Dostupni linkovi

logo-print

Buduća Vlada Srbije: Koalicioni partneri za ukras


Vlada Srbije, ilustrativna fotografija

Vlada Srbije, ilustrativna fotografija

O sastavu buduće vlade Srbije nema više neizvesnosti. Budući premijer Aleksandar Vučić pozivnicu za ulazak u budući kabinet uputio je Socijalističkoj partiji Srbije bivšeg premijera Ivice Dačića, a mesta u vladi biće još i za Savez vojvođanskih Mađara. Analitičari ukazuju da će, s obzirom na predominantan uticaj Naprednjaka, ko god uđe u vlast sa njima biti tek neka vrsta ornamenta.

O tome kako će Dačićevi socijalisti odgovoriti na Vučićev poziv da uđu u vladu nema neizvesnosti, iako će stranački organ odluku o tome doneti iduće nedelje.

Vučić je već obelodanio da u vladi neće biti više od 17 ministara i da od socijalista očekuje da u Vladi učestvuju u skladu sa onim što su na izborima postigli.

“Mi smo ponudili učešće u budućoj vladi Socijalističkoj partiji Srbije u skladu sa njihovom snagom, koja je značajno manja nego naša”.

Ulaskom Ivice Dačića u vlast, Boris Tadić je bez nje ostao. Aleksandar Vučić je potvrdio da Tadićeva Nova demokratska stranka neće biti deo vladajuće koalicije. Tadić je, naime, sve vreme svoj ulazak u novu vladu uslovljavao time da u nju ne uđu Dačićevi socijalisti.

“Nova demokratska stranka je rekla da ne želi s Ivicom Dačićem da ulazi u vladu, dalje nisam želeo da razgovaram”.


Ištvan Pastor

Ištvan Pastor

Lider vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor je na priču o svom odeljku vlasti već stavio tačku. Prihvata da uđe u koaliciju sa Vučićem, politicki uljudno odbija njegovu ponudu za ministarskom foteljom, zadovoljavajući se nižim rangom državnih sekretara.

Kompletni sastav nove vlade biće pred Glavnim odborom Srpske naprdne stranke 25. aprila, a kabinet će biti formiran dva dana kasnije.

Šta će naprednjacima koji su osvojili dvotrećinsku većinu na izborima uopšte bilo ko drugi u budućem kabinetu? Po mišljenju Jovana Komšića, političkog analitičara iz Novog Sada, Vučićeva rešenost da ne formira samostalno vladu mogla bi biti politički oportuna:

“Mislim da je dobro da ima više aktera u parlamentu koji treba da obavi ozbiljne zadatke, uključujući možda i promenu Ustava. Dakle, to onda može biti politički funkcionalno”, smatra Komšić, koji odrečno odgovara na pitanje ne pomažu li partneri koji ulaze u Vladu Vučiću da podeli odgovornost i zašto bi oni taj rizik preuzimali na sebe:

“Vučić će ionako kao lider kompletne koalicije imati ogromnu odgovornost. Od te odgovornosti ga ne može osloboditi participacija drugih aktera čak ni ako bude pokušao s eventualnim političkim manevrom neke nove rekonstrukcije vlade na polovini mandata, kao što je to učinio u prethodnom mandatu; to naprosto neće imati efekat kao što je imalo prošle godine“, ističe Komšić.

Izvesno je da će jedan od glavnih rezultata nedavnih parlamentarnih izbora biti zamena na funkcijama premijera i vicepremijera, pa će dosadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić zameniti premijera Vlade Ivicu Dačića, koji će otići na Vučićevu funkciju. Međutim, postavlja se pitanje da li je to bilo vredno oko 10 miliona evra, koliko su izbori koštali poreske obveznike u Srbiji, ali i vakuma u državi tokom izborne kampanje i perioda do formiranja nove vlasti. Evo šta o tome kažu Beograđani.

Dakle, koliko je izborna predstava uopšte bila potrebna? Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka:

“Gledajući formalno, zaista bi se cinično moglo reći da smo se zabavljali sa ovim izborima i sa formiranjem nove vladajuće strukture samo zato da bi Dačić i Vučić zamenili mesta. Međutim, promena je ipak dramatična, neki je karakterišu i kao neku vrstu izbornog zemljotresa, jer su izborni rezultat i dobro prepakovani izbori pre izbora – jer se znalo po rejtingu da su SNS i Vučić blizu polovini glasova – već nešto što je značajno promenilo kontekst: ovoga puta ko god bio u vlasti sa Naprednjacima, samo je neka vrsta ornamenta jer je uticaj SNS-a predominantan”, ocenjuje Stojiljković.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG