Dostupni linkovi

logo-print

Bizmark u službi ruske propagande


Oto fon Bizmark i Vladimir Putin

Oto fon Bizmark i Vladimir Putin

Pišu: Olga Serebrjanaja i Dmitrij Treščanjin (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Na reklamnim panoima istorijskog parka „Rusija – moja istorija“ koji je otvoren pod pokroviteljstvom gradskih vlasti Moskve nalaze se izmišljeni citati pripisani stvarnim istorijskim ličnostima. Među žrtvama tog istorijskog parka našao se i Oto fon Bizmark, kancelar Nemačkog carstva od 1871. do 1890. godine.

Pano s njegovim rečima nedaleko od stanice moskovskog metroa „Poljanka“ snimio je novinar Aleksandar Černih. U Bizmarkovoj fondaciji izjavili su da ni u jednom dokumentu nema takvih kancelarovih reči.

Nemačkom kancelaru pripisane su sledeće reči: „Ruse je nemoguće pobediti, u to smo se uverili tokom stotina godina. Međutim, Rusima se mogu usaditi lažne vrednosti i tada će oni pobediti sami sebe“.

Pano sa izmišljenim citatom

Pano sa izmišljenim citatom

Malo je verovatno da su ovaj citat Bizmarku pripisali sami autori panoa. Sudeći po pretraživaču Google, ovakav ili sličan tekst na internetu se koristi 25 hiljada puta. Prvi put se ta fraza pripisana Bizmarku pojavila negde 2006.-2007. godine. Aktivno su je koristili posetioci foruma „Ruske vede“ i „Pokreta protiv ilegalne imigracije“ (ova organizacija je u Rusiji proglašena za ekstremističku i zabranjena)

Autor je namerno sastavio citat iz dva dela. Njegov završni deo lako se prepoznaje kao vrlo popularan u konspirološkim krugovima „Dalasov plan“, koji se pripisuje direktoru CIA Alenu Dalasu. Istini za volju, reči tobožnjeg „plana“ izgovorio je jedan od negativnih junaka romana „Večiti zov“ sovjetskog književnika Anatolija Ivanova. Evo kako izgleda taj odlomak na klasičnom sajtu pristalica teorije zavere:

„Rat će se završiti, sve će da se slegne i sredi. I mi ćemo baciti sve što imamo: sve zlato, svu materijalnu moć u zaglupljivanje i zombiranje ljudi! Ljudski mozak, svest ljudi sposobnih za izdaju. Posejavši tamo haos, mi ćemo im neprimetno poturiti lažne vrednosti umesto njihovih i nateraćemo ih da veruju u te lažne vrednosti“.

Reči slične onima u prvom delu citata upotrebio je u svojoj knjizi sasvim drugi Nemac – vojni teoretičar Karl fon Klauzevic. Razmišljajući o ciljevima Napoleonovih ratova (Klauzevic je 1812-1814. bio oficir u ruskoj vojsci) on piše:

„Rusku imperiju je nemoguće formalno staviti pod kontrolu, to jest okupirati, snagama današnjih evropskih država; to nije uspelo čak ni polumilionskoj armiji pod komandom Napoleona. Takva država može da se savlada samo ako se igra na njene slabosti i njene unutrašnje protivurečnosti“.

Klauzevic je svoju knjigu „O ratu“ pisao od 1816. do kraja života 1831. godine. Međutim, on nije predlagao podmetanje nikakvih „lažnih vrednosti“.

Kako bismo pouzdano utvrdili da je citat pripisan nemačkom kancelaru izmišljen, obratili smo se saradnicima Bizmarkovog fonda. Dr Ulf Morgenštern potvrdio nam je da kancelar Nemačkog carstva nikad nije izgovorio ništa slično. Na sajtu Fonda zbog toga je postavljena kolumna posvećena ovom slučaju:

„Kada je Bizmark govorio „mi“, imao je u vidu Prusku i Nemačku. Međutim, te države napale su Rusiju tek posle njegove smrti. Jedini napadač u okviru njegovog vremenskog horizonta bila je napoleonska Francuska, a teško da bi Bizmark pristao da se s njom priključi nekakvom (zapadno)evropskom kolektivnom „mi“ – objašnjava istoričar.

Bizmark nije krio od Rusa svoje vrednosti, ističe saradnik Fonda.

– Na kraju krajeva, berlinskom Makijaveliju išao je na ruku svaki unutrašnjopolitički problem suseda. Država obuzeta vlastitim svađama predstavljala je za njega mnogo manju opasnost nego stabilna država bez ikakvih protivrečnosti.

Od svih Bizmarkovih izjava koje se tiču istočnog suseda i zaključaka koje Nemačka može da izvuče iz ruskih unutrašnjih sporova istoričar navodi sledeću:

„Ukoliko se ispostavi da u slovenskom komunizmu ima još više bezumlja nego u našem socijalizmu, nećemo imati mogućnosti da se tome suprotstavljamo, a i ne treba da pred sebe postavljamo takav zadatak... Smatrati da je borba s ruskim komunizmom zadatak nemačke diplomatije znači precenjivati sopstvene snage, koristiti sredstva kakva su nam strana. Bio bi to pokušaj da utičemo na tok svetskih događaja. Kad Rusi raspale svoju vatru, oni će prvi bidi na njenom udaru, oni će opeći prste od tog požara“ – govorio je kancelar biografima kada je diktirao svoja sećanja.

Scenario po kojem su se odvijali događaji posle 1917. godine bio je gori po monarhista-konzerativca Bizmarka, ističe saradnik Fonda, i on bi svakako pomenute „lažne vrednosti“ smatrao pretnjom.

Doduše, ruski propagandisti pripisivali su Bizmarku i neuporedivo apsurdnije citate. Aprila 2015. „Dojče vele“ objasnio je odakle potiču reči koje je nemački kancelar navodno govorio o Ukrajini:

„Za ogromno telo Ruskog carstva samo jedna operacija može da bude smrtna – amputacija Ukrajine. Neophodno je ne samo odvojiti Ukrajinu, već i suprotstaviti je Rusiji, sukobiti dva dela jednog naroda i posmatrati kako brat ubija brata“.

Još jednostavnije je dokazati da je ovo izmišljen citat: kao prvo, „gvozdeni kancelar“ je politički razmišljao u kategorijama velikih imperija: Nemačke, Francuske, Rusije. Misao o njihovom rasparčavanju, raspadu i sučeljavanju njihovih sastavnih delova bila mu je apsolutno strana. Kao drugo, citat je anahroničan: Bizmark jednostavno nije znao za reč „Ukrajina“. Ona se u evropskoj diplomatskoj terminologiji pojavila posle njegove smrti.

Ipak, može se reći da Bizmark u nečemu ima sreće. Pošto je živeo u XIX veku (prošle godine Nemačka je obeležavala 200-godišnjicu njegovog rođenja), niko ne tvrdi da prisluškuje njegove misli. Neke diplomate kasnijih vremena imali su manje sreće. Primera radi, juna 2015. sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev u intervjuu za „Komersant“ izjavio je: „Vi svakako znate za izjavu bivšeg državnog sekretara SAD Madlen Olbrajt da Rusiji ne pripada ni Daleki istok, ni Sibir“.

Rusija i Nemačka ratovale su mnogo godina posle Bizmarkove smrti (Na slici: Potpisivanje mirovnog ugovora u Brest-Litovsku 1918 godine)

Rusija i Nemačka ratovale su mnogo godina posle Bizmarkove smrti (Na slici: Potpisivanje mirovnog ugovora u Brest-Litovsku 1918 godine)

Uskoro se ispostavilo da Olbrajtova nikad nije izgovorila tu rečenicu. Prvi ju je izrekao penzionisani general Službe bezbednosti, „ekstrasens“ Jurij Ratnjikov. On je objasnio da je tokom uključenja u podsvest državnog sekretara otkrio „patološku mržnju prema Slavenima“ i želju za prisvajanjem Sibira. Uprkos tome što je to puka izmišljotina, na nju se pozivao ne samo Patrušev, već i Vladimir Putin.

„Pa mi smo i od gotovo zvaničnih ličnosti mnogo puta čuli: nije pošteno što Sibir sa svojim neizmernim bogatstvima pripada Rusiji“ – rekao je Putin na velikoj konferenciji za štampu 18. decembra 2014.

Bizmarka, ni stvarnog ni izmišljenog, predsednik Rusije zasad nije citirao.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG