Dostupni linkovi

logo-print

Bramerc nezadovoljan istragom o mreži jataka haških begunaca


Sergž Bramerc

Sergž Bramerc

Ni godinu dana nakon hapšenja Ratka Mladića, i četiri od kada je Radovan Karadžić iz Beograda, gde je boravio pod lažnim imenom, izručen Hagu, nadležni u Srbiji nisu pružili dovoljno informacija o tome ko je i kako ovim haškim optuženicima omogućio da dugi niz godina izbegavaju pravdu.

Utvrđivanje tih činjenica nije nešto preko čega će se tek tako preći, poručio je u Beogradu glavni haški tužilac Serž Bramerc, navodeći da će u tom segmentu njegov izveštaj o saradnji Srbije Savetu bezbednosti biti negativan.

"Veoma je važno da saznamo da li su ljudi koji su pomagali beguncima dolazili iz javnih službi ili su to bili članovi njihovih porodica. To je važno i zato što želimo da budemo sigurni da li su naši sagovornici iz Srbije u prethodnim godinama bili iskreni kada su nam govorili da imaju ili nemaju određena saznanja o tome gde se nalaze haški begunci”, rekao je Bramerc.

Podsećamo, Ratko Mladić se gotovo 15 godina skrivao od Haškog tribunala, dok 26. maja 2011. nije uhapšen u selu Lazarevo u Vojvodini, a šest dana kasnije izručen Hagu.

Suđenje njegovim jatacima ponovo je krenulo ispočetka, posle ukidanja prvostepene presude kojom su bili oslobođeni optužbi. Na optuženičkoj klupi je desetoro optuženih. Ni jedan iz državnog i vojnog vrha Srbije.

Radovan Karadžić krio se u Beogradu kao nadrilekar Dragan Dabić, dok je Goran Hadžić živeo novi život sa novom suprugom i detetom.

"Onaj Mladićev rođak koji je optužen samo je formalno njegov jatak. Glavni jatak je državni vrh", kaže Dragoljub Todorović.

“Njihovi jataci su država, Vojska. Onaj Mladićev rođak koji je optužen samo je formalno njegov jatak. Glavni jatak je državni vrh i to je razlog zašto oni neće biti otkriveni”, kaže za RSE advokat Dragoljub Todorović.

Iako podvlači da ne želi da stvori utisak da je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom loša, ističući tu hapšenje svih haških optuženika, Bramerc poručuje da će i u budućnosti insistirati na odgovorima na pitanje ko im je pomagao dok nisu izručeni Tribunalu.

“Svi ovi pozitivni aspekti saradnje me neće me sprečiti da budem kritičan u pogledu nedostataka rezultata ili jedne sveobuhvatne istrage o mreži jataka", navodi Bramerc.

Pauza šest do osam nedelja

Zbog čega je Srbiji na koncu bilo lakše predati optuženike Hagu, nego pred sud izvesti njihove jatake?

Kuća u Lazarevu gde se skrivao Ratko Mladić i gde je uhapšen u maju 2011.

Kuća u Lazarevu gde se skrivao Ratko Mladić i gde je uhapšen u maju 2011.

“Mi možemo izvoditi razne zaključke zbog čega se ne otvaraju postupci protiv jataka, zbog čega se još uvek ćuti o tome. Zbog čega Tužilaštvo ne želi da na adekvatan način uđe u ova putanja. Međutim, ono o čemu moramo voditi računa o tome je interes građana da znaju da li neko u visokim strukturama vlasti ima kapacitet i želju da pojedina krivična dela sakriva i da to može da bude svojevrstan alarm o stanju u našoj državi”, upozorava Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Dok se čeka da Srbija razjasni nepoznanice o skrivanju optuženika, u Hagu je završeno izvođenje uvodnih reči na suđenju onom čije se izvođenje pred lice pravde najduže čekalo.

Nakon toga, proces protiv Ratka Mladića je odložen na zahtev odbrane jer im nisu dostavljani neki delovi optužnice.

Serž Bramerc veruje da će pauza trajati između šest i osam nedelja, a ne šest meseci koliko je tražila odbrana i dodaje da će odlaganje imati veoma malo uticaja na ukupnu dužinu procesa.

“Tačno je da prošle godine kada je obelodanjeno puno dokumenata, kod nekih od njih zbog tehničke greške nisu priloženi i dodaci. Ali govorimo o otprilike tri odsto od oko 150.000 dokumenata i većinom se radi o transkriptima sa drugih suđenja koji su javni i do kojih se može doći na našem internet sajtu. Mi smo juče podneli jedan podnesak u kojem smo objasnili šta se desilo, ali smo takođe želeli da ovoj situaciji damo i prave dimenzije”, naveo je Bramerc.

Regionalna saradnja u procesima protiv haških optuženika i gonjenju osumnjičenih i dalje ostaje veliki izazov utoliko pre što će Haški tribunal za nekoliko godina završiti svoj rad nakon čega će predmete preuzeti nacionalna tužilaštva.

Pre Beograda, glavni haški tužilac posetio je Zagreb i Sarajevo, a njegov izveštaj o saradnji sa državama regiona biće predstavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 7. juna.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG