Dostupni linkovi

logo-print

Bžežinski: SAD treba da oživi domaću ekonomiju


Zbignjev Bžežinski

Zbignjev Bžežinski

Autor: Edvard Ljus (Edward Luce), priredio Dragan Štavljanin

U ovom svetu koji se rapidno menja, američka “rastuća izolacija” se može porediti samo sa “strateškim strpljenjem” Kine, kaže Zbignjev Bžežinski (Zbigniew Brzezinski) za „Fajnenšel Tajms“ (The Financial Times). Krajem januara objavljena je njegova knjiga “Strateška vizija: Amerika i kriza globalne moći”.

Zbignjev Bžežinski savetnik predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter) za nacionalnu bezbednost od 1977. do 1981, jedan od arhitekata američke hladnoratovske strategije, ili kako ga nazivaju „Kisindžer Džimija Kartera“ - iako mu je 83 godine, aktivan je kao u svojim 40-im. Igra svaki dan tenis, mada kako kaže, „jedan moj partner je stariji od mene“.

I dalje je veoma tražen savetnik državnih sekretara i predsedničkih kandidata, uključujući Baraka Obamu (Barack), mada teško prikriva razočarenje prema svom nekadašnjem štićeniku.
Zastave Kine i SAD - ilustracija

Zastave Kine i SAD - ilustracija


„Ja podržavam velike govore, ali predsednik onda mora da poveže svoje propovedi sa strategijom. Obama u tom smislu ima još što šta da uradi“, kaže Bžežinski.

Novinar “Fajnenšel tajmsa” piše da, mada dugo zna Bžežinskog, i dalje se oseća nelagodno zbog njegovog prodornog pogleda.

Mnogi sovjetski sagovornici Bžežinskog, kao i kolege iz Bele kuće, bili su, navodno, izbačeni iz ravnoteže zbog njegovog nastupa.

U govoru Bžežinskog još se osećaju tragovi maternjeg poljskog jezika. Njegov otac je bio poljski diplomata. Bžežinski je do desete godine uglavnom bio u diplomatskom okruženju u Francuskoj i Hitlerovom Berlinu. Nakon toga njegov otac je prebačen u Kanadu, gde je Bžežinski tokom Drugog svetskog rata pohađao britansku školu. On smatra da je u njoj stekao verbalne veštine.

„Došao sam u školu bez znanja jedne reče engleskog, a na kraju prve godine dobio sam nagradu za književnost“.

U svojoj najnovijoj knjizi “Strateška vizija: Amerika i kriza globalne moći” (Strategic Vision: America and the Crisis of Global Power), Bžežinski ukazuje na “opadanje Zapada”, sa jednim delom – Evropom, koja se pretvara u “komforni penzionerski dom” – i drugim, SAD, koje su opterećene relativnim ekonomskim opadanjem i disfunkcionalnim politikama.

U ovom svetu koje se rapidno menja, američka “rastuća izolacija” se može porediti samo sa “strateškim strpljenjem” Kine, što je izazov koji će opterećivati izborne strategije kreatora američke politike.

Knjiga je prepuna direktnih saveta. SAD treba da podstaknu Evropu da privuče Rusiju i Tursku u “prošireni zapad”. Amerika treba da se zaštiti od uspona Kine, bez eksplicitnog pokušaja da je suzbije. Što je najvažnije, SAD treba da ožive svoju domaću ekonomiju ako žele da spreče dalji pad. Bžežinski je pesimista u pogledu mogućnosti da elita u Vašingtonu počne opet da deluje strateški.

“Ako se SAD ne revitalizuju kod kuće, doživeće pad na međunarodnom planu. Ako se revitalizujemo na unutrašnjem planu, možda nećemo nužno oslabiti na međunarodnom – ali ćemo morati da budemo inteligentni da bismo uspeli. Međutim, ako nastavimo da propadamo na domaćem terenu, nemamo šanse na međunarodnom, čak i ako uradimo prave stvari na njemu”.

Kratkovidost i neznanje Amerikanaca

Bžežinski nastavlja da “smo mi, Amerikanci previše opsednuti razmišljanjem o sadašnjem trenutku. Reagujemo na ono što se juče dogodilo, umesto da oblikujemo nešto konstruktivnije u svetu”.

Za razliku od Amerikanaca, Kinezi razmišljaju decenijama unapred. Nažalost, po njegovom mišljenju, Obama još nije počeo da razmišlja strateški. Bžežinski priznaje da Obama mora - mnogo više nego kineski zvaničnici - da reaguje mnogo više na promene u raspoloženju javnosti.

Bžežinski nema previše komplimenata za američko javno mnjenje.

“Amerikanci ne uče o svetu, ne izučavaju geografiju niti svetsku istoriju, sem američke na veoma zastareo način. U kontekstu sveopšteg neznanja, tekući i sračunato podsticani strah od spoljašnjeg sveta, koji je povezan sa ovim grandioznim ratom s džihadističkim terorizmom – čini amerčku javnost veoma sklonom ekstremističkim politikama”.

Na opasku novinara “Fajnenšel tajmsa” da je većina Amerikanaca umorna od inostranih avantura, Bžežinski priznaje da sada postoji veći skepticizam, “ali ostaje podložnost demagogiji”.

Neznanje je jedna od šest ključnih američkih slabosti, na koje Bžežinski ukazuje u svojoj knjizi, pored “rastućeg duga”, “manjkavog finansijskog sistema”, “propadanja nacionalne infrastrukture”, “produbljivanja nejednakosti u prihodima” i “sve većih političkih blokada”.

On upoređuje nivo znanja kreatora kineske i američke politike.

Pošto se sprijateljio sa bivšim kineskim liderom Den Ksijaopingom – koji je izvukao zemlju iz mraka maoizma – Bžežinski je veliki poštovalac kineskih diplomatskih veština. On je čak pozvao Denga na večeru kući u Vašingtonu. Omaleni kineski lider se zasmejao kada ga je Bžežinski poslužio votkom koju je dobio za božić od sovjetskog ambasadora.

“Kinezi su veoma dobri u diplomatiji – čak i da dovedu sagovornika u poziciju da se oseća neugodno. Dok nastojite da poentirate, oni gledaju u vas i ponekad počnu da se smeju. Dođete u situaciju da se zapitate. ‘Da li sam zaista budala? Šta sam rekao tako smešno?’ Ja sam ubrzo shvatio da je njihova tehnika pregovaranja majstorska manipulacija. Bio sam takođe zabezeknut koliko su kineski lideri dobro informisani o svetskim tokovima. A onda pogledate neku od naših republikanskih predsedničkih debata…”.

Bžežinski nije smatrao neophodnim da završi rečenicu, ali je kasnije dodao.

“Republikanska scena je baš posramljujuća”.

Peking: Nemojte prebrzo propadati

Bžežinski smatra da je pogrešan Obamin plan da razmesti 2.500 marinaca u Australiji, kako bi podupreo savezništva u Aziji. Na opasku novinara, zar taj potez nema smisla jer se time smanjuje američki angažman u ratovima u Iraku i Avganistanu i preusmerava pažnja na Istok koji je u usponu, Bžežinski je uzvratio:

Američki marinci u Avganistanu - ilustracija

Američki marinci u Avganistanu - ilustracija

“Nisam znao da je Australija na pragu invazije iz Papua Nove Gvineje ili Indonezije. Pretpostavljam da većina ljudi smatra da je Obama mislio na Kinu. Što je još gore, Kinezi će misliti da je Obama imao na umu Kinu. Pogrešno je definisati naš angažman na istoku polazeći od Kine. Moramo da se fokusiramo na Aziju ali ne na način koji igra na kartu strahova svih…Postalo je veoma lako da demonizujemo Kinu, i onda će oni da demonizuju nas. Da li smo to želeli?”

Na pitanje da li će se SAD ove godine okrenuti pragmatičnijem pristupu i da li će predstojeći predsednički izbori biti u tom smislu biti drugačiji, Bžežinski ističe.

“Pitanje je da li će Obama imati hrabrosti da razmišlja i deluje strateški, u istoj meri kao i propovednički? Zaista ne znam odgovor na to”.

Bžežinski citira visokog kineskog zvaničnika koji je navodno rekao za Ameriku: “Molim vas nemojte prebrzo propadati”.

Bžežinski je onda ismejao tipičan odgovor američkih predsedničkih kandidata na bilo koji pomen opadanja američke moći, čime treba jednostavno da se naglasi da će se veličina Amerike povratiti samo ako ljudi budu u to verovali.

“’Pomoć je ovde. Smejte se dosta. Sve će nestati. To će biti u redu’ – tužno je to reći, ali stvari ne funkcionišu na takav način. Ljudi su neznalice i uplašeni. Biće potrebno više od toga”.

“Prezirem Blera”

Bžežinski priznaje da je u nekoliko navrata glasao za Republikance. Podržao je 1988. Džordža Buša (George HW Bush) u nadmetanju sa demokratom Majklom Dukakisom (Michael Dukakis). Ali 2012. ne misli da to učini.
Bili bi dobri oni izbori koji bi se okončali inteligentnom Obaminom pobedom. Za sada nema naznaka takvog pristupa sa druge strane.

Bžežinski: Bili bi dobri oni izbori koji bi se okončali inteligentnom Obaminom pobedom.
“Bili bi dobri oni izbori koji bi se okončali inteligentnom Obaminom pobedom. Za sada nema naznaka takvog pristupa sa druge strane”.

Međutim, to ne znači da će Obama sigurno pobediti, ocenjuje Bžežinski.
Toni Bler

Toni Bler


“Strahujem da se nešto ne desi dve ili tri sedmice uoči izbora – oktobarsko iznenađenje. Ako Izrael udari na Iran u oktobru, negativni efekti će se osećati u novembru i decembru. Prva posledica biće, ‘ah, kako divno, hajde da podržimo Izrael’. Onda nijedna mogućnost nije isključena”.

Na kraju razgovora u restoranu u Vašingtonu, Bžežinski je pitao novinara “Fajnenšel tajmsa”, kada je poslednji put na sličan način razgovarao sa nekim. Nakon što je dobio odgovor da je to bilo pre nekoliko godina sa nedavno preminulim esejistom Kristoferom Hičinsom (Christopher Hitchens), Bžežinski kazao: “to mora da je bilo veoma dinamično”.

Potom je novinar uzvratio pitanjem Bžežinskom da li je gledao debatu između Hičinsa i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera (Tony Blair) o religiji.

“Taj momak je laka kategorija. Ne sviđa mi se njegov politički moral i kako se obogatio nakon odlaska sa funkcije. On propoveda visoki moral, ali…Osećam istinski prezir prema Bleru. Ne nenaklonost, samo prezir”.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG