Minuli nasilni protesti u Podgorici pokazali su da Crna Gora još nije postala društvo koje je spremno da izađe iz mraka i ostavštine prošlosti i okrene se evropskoj budućnosti jer je su podgorički događaji pokazali da je taj put i dalje omeđen starim nepremostivim ideološkim razlikama i sukobima.
To je u intervjuu za radio Slobodna Evropa kazao profesor sociologije Ratko Božović koji živi u Beogradu.
Većinska percepcija srbijanske javnosti o uzrocima protesta je da su oni pokrenuti iz vana kako bi doveli u pitanje NATO pozivnicu Crnoj Gori ali i protiv vlasti zbog unutrašnjih problema sa vladavinom prava u samoj državi.
RSE: Kako kao neko ko je iz Crne Gore ali živi van nje, gledate na minule proteste koje su obilježili neredi i nasilje na ulicama glavnog grada? Te slike dugo nijesu bile viđene u Podgorici.
Božović: Mislim da se desilo nešto što nije bilo naročito neophodno, nešto što nije imalo dobar ishod i nešto što nema dobru prognozu iz prostog razloga što se čini da je to nešto što neće moći da opstane kao alternativa koja se realizuje u samoj stvarnosti. Čini mi se da je politika koja se ostvaruje u Crnoj Gori nešto pragmatičnija i nešto racionalnija nego oni koji hoće da je dovedu u pitanje.
RSE: Kako se u Srbiji gleda na ono što se događalo tokom i nakon protesta u Crnoj Gori?
Božović: Različito gledaju. Jedno je ta javna scena, a drugo su obični ljudi. Ljudi misle da je to došlo kao neka potreba da se preduhitri moguće uključivanje jedne male države kao što je Crna Gora u NATO i to su te snage koje bi htele da naprave promene u konstituciji, u vlasti da bi onemogućile takvu ponudu koja bi mogla da se dogodi u decembru. Takođe, pojedini misle da to niej dolazilo samo iz Crne Gore nego i da je bilo nekih talasa i uticaja sa strane. Ja sam prilično isključen iz te političke igre tamo i nikada nijesam ni bio u njoj ali vam govorim kako ljudi ovde razmišljaju o tome. Ja mislim da mala država kao što je Crna Gora mora da se snalazi u ovom balkanskom čudu i mora nalaziti neki put za svoju bezbednost i svoje spasavanje koliko je to moguće u ovom trenutku. Mislim da bi oni koji su opozicija morali biti puno jači i mnogo koherentniji, mnogo saglasniji ako hoće da ruše vlast. Ovde je to sve ličilo na rušenje legalno izabrane vlasti. Mislim da nijesu izabrali dobar način, a mislim da nisu ni razvili jednu praksu oponiranja vlastima kao što je to nekada bilo u Srbiji, gde je taj pokret bio mnogo snažniji kada se rušio Milošević i kada se rušila tadašnja vlast.
RSE: Nakon protesta mnogi su se bavili njihovim uzrocima i posljedicama ali uglavnom iz ugla politike. Političari u Crnoj Gori, oni u vladajućim strukturama tvrde kako je spoljni uticaj i anti nato kampanja glavni uzrok protesta koji su imali taj nasilni finale. No, kada pogledamo dublje unutar crnogorskog društva vidimo i veliko nezadovoljstvo zbog situacije u samoj državi. Govorimo o sociološkoj patologiji u vidu korupcije, nepotizma, protekcionizma, ekonomskog propadanja, socijalnog beznađa za mnoge u Crnoj Gori.
Božović: Sigurno da jeste to uticalo. Sve je to prisutno u Crnoj Gori baš kao i u ostalim zemljama Balkana, zemljama tranzicije. Nije slučajno Darendorf (Ralf Gustav Dahrendorf) prije neku godinu rekao da će potrajati vreme promene samih institucija u demokratske institucije koje bi bile sposobne da apsorbuju i uspostavljaju vrednosti u samom društvu ili mikrorealizacijama. On je rekao da će se nekih 50 ili 60 godina čekati na to, a ja sam mislio da je on strahovito pogrešio kada je toliki rok postavio za moguću radikalnu transformaciju i promenu. Međutim, izgleda da se mentalitet teško menja, a to tranziciono urušavanje je bilo zaista žestoko i teško ćemo iz njega izaći do normalnosti, do one civilne forme života. Mislim da je to manje više i tamo u Crnoj Gori i ovde i u čitavom regionu velika boljka i problem.
