Dostupni linkovi

logo-print

Briselski sporazum: Nesprovođenje odgovornost obe strane


Priština, ilustrativna fotografija

Priština, ilustrativna fotografija

Izbori u Srbiji, pa potom i na Kosovu, uticali su na sprovođenje postignutih sporazuma u Briselu, te osim onog o integraciji jednog dela srpskih policajaca pod Policiju Kosova, ostali sporazumi su i dalje u prvoj fazi implementacije, kažu analitičari.

Naim Rashiti iz Balkanske grupe za politiku navodi da su političke agende u Prištini i Beograd uticale na sprovođenje briselskih sporazuma.

„Ono što predstavlja najveći rizik jeste da nije postignut napredak u sprovođenju sporazuma o pravosuđu, kao ni potpuno osposobljavanje opština na severu zemlje. Za to su odgovorne obe strane“, kaže Rashiti.

Fisnik Korenica iz Grupe za pravne i političke studije ističe da dosadašnji sporazumi nisu promenili poziciju Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Do ukidanja paralelnih struktura na severu nije došlo, a pojedina delovanja i nisu pokazala da postoji interesovanje Beograda da se taj deo integriše pod kosovski zakonski sistem.

„Srbija poslednjim akcijama, kao što su 'park mira' ili određivanje posebne budžetske linije paralelnih institucija na Kosovu pod svojim državnim budžetom, krši osnovne principe Briselskog sporazuma, a s druge strane nastavlja da kontroliše mnoge paralelne strukture, čak i one bezbednosne“, kazao je Korenica.

On napominje da se proces sprovođenja sporazuma može desiti samo onda kada se institucije na Kosovu formiraju.

„Što se Kosova tiče, trenutna vlada nema narodni legitimitet da razmotri ovaj proces ili nastavi dijalog, te do toga ne može doći bez konstituisane Skupštine i nove vlade“, naglasio je on.

Sporazum Prištine i Beograda od 19. aprila 2013. je prvi postignut sporazum uz posredstvo EU, a koji će, očekuje se, doprineti normalizaciji odnosa dve zemlje. On se sastoji od 14 tačaka, među kojima je i transformacija ilegalnih struktura Srbije na Kosovu, održavanje izbora i uspostavljanje lokalnih institucija na severu, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.

Naim Rashiti međutim smatra da je do potpune normalizacije odnosa potrebno još godina i još sporazuma.

„Ne verujem da ćemo ni drugim ili trećim sporazumom imati neki mirovni sporazum koji će finalizirati normalizaciju između Kosova i Srbije“, kaže Rashiti.

I predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, je u nedavnom intervjuu za RSE izjavila da kosovska strana teži da se dijalogo konča mirovnim sporazumom koji će imati zakonsku težinu i priznati samostalnost Kosova.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG