Dostupni linkovi

logo-print

Brakom do mađarske boravišne dozvole


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Brakovi iz interesa – kategorija koja je domaćoj javnosti poznata uglavnom iz devedesetih, kada su mnogi državljani Srbije odlazeći na Zapad sklapali brakove sa tamošnjim građanima da bi dobili boravišnu dozvolu. Proširenjem Evropske unije i druge zemlje su postale interesantne. Barem kao polazna tačka. Jedna od takvih zemalja je i Mađarska. Policija Županije Bač – Kiškun uhapsila je dvoje osumnjičenih zbog organizovanja brakova iz interesa.

Mađarski državni organi otkrili su više slučajeva "brakova iz interesa" državljana Srbije i Mađarske. Oni su najčešće sklapani u Subotici, zarad lakšeg sticanja radnih dozvola za srpske državljane u zemljama Evropske unije. Kako prenose mediji istraga je pokrenuta pošto je Ambasada Mađarske u Beogradu uočila da se odjednom traži uvođenje velikog broja izvoda iz matične knjige venčanih iz Srbije u matične knjige Mađarske.

Glavni konzul Mađarske u Beogradu, Mikloš Ritec kaže da je njima bilo sumnjivo da su ove godine dobili znatno veći broj zahteva.

„U proteklim godinama na godišnjem nivou dobijali smo deset – dvanaest takvih zahteva. Ove godine je taj broj znatno veći pa tako, dešavalo se da smo od nadležnih službi iz Srbije dobijali i po trideset takvih zahteva dnevno. Muževi su uglavnom bili iz Sandžaka dok su žene iz Južne Mađarske. Moram naglasiti da samo sklapanje braka ne znači i dobijanje državljanstva. Tu se radi o spajanju porodica“, rekao je za Radio Slobodna Evropa generalni konzul.

Portparol policije Bač-Kiškun, Krištof Gal kaže za Radio Slobodna Evropa da je ovaj svojevrstan poslovni poduhvat započet u martu.

Krištof Gal

Krištof Gal

“Policija je otvorila istragu protiv jednog pedesetšestogodišnjeg državljanina Srbije koji je osumnjičen da je organizovao krijumčarenje ljudi sa svojim pomagačima u Mađarskoj. On je za pare pronalazio i organizovao brakove između žena iz Mađarske i muškaraca iz Srbije. Njegovi pomagači bili su zaduženi da nađu mlade kojima je bio ponuđen određeni iznos za pristanak. Nakon skalapanja braka u Srbiji, supružnici su bili prebačeni u Nemačku gde su se prijavili i time su žene obezbedile legalan boravak svojim muževima, koji su uglavnom tamo i ostali i radili. Policija trenutno istražuje više od sto brakova”, rekao je Gal.

Prema istrazi, za fiktivni brak žene su dobijale između 350 i 500 evra, dok su građani Srbije plaćali približno dve hiljade evra.

Tužilac Kotara Kiškunhalaš, Peter Teglaš kaže za RSE da je slučaj procesuiran i da će svi oni koji se nađu pred sudom biti optuženi za krijumčarenje ljudi odnosno za podršku takvom krivičnom delu.

“Vrlo su oštre sankcije u pitanju. Oni koji su ogranizovali i učestvovali u ovom krivičnom delu mogu dobiti i osam godina zatvora. Pošto se radi o jako dobro organizovanom slučaju sud može da udvostruči maksimalnu kaznu. Učesnici, muževi iz Srbije biće deportovani iz zemlje odnosno iz države boravka”, naglašava Teglaš.

Da siromaštvo često stoji iza ovakvih poteza potvrđuje i Jelena Hrnjak iz organizacije Atina koja se bavi prevencijom trgovine ljudima.

“Možemo da kažemo da to jeste jedan od razloga zbog kojih se oni upuštaju u ovakvu situaciju. Sa druge strane ako pogledamo situaciju u našoj zemlji, gde imamo armiju nezaposlenih koji imaju što porodične što finansijske probleme, zapravo videćemo da je sve veći broj ljudi koji ostavljaju sve i odlaze u zemlje Evropske unije. Ali isto tako vidimo da je sve veći broj i žena koje se udaju za strance”, kaže ona.

U Mađarskoj u ovom predmetu trenutno ima 11 osumnjičenih. Neki od njih su već u pritvoru, dok je u slučaju četvoro osumnjičenih izrečena mera zabrane napuštanja mesta boravka.
  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG