Dostupni linkovi

logo-print

Briselski dijalog u ćorsokaku


Sedište Evropske komisije u Briselu

Sedište Evropske komisije u Briselu

Dok je u Briselu nastavljen dijalog Kosova i Srbije na tehničkom nivou, na kojem se razgovara o dve teme o kojim se pregovara godinama - katastru i telekomunikacijama, nijedna od strana nije zadovoljna briselskim dijalogom u celini jer se sporazumi ne sprovode, a razgovori nisu transparentni.

Bez obzira što se dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa često ocenjivao ‘istorijskim’, ovaj proces je u poslednje vreme zapao u ćorsokak, ocenjuju na Kosovu.

Prvi Briselski sporazum iz 2013. omogućio je otvaranje brojnih važnih tema između dve zemlje, ali dijalog je sada u krizi – sporazumi se ne sprovode u potpunosti, a razgovori koji se vode u Briselu nisu transparentni.

Za jedan deo kosovske javnosti, dijalog je otvorio Srbiji put prema EU, ali ne i Kosovu, s obzirom da Beograd na ovaj dijalog ne gleda kao na dijalog između dve države.

Iako je EU od obe strane zatražila da se pridržavaju postignutih sporazuma, ocene o ovom procesu se razlikuju.

Ministarka za dijalog Edita Tahiri je za RSE prethodno izjavila da su u dijalogu postignuti konkretni rezultati, kao što je integracija policije i carine, gašenje paralelnih i ilegalnih struktura na severu, održavanje kosovskih izbora u tom delu i sl.

Edita Tahiri

Edita Tahiri

"Ugasili smo i ilegalne strukture pravosuđa i krajem juna se očekuje integracija sudija i tužilaca. Prema tome, ima napretka", kazala je ona.

Pitanja koja su i dalje nerešena tiču se pozivnog broja, jer je, po rečima Tahirijeve, Srbija prekršila sporazum, te osamostaljenja električne mreže.

Pored toga, još uvek se čeka na otvaranje ibarskog mosta u Mitrovici. Zbog ovih pitanja nije bilo pomaka ni ka stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom, navodi ona.

Kosovska opozicija smatra da je ovaj dijalog izgubio smisao. Portparol pokreta Samoopredeljenje Frašr Krasnići navodi da je dijalog iniciran kako bi se ispunili zahtevi Srbije u odnosu na Kosovo, premda samo Srbija od ovog procesa ima koristi. Kako navodi, Srbija se približila EU, a Kosovu je ugrožen unutrašnji integritet.

"Tamo se govori samo o unutrašnjim pitanjima Kosova. Dijalog nema nikakvog smisla ukoliko Srbija prethodno ne ispuni neke uslove kao što su priznavanje države Kosovo, gašenje svojih paralelnih struktura, treba da zatraži izvinjenje i nadoknadi štetu za počinjene masakre i uništenje imovine Kosova, kao i da poštuje prava građana Preševa, Bujanovca i Medveđe", kaže Krasnići.

Kosovski analitičar Krenar Gaši smatra da dijalog od samog početka nije bio transparentan ni za Prištinu ni za Beograd.

"Za žaljenje je zašto ovaj proces EU nije osmišljen da ima početak, nastavak i kraj. Ovako se ne zna koliko će dugo da traje ovaj proces. Sve zavisi od doprinosa dve strane i načina na koji sprovode sporazume", kaže Gaši.

Petar Miletić, bivši potpredsednik Skupštine iz srpske zajednice, navodi da je početak briselskog dijaloga bio istorijski, prvi sporazum je bio prilično brzo potpisan, i u tom smislu krenulo se ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno između Srba i Albanaca.

Petar Miletić

Petar Miletić

"Međutim, kako se dalje odvijao proces, kako su se menjale teme, on je bio sve lošiji i lošiji, sve netransparentniji, počela su različita tumačenja dve strane na različite načine i, naravno, opšta ocena je da je on potpuno netransparentan. Teme se razmatraju ad-hoc, kako koja dođe na terenu ili u žižu javnosti ona se pojavi u Briselu, a da prethodno one koje su potpisane ili one koje su dogovorene nisu još implementirane", kaže Miletić.

Osim rasformiranja policijskih stanica na severu, održavanja izbora i formiranju opština, dalje se nije maklo.

"Zajednica nije formirana, pravosuđe nije postalo funkcionalno – i to su sve one teme iz prvog sporazuma. Da ne govorimo o onim manje vidljivim temama kao što su telekomunikacije, energetika, diplome, sloboda kretanja – o tome nije bilo ni reči kad je u pitanju implementacija", zaključio je Miletić.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG