Dostupni linkovi

logo-print
Beograd je pred „bolnim odlukama“ - tako je politički najmoćniji čovek Srbije, vicepremijer Aleksandar Vučić poručio građanima i svojim partnerima, nakon što je, bez velikog napretka, okončana najnovija runda pregovora sa Prištinom na premijerskom nivou. Nastavak dijaloga Prištine i Beograda je 20. marta u Briselu, a Beogradu je prethodno rečeno da je april mesec ključan za dalju stepenicu prema EU, dobijanje datuma pristupnih pregovora. To isključivo zavisi od pregovora o Kosovu, odnosno od dogovora o nadležnosti predložene zajednice srpskih opština.

Priština je odlučna u tome da ne želi "republiku srpsku" na Kosovu, Beograd, pak, da autonomija srpskih opština ima smisla ako ima izvršna ovlašćenja. Kakva je politička klima u Srbiji, da li će prevagnuti želja za nastavkom evropskog puta ili za opstanak iluzije da Srbija još ima šta da traži na Kosovu?

Kao što se znalo, najteži deo pregovora je stigao na dnevni red - sudbina severa Kosova, ovlašćenja koja bi imala autonomija, odnosno zajednica srpskih opština.
Predsednik naprednjaka i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je u intervjuu javnom servisu da Srbiju čekaju bolne odluke. Ostavio je otvoreno da li će najavljena loša vest biti vezana za datum pristupnih pregovora sa EU ili za, kako je rekao “nešto oko KiM”.

“Šta god da napravite i kako god napravite, neće biti dobro. Mi smo sebe doveli u situaciju da nemamo čemu da se obradujemo što će nam doći u vezi sa KiM. I neće biti dobrih vesti. Da li će biti ta vest vezana za datum ili na nešto oko KiM, svakako neće biti idealnih vesti. Ljudi u Srbiji to moraju da znaju. Neću uopšte da ih lažem”, rekao je Vučić.

Akteri na političkoj sceni Srbije različito tumače ove Vučićeve reči. Jedni kao najavu odustajanja od traženih ovlašćenja za zajednicu srpskih opština na Kosovu, odnosno prihvatanje njihovog potpunog integrisanja u kosovski sistem, a drugi kao nagoveštaj prekida dijaloga, a time i gubitka datuma za početak pristupnih pregovora.

“Mislim da je Vlada pred velikim izazovom”, pred zahtevom velikih ustupaka kada je sudbina severa Kosova u pitanju, kaže bivši pregovarač sa Prištinom Borislav Stefanović.

“Mi ćemo ih podržati u svemu što vodi kompromisnom rešenju sa Prištinom. Mislim da smo u fazi da je svaki korak bolan, da svaki ustupak koji se pravi ne može biti ni prijatan, ni lako prihvatljiv ni lako objašnjiv.”

Na pitanje da li bi Demokratska stranka prihvatila rešenja za zajednicu srpskih opština bez izvršnih nadležnosti, ako je to uslov za dalji evropski put Srbije, Stefanović odgovara:

“Mora se izbeći taj izbor. Ne bismo podržali, jer smo glasali za Rezoluciju o KiM u Skupštini. Takav rezultat pregovora bi značio samo jedno: Ahtisarijev plan je trebalo prihvatiti 2006. odnosno 2007. godine, a sve ostalo je gubljenje vremena. Kada bi to ova Vlada prihvatila, to bi značilo to u očima javnosti, ne ljudi koji se time bave. To bi bilo jako opasno”, smatra bivši pregovarač Stefanović.

Građani zreliji od vlasti

Miljenko Dereta iz opozicionog LDP tvrdi da nije stvar u tome šta će biti prihvaćeno, već kojim rečima će biti objašnjeno ono što je toliko bolno sada, zato što to nije učinjeno onda kada je trebalo, pre 15 godina ili nešto kasnije, 2006, kada je ponuđen Ahtisarijev plan.
Miljenko Dereta, foto: Vesna Anđić

Miljenko Dereta, foto: Vesna Anđić


“To što će biti izabrano jeste posredno priznanje nezavisnosti Kosoova. Samo je pitanje gde će biti ta tanka granica koja će zadržati iluziju da sever Kosova ima više nego što zapravo ima,a da, istovremeno, u Prištini stvara utisak da sever Kosova nema ono što zapravo ima. Ja vidim da su građani mnogo zreliji od vlasti, poslednja istraživanja pokazuju da su građani svesni stepena nezavisnosti Kosova“, kaže Dereta.

Slobodan Samardžić iz DSS, partije koja je među retkim partijama čiji je stav jasan - prekinuti pregovore i zamrznuti evropski put Srbije, smatra da su za kompromis veoma male šanse, a bolne odluke koje potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić pominje tumači pre kao nagoveštaj zaustavljanja evropskog puta Srbije, nego većih ustupaka Prištini.

“Za nekog su u Srbiji bolne odluke da se da Kosovo, za nekog da se ne dobije datum. A Vučić vodi računa i o jednima i o drugima.”

Ipak, Samardžić dodaje da je moguće da je bolna odluka da neće biti dobijen datum.

”Do sada je Srbija linearno priznavala Kosovo, korak po korak. Postavila je sada zahtev oko autonomije srpskih opština koji nije usvojen i očigledno je da su dve runde pregovora oko toga propale. Mi gledamo sada realistički šta se može učiniti, treba da se prekinu razgovori i konflikt zamrzne. Postoje minimalne šanse da se do kompromisa dođe, da se ostvari taj uslov za datum. Ako se ne ostvari, to je sad ta bolna odluka o kojoj možemo da spekulišemo, onda će posle 20. marta doći do preispitivanja u Vladi šta dalje. Pragmatičari će reći: dođavola i taj datum, idemo dalje, a fundamentalisti će reći DATUM ILI SMRT. Moguć je razdor u Vladi oko takvog pitanja. Govorim o scenariju u slučaju da se ništa ne dogodi 20. marta,” precizira Samardžić.

Do 20. marta je ostalo još dve nedelje. A onda će sve biti jasnije. Ova vlast ima nekoliko olakšavajućih okolnosti da preseče kosovski čvor zavezan još pre više od dve i po decenije. Jedno je da 63 od sto građana smatra da je Kosovo nezavisno i gotovo isto toliko da je Ivica Dačić dobar pregovarač, što je pokazalo istraživanje Ipsos stratedžik marketinga, a druga prednost je da je većina i opozicionih parlamentarnih stranaka proevropske orijentacije.

To potvrđuje i odgovor Miljenka Derete na naše pitanje da li bi ovoj vlasti u odnosu na prethodnu ipak bilo lakše da donese, kako bi Vučić rekao ”bolnu odluku” kojom ne bi zalupila vrata Brisela Srbiji, a otvorila prostor za traženu normalizaciju odnosa sa Kosovom kojom će i Srbija najzad moći da bude definisana kao dovršena država spremna za dalje inetrgacije.

“Sasvim sigurno. Da nisu oni na vlasti, ovi koji su sada na vlasti, bili bi na ulicama i protestovali”, zaključuje Dereta.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG