Dostupni linkovi

logo-print

Šta čeka Beograd u političkom dijalogu sa Prištinom


Nikolaus Graf Lambsdorff i Aleksandar Vučić, Beograd, 1.avgust 2012

Nikolaus Graf Lambsdorff i Aleksandar Vučić, Beograd, 1.avgust 2012

Srbiji su na putu ka EU potrebni trajni i funkcionalni odnosi i saradnja sa Prištinom, što se očekuje da će biti postignuto u dijalogu Beograda i Prištine koji će biti podignut na viši, politički nivo. To je zvaničnicima u Beogradu saopštio nemački izaslanik Nikolaus Graf Lambsdorf. Nove srpske vlasti, koje žele da ostvare neki napredak do razmatranja odluke o datumu za početak pregovora o članstvu u EU, poručuju da su svesni da će mnoge odluke za Beograd biti teške.

„Ne postoji ni jedno novo pitanje, sve su ovo stvari kojima se bavimo već deset godina“, preneo je svojim sagovornicima u Vladi Srbije šef Odeljenja za Jugoistočnu Evropu ministarstva spoljnih poslova Nemačke Nikolaus Graf Lambsdorf, ubeđen da ta pitanja mogu biti rešena.

„Za napredak Srbije ka Evropskoj uniji potrebno je uspostavljanje trajnih i funkcionalnih odnosa sa Prištinom. I dalje postoje neka otvorena pitanja kada je reč o implementaciji dogovora iz Brisela, te postoje barem još dva otvorena tehnička pitanja koja se tiču telekomunikacija i energetike“, rekao je Lambsdorf.

„Postoji najava političkg dijaloga na višem nivou. Očekujem da će ih visoka predstavnica Ketrin Ešton otpočeti početkom septembra. Uveravam vas da Nemačka podržava ovaj pristup i visoku predstavnicu. Nadamo se ishodu koji je neophodan kako bi Srbija napredovala ka EU, a to znači trajni, medjuzavisni odnos i saradnju između Beograda i Pristine“, naveo je Lambsdorf.

Srpska vlada tvrdi da je spremna na kompromise, ali traži od Berlina podršku zahtevu da kompromise u nastavku pregovora ne čini samo Beograd, već i Priština.

„Jasno sam naglasio da ćemo mi poštovati dogovore koje je prethodna Vlada Republike Srbije napravila pod patronatom EU u razgovorima sa Prištinom. Rekao sam da znam da će mnoge odluke u budućnosti za nas i našu zemlju biti teške, da ćemo morati da pristajemo na kompromise, ali sam zatražio od visokog gosta da oni učine sve što je u njihovoj moće da takve kompromise pravi i Priština a ne samo srpska strana“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Brisel očekuje da se dijalog sa Prištinom nastavi što pre, a Beogradu i kosovskim vlastima uskoro bi mogli biti predočeni detalji o političkom dijalogu koji bi bio podignut na viši nivo.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u Briselu, 14. juni 2012.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u Briselu, 14. juni 2012.

Novi srpski predsednik Tomislav Nikolić je tokom svoje prve posete Briselu izjavio da bi dijalog trebalo podići na viši, politički nivo, tako da njime rukovodi premijer, kada je Srbija u pitanju. Pre toga je govorio i da je on, kao predsednik spreman da taj proces, ukoliko je to neophodno, lično vodi.

I premijer Ivica Dačić je u svom ekspozeu u parlamentu rekavši da treba sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom naglasio i da dijalog treba nastaviti na političkom nivou uz učešće najviših državnih funkcionera.

"Nikom nije u interesu da vreme prolazi i da se ništa ne menja. Svi žele nastavak dijaloga", poručuje prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

„Mi ćemo u avgustu, najkasnije početkom septembra, pokušati da postignemo nacionani konsenzus po tom pitanju. Ako ništa drugo, imaćemo najmanji zajednički imenitelj posle koga ćemo, ako bude potrebno, i hrabro voditi politiku koja se neće svima dopasti, ali koja će biti najbolja za našu zemlju“, obećava Vučić.

Ukidanje institucija na severu?

Ono što će svakako biti najveći izazov u tom procesu jeste ukidanje nekih institucija na severu Kosova na čemu pre svih insistira Nemačka. Na to ukazuje
Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Berlinu.

„Tu se naravno ne misli na obrazovanje i na zdravstvo, nego se pre svega misli na sud i policijske snage. To su te dve glavne poluge sile za koje Nemačka misli da se moraju demontirati i da to ide pod ingerencije Prištine. Naša strana se sa tim ne slaže i to je taj izazov o kome govorim. Od toga kako će se rešiti to pitanje zavisi i budućnost severa Kosova“, navodi Pribićević.

Mada Beograd negira da ima bezbednosne snage na severu Kosova, prema neimenovanim izvorima koje su ovdašnji mediji citirali SAD i Nemačka traže od Srbije da povuče policajce sa severa Kosova. Prema tim neimenovanim izvorima, "javna je tajna da je tamo između 300 i 400 angažovanih radnika MUP-a, a strane službe procenjuju da je obaveštajaca između 1.000 i 2.000".

"Podizanje dijaloga na viši, politički nivo je neophodno jer dosadašnji tehnički razgovori nisu dali dovoljno rezultata"ocenjuje Aleksandra Joksimović

U istom danu kada je nemački diplomata preneo srpskim zvaničnicima očekivanja EU od Beograda ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da Rusija smatra da pregovorima Beograda i Prištine o rešavanju kosovskog problema treba da prisustvuju i Ujedinjene nacije, što je uostalom u nedavnom susretu sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom izneo i srpski predsednik Tomislav Nikolić.

„To zahteva rezolucija SB 1244. I to što UN nije bilo na tim pregovorima rezultat je jednostrane odluke posrednika koji su se latili pomaganja realizacije tog dijaloga“, poručio je Konuzin.

Sa nagoveštajima podizanja dijaloga na viši, politički nivo uz učešće najviših državnih zvaničnika u delu javnosti se javila i dilema kuda to može da vodi. Među prvima je reagovao bivši šeg beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović, rekavši da bi uključivanjem predsednika ili premijera de facto bila priznata nezavisnost Kosova.

Aleksandra Joksimović, direktora Centra za spoljnu politiku podseća da se pitanje priznanja Kosova nikada nije pojavilo na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine i ocenjuje da takvu vrstu zahteva ne bi trebalo očekivati, bar ne pre definitivne odluke o ulasku Srbije u EU, a možda čak ni tada u formalno-pravnom smislu.

Podizanje dijaloga na viši, politički nivo je neophodno jer dosadašnji tehnički razgovori nisu dali dovoljno rezultata zbog izostanka implementacije sporazuma, kaže Aleksandra Joksimović, ocenjujući da su za to krivicu snose sve tri strane, Beograd, Priština i Brisel.

„Kada direktni učesnici u političkim procesima učestvuju u pregovorima imaju i direktnu mogućnost sprovođenja dogovorenog. Kada je reč o tome šta su tehnička pitanja a šta je deo politike vrlo je osetljivo odgovoriti zato što se svako tehničko pitanje lako može pretočiti i u političko“, navodi Joksimović.

U iščekivanju beogradske platforme za nastavak dijaloga nove srpske vlasti obećavaju da će ubuduće razgovori koji budu vođeni sa Prištinom biti transparentni.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG