Dostupni linkovi

logo-print

Vlada Srbije: Mora li Vučić ispuniti Putinove želje


Aleksandar Vučić u poseti Vladimiru Putinu, Moskva, 26. maj 2016.

Aleksandar Vučić u poseti Vladimiru Putinu, Moskva, 26. maj 2016.

Hoće li susret srpskog premijera Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, tik uoči sastavljanja nove vlade nakon izbora u Srbiji, rezultirati time da u Vučićev kabinet uđu političke stranke, zastupnice ruskih interesa u Srbiji?

Upravo je to bila javno izražena želja koju je Putin javno saopštio Vučiću. Sagovornici RSE ocenjuju da bi se Putinova želja sredinom juna lako mogla ostvariti.

Baš kao i pre dve godine, tada zajedno sa svojim budućim zamenikom i šefom Socijalističke partije Srbije Ivicom Dačićem, tehnički i budući premijer Aleksandar Vučić je, odmah posle izbora, posetio Moskvu.

Srpskoj javnosti je i tada, kao i prilikom ove posete, rečeno da su u pitanju zdravstveni razlozi.

Nakon prethodne posete desilo se to da je ministarka Zorana Mihajlović, u Moskvi percipirana kao zapadni čovek, u budućoj srpskoj vladi ostala bez sektora energetike, koji je dodeljen Rusiji lojalnim "socijalistima".

Ministar za rad Aleksandar Vulin ocenio je, međutim, da poseta premijera Aleksandra Vučića Moskvi govori o njegovom ličnom odnosu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i o politici Srbije koja je priznata u međunarodnim odnosima.

Aleksandar Vulin

Aleksandar Vulin

"Politika vlade predsednik Vučića očigledno daje rezultate, istog dana imali ste posetu Putinu i uklanjanje blokade za poglavlja 23 i 24. Moram priznati da mi je zanimljivo kada slušam kritike tog sastanka i to kritike od onih koji nikada nisu primetili da dobijamo savete, i ne baš samo savete, kako treba da vodimo svoju politiku i od mnogo nižih činovnika sa zapada", rekao je Vulin.

Ruski predsednik Putin je ovoga puta bez diplomatskih uvijanja javno poručio Vučiću da se nada da će u budućoj srpskoj vladi dostojno mesto imati ljudi koji će poklanjati ozbiljnu pažnju razvoju odnosa između Srbije i Rusije.

Ta Putinova izjava u analitičkoj i široj javnosti Srbije pročitana je kao želja i poruka ruskog predsednika da u novu srpsku vladu ponovo uđu Dačićevi socijalisti. Kad već ne mogu Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Dveri.

Ovo stanovište zastupa i stručnjak za Rusiju Dragan Petrović, viši naučni saradnik u beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i gostujući profesor na ruskom državnom univerzitetu u Njižnjem Novgorodsku.

"Rusija, po mom mišljenju, na ovaj način pokušava da sa Vučićevom budućom vladom sačuva minimum nekih svojih interesa u Srbiji i u regionu; da se, dakle, na taj način utiče na Vučićevu buduću vlast da se makar minimum tih interesa zadovolji. Moje je mišljenje da bi Rusiji sigurno daleko više odgovarala vlast u kojoj bi glavnu ulogu imale neke sada opozicione stranke kao što su DSS, Dveri i slične", kaže Petrović.

"Međutim, pošto je to nerealno u postojećim okolnostima, onda bi uvlačenje u buduću vladu nekih drugih subjekata, pre svega Srpske narodne stranke Nenada Popovića, a možda i same Socijalističke partije Srbije, koja bi bila daleko jača snaga, predstavljalo mimimum zadovoljenja nekih ruskih interesa u datim okolnostima", ocenjuje Petrović.

I Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske odnose za RSE kaže da bi se moglo očekivati da rezultat Vučićevog susreta sa Putinom bude ulazak socijalista u buduću vladu ili, ako se to ne desi, bar onih opcija koje neće dovoditi u pitanje ruske energetske i privredne interese u Srbiji, pre svih u većinski ruskoj Naftnoj industriji Srbije i Srbijagasu.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov

Odgovarajući na pitanje zašto Vučić dozvoljava ovakav direktnan ruski upliv na sastavljanje buduće vlade u svojoj zemlji, Gligorov kaže: "U velikoj meri je to zbog toga što su ruski interesi i uticaji veoma jaki i u samoj Vučićevoj stranci, a i kad je reč o potencijalnim partnerima, s obzirom na njihove odnose prema ruskim interesima u Srbiji".

"Vučić zato računa da mu je potrebno da dobije podršku od strane ruske vlasti, koja, naravno, košta. U tom smislu da će morati da se podrazumeva upravo ovo što je Putin i rekao – a to je da je ta podrška uslovljena time da ne samo po političkoj orijentaciji nego i po sastavu srpska vlada bude takva da se može smatrati da vodi računa o ruskim interesima", smatra Gligorov.

Na pitanje da li premijer Srbije mora posle svakih izbora da ide na konsultacije u Moskvu, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, kaže: "Ako se neki događaji ponavljaju, onda oni navode na mišljenje da se radi o pravilnosti, čak i o zakonitosti nekih procesa. Ovog puta, nažalost, to opet predstavlja, hteli mi to ili ne, poruku kako domaćoj, tako i javnosti u Evropi i u svetu, da praktično mi imamo učešće Rusije u formiranju vlade Srbije".

Jelica Minić

Jelica Minić

Pitanje je da li je budući premijer u situaciji da mora da pristane na takav uticaj Rusije.

"Videćemo kako će vlada izgledati, ali očigledno je da je ruski uticaj u Srbiji u značajnom porastu. Rusija ima i ekonomske interese u Srbiji koje ne treba zanemariti, a svako ko ima jake ekonomske interese ima pre ili kasnije i uticaj na političke tokove", ocenjuje Minić.

Iako Evropska unija, ka čijem članstvu Beograd teži, često navodi da će pomoći Srbiji u energetskoj diversifikaciji, kako bi je učinila manje zavisnom od Rusije, naša sagovornica primećuje da je EU jako spora u procesu sprovođenja odluka, a uz to, i sama ima problem diversifikacije energetskih izvora. To, međutim, dodaje Jelica Minić, nije jedini problem.

"Imajući u vidu izjave britanskih ministara u vezi sa predstojećim referendumom u Velikoj Britaniji, gde su zemlje Zapadnog Balkana i Turska, postale 'bauk' za dalji opstanak Velike Britanije u Evropskoj uniji, to je takođe nešto što utiče i na našu javnost i na političke krugove. To sve stvara klimu koja prosto gura Srbiju bliže Rusiji", ocenjuje Minić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG