Dostupni linkovi

logo-print

Na dosadnu i predvidivu domaću političku scenu pred nove izbore na mala vrata ulazi Komunistička partija. Kroz koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, kako najavljuju u KP-u, pokušaće da razmrdaju žabokrečinu.

„Hoćemo da vratimo nadu socijalno obespravljenima. Da sam hteo, ja sam sa mojim imenom i prezimenom već davno mogao da budem u nekoj od vladajućih stranaka. Ja to nisam prihvatio. Prema tome, nije ovo radi vlasti. Nego je zadnji trenutak da se izborimo za budućnost mladih i budućnost penzionera. Za sve ono što smo izgubili u ovoj zemlji“, rekao je za RSE lider Komunističke partije Joška Broz, unuk doživotnog predsednika socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Ova partija, sa 65.000 članova i još toliko simpatizera u Srbiji, čeka na odgovor lidera socijalista Ivice Dačića koji je na službenom putu u Njujorku. Dok se šef ne vrati, kažu u SPS-u, o tome se neće izjašnjavati.

Međutim, u KP-u su ubeđeni da će biti prihvaćeni u stranci koja je početkom devedesetih nastala iz tadašnjeg Saveza komunista, kao što nemaju dilemu da li sarađivati sa socijalistima posle njihovih ideoloških i praktičnih lutanja od nastanka do danas.

„Da budemo načisto jasni, mi ovim ne izdajemo naše ideje. Hoćemo da se one čuju i da na njima radimo. Drugačije ne može ukoliko ne uđemo u parlament. U ovom trenutku nemamo drugu alternativu“, kaže Joška Broz.

Dok KP baštini vrednosti socijalističke Jugoslavije, sa sve grbom i zastavom SFRJ, SPS je sa druge strane tokom ratova devedesetih bila partija nacionalne orjentacije, koja je posle 5. oktobra volšebno politički rehabilitovana i primljena u koaliciju sa demokratama, a danas je u vlasti sa naprednjacima.

Milan Milošević, novinar nedeljnika Vreme, smatra da je ovde priča o istorijskim analogijama svakako u senci praktičnih motiva.

„Komunistička partija je marginalna i zna da će biti vidljiva na sceni ako se priključi SPS-u koji ima nešto veću kohortu glasača, a socijalisti, verovatno, hoće da pojačaju tu svoju levu tradiciju. Devedesete su bile, kako je rekao Vladimir Goati, doba pećinskog antikomunizma. Taj period je prošao, tako da je sada kod socijalista manja ta rezerva prema komunističkom imenu“, konstatuje Milošević.

Jedina veza između današnjih komunista i socijalista samo je još petokraka u logotipima stranaka ali je, doduše, SPS-ova stilizovana i na jedvite jade vraćena posle više od 20 godina otklona prema tom simbolu.

Bez obzira na razlike Joška Broz je optimista i veruje da će u kampanji biti mesta i za Titove slike.

„Da se ne lažemo, Komunistička partija ne može da se odrekne Tita. On je za nas svetinja i dan danas. Na kraju krajeva, svi naši posteri su sa Titom. E sad, ako napravimo neku koaliciju mi ćemo se dogovoriti kako, šta...“, navodi Broz.

Koliki je domet SPS-a na izborima, kojih se naprednjaci primetno odriču uoči predstojećeg glasanja, teško je prognozirati. Ali je sigurno da bi mali dobitnik u komunističko-socijalističkoj koaliciji mogla da bude Komunistička partija. Bar u predizborno vreme izaći će iz senke, zaključuje Milan Milošević.

„Teško je reći koliko oni donose glasova. Istraživači javnog mnjenja ih jednostavno ’ne vide’, kao što je to slučaj sa svim strankama koje su ispod tri odsto... Komunističke partije više nisu ono što su nekada bile. A i socijalističke, odnosno socijaldemokratske partije, nisu više što su ono nekada bile“, reči su Miloševića.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG