Dostupni linkovi

logo-print

Brisel neće zaboraviti Savamalu


Slučaj Savamala ne sme ostati bez sudskog epiloga: Marko Aksentijević, Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd"

Slučaj Savamala ne sme ostati bez sudskog epiloga: Marko Aksentijević, Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd"

Ko je rušio u Savamali? Država mora da otkrije bez obzira da li na tome insistira Evropska unija, kažu za RSE u Inicijativi "Ne da(vi)mo Beograd". Činjenica da se u nedavnom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama konkretno ne pominje ovaj slučaj iznenadila je javnost i otvorila pitanje kakav je odnos evropskih institucija prema ovom događaju koji i dalje zabrinjava građane.

Marko Aksentijević, iz Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", podseća da je prošlo skoro sedam meseci od "kriminalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu", a da je postupak još u predistražnoj fazi.

"Ne mislim da vladavina prava i poštovanje ljudskih prava treba da dođu kao posledica packi iz međunarodnih institucija. Daleko je važnije kakav mi odnos imamo spram Savamale, nego Amerika, Evropska unija, Rusija... Mi se tim slučajem ne bavimo zbog Evropske unije, nego zbog Srbije", naglašava Aksentijević.

Zbog toga što odgovorni još nisu kažnjeni, uprkos davnim izjavama premijera Srbije, Aleksandra Vučića da je u slučaj Savamala umešan vrh gradske vlasti, očekivalo se da će zvaničnicima u Beogradu, kao što se često događalo u sličnim prilikama, iz Brisela stići sugestija da se više posvete rasvetljavanju tog događaja a sve u cilju uspostavljanja vladavine prava, teme koja zauzima značajno mesto u pregovaračkim poglavljima za članstvo u Evropskoj uniji.

Ombudsman Saša Janković kaže da su prepreke u poštovanju prava građana u Srbiji nabrojane u izveštaju Evropske komisije, ali kao uočene pojave, kao što su neefikasnost pravosuđa i nedovoljna borba protiv kriminala i korupcije.

"Sve to se najbolje ilustruje slučajem Savamala. To što ga nema izričito pomenutog možda olakšava neki dijalog na vrhu, sa našom vlašću. Ali građanima može da sruši poverenje u jedini pravi razlog za evrointegracije Srbije. Jer one ne služe same sebi, već zato što smatramo da je to najbrži put da upravo pravna sigurnost, zakonitost i jednakost budu neprikosnoveni i da ni na koji način ne budu moneta za potkusurivanje", reči su Jankovića.

Protesti građana protiv rušenja u beogradskom naselju Savamala, juli 2016.

Protesti građana protiv rušenja u beogradskom naselju Savamala, juli 2016.


Rikardu Džozviaku, dopisniku RSE iz Brisela, evropski zvaničnici su rekli da "razlog iz koga se Savamala ne pominje u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na njenom evropkom putu jeste to što se u izveštajima ne pominje niti jedan konkretan slučaj kada je u pitanju vladavina prava".

"To je slučaj i sa Srbijom i sa svim drugim državama. Rekli su mi da fokus ne može biti samo na jednom mestu, jer postoji mnogo slučajeva u svim državama. Žele da se fokusiraju na, da tako kažem, strukturne nedostatke, te da je praksa da se ne pominju konkretni slučajevi", dodaje Džozviak.

Ta saznanja potvrđuje i Majkl Devenport, šef delagacije EU u Srbiji, koji je novinarima rekao da nije praksa da se u izveštaju Evropske komisije pominju pojedinačni slučajevi.

"To je razlog zbog kog se ne pominje ni Savamala. To ne znači da se ne interesujemo za taj slučaj", rekao je Devenport.

I, kako navodi Džozviak nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima, to što slučaj "Savamala" nije u izveštaju, ne znači da je zaboravljen.

"Veoma je izvesno da će se o tome razgovarati sa zvaničnicima Srbije. Zasigurno znam da su zvaničnici EU veoma dobro u to upućeni. Svaki put kada Johanes Han ili neko od zvaničnika ode u Beograd, pomenuće i to pitanje. Tako da, to svakako nije nešto što se neće pominjati. Savamala je jedno od pitanja vezanih za vladavinu prava koja ih brinu i koje prate, te je veoma izvesno da će ono biti iznošeno na sastancima sa različitim nivoima zvaničnika Srbije", ističe Rikard Džozviak.

Janković: Najbitniji je rad domaćih institucija

Javnosti do danas nepoznate maskirane osobe u civilu, koje su u izbornoj noći između 24. i 25. aprila došle u crnim džipovima bez tablica, uz pomoć bagera u beogradskom kvartu Savamala srušile su nekoliko privatnih objekata koji su se nalazili u zoni izgradnje državnog projekta pod nazivom "Beograd na vodi".

Po izjavama svedoka i snimcima sa video nadzora, ljudi sa fantomkama na glavama su očevice protivpravno lišavali slobode i pod pretnjom batinama zatvarali u hangar. Kako je u izveštaju zaključio zaštitnik građana, policija i komunalna policija te noći nisu se odazvale na pozive građana koji su prijavili rušenja po Savamali.

Saša Janković kaže da je, uprkos trenutnoj polemici o evropskom izveštaju, i dalje najbitnije šta rade domaće institucije.

"Dakle, radi se o našoj državi i našoj odgovornosti. Drugi mogu da nam pomognu, ali pitanje je da li smo mi uvek spremni da tu pomoć prihvatimo na vreme i na pravi način. Ili čekamo da nam se po nekada neki od tih komentara vrati kao bumerang, a da smo prethodno tu stvar mogli da rešimo i bez komentara Evropske unije", rekao je Janković.

Naša država – naša odgovornost: Saša Janković

Naša država – naša odgovornost: Saša Janković


U noći rušenja u Savamali, kako su više puta upozorili brojni pravnici i intelektualci, jasno je pokazano da građani nemaju pravnu, imovinsku i ličnu sigurnost. Na svojoj koži to su najbolje osetili vlasnici srušenih objekata koji su, kao i drugi građani, ostali zastrašeni.

Marko Aksentijević kaže da slučaj Savamala ne sme ostati bez sudskog epiloga.

"Ali jasno je da ne postoji želja odgovornih institucija da se pozabave tim slučajem. Nemoguće je da je teško istražiti šta se dešavalo u centru Beograda kada se rušilo sa sve bagerima i teškom mehanizacijom. Sve govori da ne postoji politička volja da se taj slučaj rasvetli do kraja", konstatuje Aksentijević​.

Nezakonito rušenje u Savamali dovelo je i do građanskih protesta u Beogradu, u organizaciji Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", na kojima se traži i ostavka ministra policije Nebojše Stefanovića, v.d. direktora policije Vladimira Rebića, gradonačelnika Beograda Siniše Malog, predsednika Skupštine Grada Nikole Nikodijevića i načelnika Komunalne policije Nikole Ristića.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG