Dostupni linkovi

logo-print

Bolje direktni pregovori o granici nego arbitraža


Dunav, februar 2012.

Dunav, februar 2012.

Zvaničnici u Beogradu nisu reagovali ni na jednu od dve različite izjave sa najviših mesta u Zagrebu. Naši se sagovornici, međutim, slažu da je arbitraža manje poželjan način rešavanja spora od direktnih pregovora. Tim pre što je Srbija neoprezno dozvolila da druga strana koja se nalazi pred vratima EU dođe u povoljniju pregovaračku poziciju.

Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam otkriva nam šta su se Zagreb i Beograd dogovorili daleko od očiju javnosti:

“Ja sam izokola čuo da je ranije na državnom nivou postignut dogovor da se ovo pitanje, za sada, ostavi po strani, sa obrazloženjem da će to biti, kada se obe zemlje nađu u EU, relativizovano. Međutim, ja se sa tim ne slažem, mislim da bi i naša strana morala da bude aktivnija baš zato što je to jedno od otvorenih pitanja ne samo sa Hrvatskom, već i sa BiH, kao i sa Makedonijom zbog razgraničenja sa Kosovom. Dakle, mi moramo biti aktivniji jer nam se to može obiti o glavu, usporiti naš put ka EU.”

Politikolog Jovan Komšić kaže da je Hrvatska svesna da je u mnogo boljoj poziciji od Srbije i da Srbija, ne prvi put, sebi nanosi štetu odlaganjem rešavanja otvorenih pitanja sa susedima.

“Činjenicom da će Hrvatska postati članica EU jača njena pregovaračka pozicija. Za poređenje možemo se prisetiti graničnog spora između Hrvatske i Slovenije. Problem jeste rešen dogovorom dve države, ali Slovenija je kao članica EU imala jaču pregovaračku poziciju”, navodi Komšić.

Podsetimo, stav Srbije je da razgraničenje treba da bude sredinom Dunava. Ona se poziva na međunarodno pravo koje nalaže da se plovne reke dele sredinom toka. Takođe se poziva na odluku iz 1945. godine kada je definisana teritorija Vojvodine sa granicom sredinom Dunava.

Ukoliko bi se prihvatile katastarske karte, kažu u Beogradu, Dunav bi granicom bio presečen 19 puta! Aleksandar Popov, međutim, misli da ima i drugih rešenja na koja Srbija može pristati i koja ne bi bila na njenu štetu.

“Ja mislim da se uz malo dobre volje rešenje može naći. To nije jedini slučaj da reka promeni tok i da se jedan njen deo katastarske teritorije nađe u drugoj zemlji . Tu se mogu naći razna rešenja, kao što je na primer poravnanje”, ocenjuje Popov.

Primer dobre volje

Ako nisu postigle dogovor o granici, dve države su ipak pokazale dobru volju dogovorom o korišćenju Vukovarske ade. Adu koja je na srpskoj teritoriji koriste građani i sa jedne i sa druge strane. Na sličan način bi žitelji sa obe strane granice želeli da reše i rpobleme na Šarengradskoj adi.

Pre manje od dve godine na jednom od mesta gde se ne zna gde se završava Srbija a počinje Hrvatska bili su reporteri našeg Radija:

RSE video iz januara 2010.

Tako su govorili meštani kod Šarengradske ade, ostrva u Dunavu između Srbije i Hrvatske, jedne od tačaka graničnog sporenja između dve države.

Meštani ne haju mnogo za spor dve države. Drugačije je, međutim, u susednom Somboru i Apatinu, gde neki važni lučki projekti čekaju da se dve države dogovore.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG