osuđenika (“naši” makar bili zločinci “njihovi”, makar bile žrtve, “Šešelj pobedio Tribunal”, ma šta to značilo....) mogu dokazi iz Haga biti predmet suočavanja sa sopstvenim zločinima. Još kad se tome doda evidentno traljav sudski proces koji je i sam optuženik izvrgavao ruglu, i činjenica da Šešelj neće sedeti na optuženičkoj klupi dok se presuda izriče, već će šetati po Srbiji u izbornoj kampanji kojom, sva je prilika, vraća svoju stranku u parlament!

Puno je razloga, dakle, da mnogi odahnu kad se sve to okonča. Ali, do tada će, kako prognozira osuđenik, proteći još dosta vode.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG