Dostupni linkovi

logo-print

Božić i Badnji dan u užičkom kraju


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

U porodici Užičanke Spomenke Vukanović, Božić se sa radošću čeka i uglavnom su prisutni običaji koje je Spomenka naučila i nasledila od svoje bake, a kasnije od majke i svekrve. Božićni praznici počinju Badnjim danom.

"Uglavnom badnje jutro počinje tako što se ide po badnjak, nekada u šumu, danas na pijacu. Muško iz porodice ide po badnjak. Badnjak se donosi pred kuću. Ostali deo dana se posvećuje pripremama za badnje veče, koje je tradicionalno posno. Tada se porodica okuplja oko posne trpeze. Osnovno je da se na trpezi nađu: pogača, so, vino, riba, posni pasulj, može med i suvo voće", kaže Vukanović.

Badnje veče je svečano veče u svakoj srpskoj porodici.

"Tada se unosi badnjak u kuću. Onda se badnjak ložio, unosila se slama, tu su se obavljali neki običaji. Bitno je da je porodica na okupu. Posle badnje večere uvek smo pričekivali Božić. Čekali smo ponoć, da nam Božić dođe. Božićno jutro je opet drugačije. Porodica rano ustaje. Onda čekaju položajnika. To je obično muško dete iz komšiluka ili odrastao muškarac. On čestita domaćinu Božić, ali i ostalim članovima porodice, pozdravom - Mir božji i Hristos se rodi. Odgovara se - Vaistinu se rodi. On se nečim daruje. Nekada su to bile vunene čarape. Poslije njegovog odlaska, domaćica sprema česnicu. Ona se mesi na božićno jutro i u nju se stavlja: novčić, jedno parče badnjaka, pasulj i tako se peče", priča nam Spomenka Vukanović.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Posle se, pred sam početak božićnog ručka, ta česnica lomila. Svi članovi porodice bi okretali tu česnicu i lomili po jedno parče, da vide šta će pronaći u toj pogači i kakvu će sreću imati te godine. Na sredini stola, pripremljenog za božićni ručak, je sveća zabodena u žito. Porodica pre ručka stane oko stola, pomoli se Bogu uz tu sveću i lomi se česnica. Onda se po starom običaju čestita Božić. Osnovno na božićnom ručku je da ima česnica, sveća, pečenica i crno vino. Onda može biti i sarme i prebranca i pite i torte i kolača", navodi ona.

Spomenkina susedka je Nevenka Tošić, rodom sa Kosova. Kada je pre deceniju i po došla u Užički kraj, tu tradiciju obeležavanja Božića unela je i u ovdašnje običaje.

"Skupili bi se komšije i otišli bi u hrastovu šumu po badnjak. Za to vreme domaćica je spremala kolač, kao za slavu. Pripremali su se i mali kolači. Znali su da se daruju polazniku. Posebni kolači su se pravili za dečake, a posebni za devojčice. Badnjak, kada se unese u kuću, svi sednemo za sto. Običaj je da se tri dana za vreme Božića sedi na istom mestu, pravi se pilav s kupusom. Dok svi sedimo za stolom, nakon što smo obavili prethodne običaje, nazdravi se badnjaku. Prvog dana se ne ide nikuda. Drugi dan se ide kod komšije, da se čestita Božić. Treći dan je bio posvećen ženama, koje nisu imale vremena. One taj dan obilaze komšije", priseća se Nevenka Tošić.

Spomenka kaže da se polako vraća značaj ovog praznika i verovanja vezanih za Božić.

"Čini mi se da se ljudi ponovo vraćaju tradiciji i običajima, raspituju se kod baka i deka kako je bilo nekada. Neke stvari smo bili baš onako skrajnuli, pa nam se Božić svodio na nekakva ručak, bez ikakve božićne simbolike. Sada je to sve ponovo lepo, ponovo nam se vratio duh Božića. Mislim da je to nešto više, da je to tradicija, porodično okupljanje, neka ljubav koju razmenjujemo u porodici i komšiluku", kaže Vukanović.

Neki tvrde da na prvi dan Božića treba započeti sve raditi. U čemu je tu simbolika?

"Moja baka je govorila da ako nešto ne možeš da naučiš, počni to da radiš na Božić, da nam Bog tada pomogne da savladamo nešto, što nam se čini nemogućim", zaključuje Spomenka Vukanović.

  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG