Dostupni linkovi

logo-print

BRIKS nije izazov svetskom poretku


Durban uoči 5. samita BRIKS-a

Durban uoči 5. samita BRIKS-a

U Durbanu u Južnoafričkoj republici u utorak je počeo godišnji samit lidera članica BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija i Južnoafrička republika) u nastojanju da uspostave protivtežu zapadnom uticaju na globalnu ekonomiju, između ostalog i efikasnijim korišćenjem sopstvenih valuta u međusobnoj razmeni.

Ovaj blok nezapadnih zemalja smatra sebe novom snagom u međunarodnim odnosima i potencijalnom alternativom globalnom poretku koga podržavaju SAD i Evropa, kao i njihovi azijski saveznici. Međutim, analitičari procenjuju da je BRIKS manje od zbira svojih članica i da se realni izazov po sadašnji međunarodni poredak nalazi negde drugde.

Lideri zemalja BRIKS-a sastaju se u trenutku kada se i njihove privrede suočavaju sa problemima, pre svega zbog recesije u evrozoni.

Ekonomski rast je mnogo usporeniji, pre svega u Brazilu. Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa ovogodišnji rast bruto društvenog proizvoda na tržištima u usponu od 5,5 odsto, što je neznatno više od 5,1 procenta u 2012-oj.

Investitori, koji su prošle godine masovno kupovali akcije u ekonomijama BRIKS-a nadajući se njihovom bržem rastu, u poslednje vreme se sve više okreću ka SAD, Japanu i manjim zemljama u razvoju, pre svega Filipinima.

Ekonomski rast u zemljama u usponu je veći u proseku za 4 odsto nego u razvijenim državama, isto kao i pre izbijanja globalne krize. Međutim, uporedo sa povećanjem bogatstva u Kini i starenjem njene populacije, usporava i ekonomski rast.

Brazil i Rusija nisu uspeli da obezbede dovoljno investicija za održiv ubrzani razvoj, a Južnoafrička republika se suočava sa duboko ukorenjenim socijalnim i ekonomskim teškoćama. Stoga se investitori usredsređuju na regije u kojima je rast društvenog proizvoda veći nego pre izbijanja krize 2008, kao što je jugoistočna Azija i delovi Afrike na čelu sa Nigerijom. Ove ekonomije su premale da bi dovele u pitanje kolektivnu dominaciju BRIKS-a, ali to pokazuje da su tržišta u usponu sve raznovrsnija, ocenjuje “Fajnenšel Tajms” (Financial Times).

Na samitu je osnovana razvojna banka, koja bi trebalo da poboljša infrastrukturu članica bloka i ojača njegovu ulogu na tržištima u usponu. Na tome je naročito insistirala Kina koja nema preveliko poverenje u MMF i Svetsku banku.

Ovo je peti samit BRIKS-a, koji se održavaju svake godine od 2009. Dve godine kasnije grupaciji se pridružila i Južnoafrička republika. Inače, blok zemalja sa ovim imenom prvi put pominje 2001. godine jedan od čelnika Goldman Saksa (Goldman Sachs) Džim O’Nil (Jim O'Neill).

Minimalna međusobna razmena

Uprkos proklamacijama o nužnosti intenziviranja saradnje, investicije među samim članicama BRIKS-a su i dalje marginalne uprkos rastu njiihovog udela u globalom protoku kapitala, piše “Vol strit džornal” (Wall Street Journal).

Prema izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj, zemlje BRIKS-a su investiriale 2011. godine 471 milijardu dolara (41,7 odsto od ukupnih investicija) u razvijene zemlje.

Rusija i Kina, na koje otpada 94 procenta investicija članica ovog bloka, uglavnom su fokusirane na spajanja i preuzimanja (mergers and acquisitions) u Evropi, zatim u susednim zemljama u Aziji.

Istovremeno, međusobne investicije unutar ovog bloka iznose svega 29 milijardi dolara (2.5 procenta).

Doduše, 2003. godine, ta suma je činila samo 0,1 odsto.

Takođe, ulaganja članica BRIKS-a postaju sve značajnija tako da su u 2012. godini činila skoro 10 odsto globalnih investicija, a deceniju ranije samo 1 procenat.

Ne treba plašiti “baukom” BRIKS-a

BRIKS ni izbliza ne predstavlja sve zemlje u usponu, već je pre blok koji okuplja po mnogo čemu različite države, piše Danijel (Daniel) Kliman iz nemačkog Maršalovog fonda u “Vorld Politiks Rivju” (World Politics Review).

Samo Brazil, Indija i Južnoafrička republika su istinski zemlje u usponu, koje su nedavno zakoračile na međunarodnu scenu. Rusija je višedecenijski član kluba velikih sila. Ona ima, ono što nedostaje državama u usponu: stalno članstvo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Isti je slučaj i sa Kinom, zemljom koja dugo uživa ovaj privilegovani status, prilično ranije nego što je počeo njen ekonomski bum.
Predsednik Južnoafričke republike Jakob Zuma sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Durbanu, 26. mart 2013.

Predsednik Južnoafričke republike Jakob Zuma sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Durbanu, 26. mart 2013.


Mnogo više zemalja u usponu je izvan BRIKS-a, kao što su Indonezija, Turska, Nigerija i Meksiko.

Pet članica ovog bloka zauzimaju 25,9 odsto površine planete, u njima živi 43 procenta svetske populacije, a na njih otpada skoro 25 odsto globalnog društvenog proizvoda i 17 odsto trgovine.

Prema nekim procenama, do 2030. godine, članice ovog bloka će nadmašiti ekonomije zemalja okupljenih u G-7: SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Japan.

“Nikada nismo videli takvo prestrojavanje u globalnoj politici i ekonomiji, kao u poslednjih dve-tri godine. Zbog je BRIKS postao tako uticajan”, kaže za BBC Abdulah Veračia iz konsultantske firme “Frontier Advisory”.

Drugi, pak, ne dele takav entuzijazam. Ručir Šarma (Ruchir Sharma) iz Morgan Stenlija (Stanley), ukazuje da su članice BRIKS-a podeljene oko cene roba. Kina i Indija, koje uvoze ogromne količine proizvoda iz ostalih članica bloka, žele niže cene, dok izvoznici Brazil, Rusija i Južna Afrika teže da se njihova roba što skuplje prodaje.

Danijel Kliman ističe da demografija i političke turbulencije u pojedinim članicama ovog bloka, mogu da uspore njihov ekonomski rast. Tako će se prema sadašnjm trendovima, radno sposobno stanovništvo u Rusiji smanjiti za 8 odsto do 2020. godine, dok je najveći broj stanovnika u radnoj dobi Kina dostigla 2011. godine, deceniju ranije nego što se očekivalo.

Kliman ukazuje na ekspanziju korišćenja energije iz škriljaca u SAD, što će dovesti do većeg rasta nego što se ranije procenjivalo u još uvek najjačoj svetskoj ekonomiji. To, u kombinaciji sa činjenicom da će demokratske zemlje u budućnosti ostvarivati dve trećine svetskog društvenog proizvoda, će omogućiti da ovaj blok i dalje čini težište u globalnim poslovima.

Štaviše, bez geopolitičke ili ideološke “municije”, BRIKS ostaje labavo povezana grupacija. Umesto bloka, reč je pre o oportunističkom partnerstvu. Bez zajedničke vizije, članice koriste ovu grupaciju kao platformu za iskazivanje svog nezadovoljstva i slede sopstvenu spoljnu politiku.

Mada je BRIKS retorički privržen “demokratskijem i multipolarnijem svetskom poretku”, zemlje koje okuplja tek treba da artikulišu jedinstvenu poziciju oko reformi Saveta bezbednosti, imajući u vidu Kinu koja nije voljna da formalno podrži zahtev Brazila i Indije da postanu stalne članice ovog tela.

Nepoverenje među članicama takođe limitira delovanje BRIKS-a. S obzirom da aktivnosti ovog tela u velikoj meri zavise od kineskih finansija, kao i da ona ima društveni proizvod veći nego sve preostale četiri članice zajedno, lideri u Nju Delhiju i Braziliji brinu da BRIKS može postati samo oruđe tako da interesi Pekinga dobiju privid multilateralnosti, smatra Kliman.

Da bi postao istinski izazov postojećem međunarodnom poretku, BRIKS treba da okupi mnogo veći broj nezadovoljnih zemalja. Međutim, ostale zemlje u usponu, kao što su Indonezija i Turska, ne žele da uđu u ovaj blok i sklonije su uspostavljanju bilateralnih odnosa sa svakom od njegovih članica ponaosob. Indonezija smatra da je BRIKS potencijalno polazirajuća snaga u međunarodnim odnosima.

Takođe, Brazil i Indija teže modifikaciji postojećeg svetskog poretka a ne njegovom ukidanju.

Istinski izazov globalnom poretku nalazi se drugde: stagnaciji u pregovorima o multilateralnoj trgovini, oslabljenoj globalnoj finansijskoj strukturi, težnjama Severne Koreje i Irana da dođu u posed nuklearnog oružja, preteranim aspiracijama Kine i drugih zemalja na pojedine pomorske oblasti, povlačenje demokratskih snaga u pojedinim delovima sveta, sve veći fiskalni problem u zemljama koje čine okosnicu sadašnjeg svetskog poretka – SAD i članice EU. Nema razloga da se priziva “bauk” BRIKS-a da bi se opravdala bojazan za trajnost globalnog poretka, zaključuje Kliman.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG