Dostupni linkovi

logo-print

Boris Tihi: Strani investitori prihvataju tržišni, ali ne i politički rizik


Boris Tihi

Boris Tihi

Akademik dr Boris Tihi, je jedan od najcjenjenijih ekonomskih eksperata u BiH. Profesor je Univerziteta u Sarajevu i gostujući profesor na više visokoškolskih ustanova u inozemstvu. Autor je brojnih stručnih i naučnih radova. U bogatoj karijeri bio je rektor i prorektor sarajevskog Univerziteta. Govori o aktuelnoj privrednoj situaciji u BiH i mogućnostima da se ona poboljša.
RSE: Kako, profesore Tihi, vidite aktuelnu ekonomsku situaciju u BiH? Ima li bilo kakvih naznaka oporavka?

Tihi: Kažu da je razlika između optimista i pesimista u tome što su pesimisti bolje informisani. Moram reći da jesam pesimista. Vidim da je politička situacija takva da politika blokira razmišljanja u nekoj ekonomskoj strategiji. Mi imamo potencijala, i ljudskih i prirodnih resursa koji mogu da se iskoriste, ali to je vrlo slabo iskorišteno. Ima jedna stvar - taj dejtonski ustav nesretni je unakazio 40 posto užih regija. Prvo je granica dejtonska između dva entiteta onako birokratski povučena. Nedavno sam razgovarao sa čovjekom koji je u Kalesiji i koji kaže:“Meni je dvije trećine na teritoriji Federacije, a jedna trećina na teritoriji RS. Kako ja sad da vodim neku konzistentnu politiku razvoja tog kantona?“ Zato kažem da je politika blokirala, ustvari, ekonomsko razmišljanje.
RSE: Kakve su privredne štete nastale vještačkom podjelom BiH?

Tihi: Po mom mišljenju, a ne govorim baš napamet, oko 40 posto mogućeg ekonomskog efekta je izgubljeno. Mi smo nekada u BiH i u bivšoj Jugoslaviji imali ogromne gigante - uzmite samo Šipad, Rudi Čajevac i mnoge druge. Sve je to sada drugačije. I onda imate smiješnu situaciju da u jednoj državi imate dva entiteta, pa imate federalni Energoinvest, pa imate Eneregoinvest RS-a, i to donosi negativne ekonomske efekte. A imate i dobrih priča. Privatni biznismeni se vrlo lako integrišu. Kad treba osvojiti tržište, kad treba nešto uraditi, onda se oni vrlo brzo uduže, bez obzira što je jedno sjedište u Rs, a drugo u Federaciji. Mi ne možemo opstati bez direktnih inostranih investicija.
RSE: Zbog čega nema stranih investicija?

Tihi: Nema zbog toga što nama neophodni, direktni strani investitori prihvataju tržišni rizik, ali neće da prihvate politički rizik. Zašto riskirati i investirati u BiH koja ima negativan ugled, kad mogu u jednu Bugarsku ili Rumuniju gdje uopšte nema takvih problema. Strani investitori prihvataju tržišni rizik, ali neće politički rizik da prihvate, što je logično, a mi ne možemo zaista bez nekog kapitala koji će doći iz inostranstva. Ovdje ga nema dovoljno da iskoristi one potencijale koji bi se mogli iskoristiti.
RSE: Ni naši prijatelji u međunarodnim relacijama ne investiraju.

Tihi: Prijatelji, ali biznis je biznis. Recimo, Turska je zainteresovana da ovdje ulaže i ima dosta investicija, ali trebalo bi ih više. Ja sam bio na razgovoru u Predsjedništvu sa ljudima iz MMF-a, koji opet imaju svoju strategiju - oni, ustvari, pripremaju tržište za svoju budućnost, da taj kapital traži nove prostore.
RSE: Da li je za BiH jedini izlaz kreditni aranžman sa MMF-om?

Tihi: Nije nam izlaz, ali mi nemamo mogućnost da uradimo, recimo, kao Slovenije. Slovenija im je rekla:“Hvala lijepo, nama ne treba vaša pomoć.“ Kad su došli, primio ih je Komšić, ja sam bio s njim, i onda je Komšić pitao čovjeka koji je lokalni predstavnik MMF-a:“Biste li vi uzeli zajam pod ovakvim uslovima kakvi su?“ On se nasmijao i rekao:“Ne bih, ali ja nisam u takvoj poziciji kao što je BiH.“
RSE: Šta mislite, koji su to neiskorišteni potencijali koje ima BiH?

Tihi: Mislim, prije svega, i na turizam. Imamo potencijala da se turizam bolje iskoristi. Ja samo gledam u Sarajevu - nevjerovatno koliko je stranih grupa dolazi, obilazi Sarajevo. To će posebno sada biti aktuelno kad bude stogodišnjica Sarajevskog atentata i Gavrilo Princip, ali niko to osmišljeno ne koristi. Zatim, recimo drvna industrija. Mi smo imali nekada Šipad, koji je bio gigant – imali smo sirovine, ali umjesto da izvozimo balvane u Italiju, izvozili smo namještaj. Međutim, sada je drugačije. Kada vozim, npr., prema Banjoj Luci ili negdje, vidim masu kamiona - izvoze se balvani.
RSE: Kako vidite budućnost BiH - šta je za „bolje dane“ neophodno postići?

Tihi: Po meni, najvažnije bi bilo da se ta politička blokada na neki način eliminiše. Faktički, ja ujutro kad otvorim „Oslobođenje“, ne znam ko je na vlasti. Prave se nemoguće koalicije samo da bi se ostvarili neki politički interesi. Onda je ekonomija postisnuta u drugi plan. A imamo, imamo potencijala.
RSE: Za budućnost su bitni mladi, ali oni odlaze.

Tihi: Procenat nezaposlene radne snage koja traži posao je jako velik. Imate i nešto što je jako loše, takozvani “brain drain“. Sposobni mladi ljudi koji završavaju čak i dobre fakultete, recimo, na elektrotehnici informacione tehnologije, informacione sisteme, s čime mogu naći posao u zemljama Evropske unije, onda odlaze. I umjesto „brain gaina“, mi imamo „brain drain“.
RSE: Nedostaje li razvojnih planova i strategija?

Tihi: Ima razvojnih planova. Ima i jedna strategija, u čijoj sam izradi učestvovao i ja, koja na papiru sjajno izgleda, ali problem je implementacija toga. Kod nas sve sporo ide. Čuo sam jedan dobar štos: „Šta znači skraćenica BiH?“ Kaže: „Bez ikakve hiće.“ Polako, po istilahu - što bismo mi rekli u Sarajevu. Svijet ode naprijed. Hrvatska nam je sada članica EU. I zato je sad već izvoz određenih proizvoda vrlo problematičan. Onda imamo nešto o čemu ljudi ne vode računa. Imamo taj tzv. karensi bord aranžman, to je valutni odbor. Mi ne možemo sami, nemamo sposobnost - kao da je, eto, neko za nekoga ko je neodgovoran, pa mu treba staratelj, nekoga angažovao, tako je međunarodna zajednica nama postavila taj karensi bord aranžman, i naša Centralna banka nema puno mogućnosti da mijenja odnos eura i konvertibilne marke. Mi našoj marci tepamo da je konvertibilna, a probajte otići negdje u neku zemlju, pa zamijeniti marke za eure – ako vam i prihvate, onda je to kurs koji je daleko niži od onoga po kojem ovdje možete zamijeniti za eure. Precijenjena je konvertibilna marka, a kada imate precijenjenu valutu, onda vam se nijedan izvoz gotovo ne isplati, a svaki uvoz je profitabilan. To je naš problem.
RSE: Brojni su zahtjevi da se uradi revizija privatizacije. Šta bi trebalo ubuduće raditi kako bi se ostvarila uspješna privatizacija?

Tihi: Garantovano uspješna privatizacija je jedino, recimo, kad bi Deutsche Telekom privatizirao BH Telekom. Oni imaju bolju tehnologiju i bolji menadžment, i onda bi to bio korak naprijed. Ali u Sarajevu znam slučajeve da neko otkupi neko preduzeće samo zato što mu se sviđa zgrada koju imaju – i odmah napušta onaj posao koji je išao na ovaj ili onaj način. Teško se sada vratiti unazad - propale firme, napravljeni gubici. Kod nas je problem što i onaj novac koji dolazi od indirektnih poreza i ostaloga uvijek ide za krpljenje rupa prethodnih budžeta gdje su ostvareni određeni deficiti. Ja sam jednom, kada su me neki zaustavili na ulici da pitaju šta mislim, u šali rekao:“Spasa nam nema, ali umrijeti nećemo.“ Jer Krleža je nekada rekao:“Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo.“ Tako će i kod nas biti.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG