Dostupni linkovi

logo-print
(Telefonski razgovor Borisa Tadića i Ive Josipovića)

- Šta je, Ivo? Nešto se ne javljaš u poslednje vreme...

- Oprosti, ali stalno sam u nekoj gužvi: ozljeda na nogometu, operacija, izbori...

- Šta ti imaš sa izborima sem da glasaš? To ti je pet minuta posla. Ne moraš da se drndaš u autobusu celu noć ko srpske izbeglice.

- Ti to meni nešto spočitavaš? Pa nisam ih ja tjerao.

- Nisi ih ni zaustavljao.

- Zašto da ih zaustavljam?! Oni imaju pravo glasa kao svi ostali građani Republike Hrvatske...

- Ne mislim ja na to.

- Nego na što?

- Mislim da ih nisi zaustavljao kad su proterivani sa svojih vekovnih ognjišta.

- A ja mislim da ih ni ti nisi zaustavljao. I da nije u redu da to sada izvlačiš kao moj krimen, Uostalom, jesmo li se dogovorili da gledamo u budućnost, a ne da stalno čeprkamo po prošlosti?

- Pa dobro, jesmo...

- E, kad jesmo, onda misli na to da će upravo te izbjeglice kao hrvatski državljani uskoro postati građani Europske Unije i da im na tome može zavidjeti cijela Srbija.

- Vidiš, toga se nisam setio. Al će to da bude adut za antievropske snage u Srbiji: da imamo izbeglice iz Evropske Unije. Ivo, bolje da ćutiš, da te ne čuju ovi šešeljevci!

- Borise, reći ću ti nešto, onako prijateljski... Znaš, u Bruxellesu ne misle da su samo šešeljevci prepreka vašoj kandidaturi.

- Nego ko? Da nisam ja?

- Pa ne kaže nitko da si ti. Ali činjenica je da ta tvoja priča „I Kosovo i Europa!“
tamo ne prolazi.

- Da nećeš sada da izvališ onaj bajati fazon: „Ni Kosovo ni Evropa!“?

- Neću, kad si ga sam izvalio. Ima jedan bolji, noviji. Čuo sam ga sad u petak u Bruxellesu.

- Koji?

- Pa da se praviš Englez i da ti slogan bude „Ni euro ni Europa!“
Boris Tadić, predsjednik Srbije

Boris Tadić, predsjednik Srbije


- Jao, mnogo zabavno u tom Briselu. Mora da se ludo provodite.

- Šteta što nisi došao.

- Šta ima da dolazim?! Niko me nije zvao, a nisu nešto ni raspravljali o Srbiji. Samo su nam, koliko sam čuo, odgodili kandidaturu za mart i onda celu noć trućali o evru. Do pet ujutro: evro, evro, evro, evro...

- Pa baš zato. Ti bi se odlično uklopio u tu priču.

- Šta ja ima s njima da tupim o evru?

- Ali ti sam kažeš da je za Srbiju najvažnije pitanje ekonomsko, a ne kosovsko.

- To sam reko zato što je Kosovo najskuplja srpska reč, pa je to, samim tim, ekonomsko pitanje. I baš će ovi iz Brisela da mi ga reše. Ne umeju da spreče ni sopstvenu propast.

- Samo se ti tješi da Europska Unija propada...

- Ne propada nego cveta. Lepo si se usosio, druže moj, lepo...

- Mogao si barem doći da mi čestitaš.

- Na čemu? Na tome što nećeš da propadneš sam nego u evropskom paketu?

- Tek ćemo vidjeti tko će propasti.

- Ja tebe, Ivo, stvarno ne razumem. Braniš tu Evropsku Uniju ko da su te već primili u članstvo.

- To je gotova stvar. Zašto su svi potpisali pristupni ugovor ako nas ne misle primiti?

- A šta ako ti ne prođe referendum?

- O čemu govoriš?! Pa ako toga su u Hrvatskoj suglasne sve važnije političke snage.

- I kod nas su svi saglasni oko Kosova, pa šta nam to vredi?

- Oko čega su suglasni?

- Oko toga da nikada nećemo dopustiti da izgubimo Kosovo.

- Pa naravno da nećete. Zato što ste ga već izgubili.

- Ti se tome, vidim, veseliš ko onaj Mesić.

- Ne veselim se. Samo primjećujem. Ja bih se veselio da nam se u Europskoj Uniji priključe i Kosovo i Srbija.

- Pa dobro, Ivo, kakav je to red?

- Abecedni. A mislim da je čak i azbučni.

- Ne pitam te to, već kakav je to red da mi sipaš so na ranu? Da govoriš o odvojenom ulasku Srbije i Kosova?

- Što se mene tiče, može i istoga dana. Nadam se da ću vam i ja biti potpisnik pristupnog ugovora.

- Bogami nećeš. Još se u Srbiji nije rodio taj ko će da potpiše takav ugovor.
Ivo Josipović, predsjednik Hrvatske

Ivo Josipović, predsjednik Hrvatske


- Pa nisam se ja rodio u Srbiji. A nisi ni ti.

- Šta oćeš da kažeš?

- Da si se rodio u Sarajevu, toliko valjda i sam znaš. I da ti je to što se nisi rodio u Srbiji olakotna okolnost da potpišeš pristupni ugovor.

- Imaš još neku tako duhovitu foru?

- Nije fora, nego istina.

- Šta je istina?

- Da se Hashim Thaçi rodio ne samo u Srbiji nego i u Srbici. Mislim da se tako zove.

- Samo čekam da lupiš da se Hashim zove Srboljub.

- A ja samo čekam da ti najzad shvatiš kako se u Srbici i u Srbiji rodio netko tko se ne zove Srboljub, ali je spreman potpisati pristupni ugovor.

- Mislim da razgovor s tobom uopšte nema smisla.

- Ne moraš ti razgovarati sa mnom, ali morat ćeš s Hashimom.

- Ti ćeš da mi kažeš? Čoveče, meni Merkelova i Sarkozi ne određuju s kim ću da razgovaram, pa nećeš ni ti!

- I za to ima lijeka.

- Kakav lek, čoveče? Pa niko ovde nije toliko bolestan da bi reko da priznaje Kosovo.

- Nije neophodno da kaže. Može to i drugačije.

- Kako drugačije?

- Pa ovi iz Bruxellesa sad traže nekoga tko bi Kosovo priznao šutke.

- Kako ćutke?

- Bez riječi.

- Zašto to ne kažu otvoreno?

- Pa ja sam shvatio da su već rekli.

- ...

- Halo, Borise!

- ...

- Borise, čuješ li me?

- ...

- Borise, ne pravi se gluh! Čujem te kako dišeš.

- Ne pravim se ja gluv, moronu jedan, već se ponašam odgovorno i kooperativno, onako kako od mene očekuje Brisel.

- Ne razumijem...

- Šta sad ne razumeš? Jesi li mi ti maločas reko da očekuju da se pravim mutav?!
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG