Dostupni linkovi

logo-print

Međunarodni monetarni fond (MMF) produžio je do 7. aprila rok Bosni i Hercegovini da ispuni obaveze kako bi se nastavio aranžman sa MMF-om, a glavni uslov za to je usvajanje novog Zakona o akcizama. S obzirom na političku krizu, usvajanje Zakona je neizvjesno, iako je entitetskim budžetima novac MMF-a preko potreban za krpljenje budžetskih rupa.

Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović poručio je da iz Saveza za promjene, kako bi podržali Zakon o akcizama, traže uvođenje plavog dizela za poljoprivrednike.

"Ne mora se sve to zvati 'plavi dizel' ali je potrebna podrška da bi se ublažili negativni efekti povećanja akciza za gorivo. Mislim da je to zaista minimum koji bi nas nagnao da podržimo cijeli aranžman", kaže Šarović.

Čak i ako Zakon o akcizama prođe Savjet ministara, pravi problemi tek se očekuju u Parlamentu BiH, gdje je neizvjesno hoće li ga poslanici iz Republike Srpske podržati, jer Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) blokira državne institucije, a iz Srpske demokratske stranke (SDS) tvrde da neće glasati za ovaj zakon.

Lider SNSD-a Milorad Dodik tvrdi da je Republika Srpska ispunila sve traženo, te da je problem u Federaciji BiH i državnim institucijama.

Milorad Dodik: Republika Srpska ispunjava obaveze, a Federacija BiH ne

Milorad Dodik: Republika Srpska ispunjava obaveze, a Federacija BiH ne

"Ranije, kada Republika Srpska nije uspijevala da ispuni obaveze onda su sredstva iz programa MMF-a išla redovno prema Federaciji BiH. Sada kad Republika Srpska ispunjava obaveze, a Federacija BiH ne čini i državni nivo, onda nam govore da moramo svi u BiH da ispunimo da bi mogli i mi da dobijemo (sredstva)", kaže Dodik.

Sa druge strane, predsjednik SDS-a Vukota Govedarica kaže da ova partija neće podržati Zakon o akcizama bez plavog dizela.

"Neka gospoda narede svojim poslanicima da se vrate u parlament i neka izglasaju Zakon. Ali, SDS da glasa za Zakon o akcizama, te da nove namete daje građanima Republike Srpske, a da pri tome ne pokušava da putem plavog dizela jedan dio vrati tim građanima, ne pada nam na pamet", rekao je Govedarica.

Klirinški dug nije alternativa

Podržali Zakon o akcizama ili ne, činjenica je da entitetskim budžetima nedostaje novca, i to mnogo. Tako se Vlada RS već zadužila za 50 miliona konvertibilnih maraka (oko 25 miliona eura) kod domaćih banaka i 55 miliona konvertibilnih maraka (oko 27,5 miliona eura) izdavanjem obveznica i emisijom trezorskih zapisa.

Poljoprivrednicima u oba entiteta kasne podsticaji, a kasne i naknade budžetskim korisnicima, koji preko sindikata sve češće prijete protestima.

Malo lakše će prodisati kada iz Rusije stigne novac od isplate klirinškog duga bivšeg SSSR-a prema BiH u iznosu od 125 miliona dolara.

Međutim, bez obzira na taj novac, kaže ekonomista Zoran Pavlović, BiH nema alternativu aranžmanu sa MMF-om.

"Kada imate obavezu da servisirate dug, kao što je u Republici Srpskoj 750 miliona maraka ove godine, a u Federaciji BiH milijarda, onda se zaista mora voditi računa o svakom prilivu u budžete koji se može na neki način konstruktivno iskoristiti. Na kraju krajeva, najveći dio novih kredita i služi za otplatu starih", pojašnjava Pavlović

Šef Delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark podsjetio je političke zvaničnike i lidere stranaka da su iskazali svoju opredjeljenost za reforme i da ih sada u Savjetu ministara i Parlamentu BiH očekuju važne odluke gdje treba to i da dokažu.

"Političari ne mogu jednu stvar govoriti EU ili partnerima poput MMF-a, a onda u zemlji pričati nešto drugo", rekao je Vigemark.

Novi Zakon o akcizama koji predviđa dodatnih 15 feninga na naftu i naftne derivate samo je jedan od preostala četiri uslova za nastavak aranžmana sa MMF-om.

  • 16x9 Image

    Gojko Veselinović

    Radio u banjalučkim Nezavisnim novinama, te na BH Radiju 1. Izvještavao i istraživao o temama koje se tiču politike, društva, ekonomije i kulture. Od novembra 2012. je dopisnik RSE iz Banjaluke.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG