Dostupni linkovi

logo-print

Bivši premijer "SAO Krajine" Mikelić se vraća u politiku


Borislav Mikelić, foto: Kurir

Borislav Mikelić, foto: Kurir

U Županijskom sudu u Zagrebu za 31. maj odložen je početak ponovljenog suđenja bivšem premijeru samoproglašene SAO Krajine Borislavu Mikeliću i to za ratni zločin protiv civila na području Petrinje. Do odlaganja je došlo zbog bolesti zamenice državnog tužioca, a na Sudu se nije pojavio ni sam Mikelić zbog, kako je objašnjeno, njegove teške bolesti.

Borislava Mikelića smo, kako nam je rekao, pronašli dok je čekao na pregled na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu. Danas je penzioner i živi u glavnom gradu Srbije. Sam je pokrenuo postupak pred Županijskim sudom kako bi se oslobodio optužbi po osnovu kojih ga je još 1993. godine Sud u Sisku, u odsustvu, osudio na 20 godina zatvora.

Mikelić, koji je u bivšoj Jugoslaviji bio poznat kao direktor veoma uspešne industrije mesa “Gavrilović”, na čelu vlade Krajine bio je od aprila ’94. do maja ’95. godine. Odbacuje optužbe za umešanost u zločine i za naš Radio ponavlja:

“Tada kada sam ja bio predsednik Vlade imali smo zagrebački mirovni sporazum. Prva tačka je bio prekid vatre i uspostava mira. To je moja Vlada rešila u mesec i po dana. U Zagrebu sam vodio pregovore o ekonomskim odnosima. Tada im ja nisam bio problem. Oni su mene sudili ’93. godine, a ja sam bio predsednik Vlade ’94. Pri tome su mi sudili za događaje u Petrinji ’91. godine.”

Na pitanje koga smatra odgovornim za zločine počinjene u Krajini, Mikelić kaže da ih je bilo na obe strane.

Na pitanje koga smatra odgovornim za zločine počinjene u Krajini, kaže da ih je bilo na obe strane:

“Loše stvari je činila i hrvatska strana, a bilo je naravno i sa ove strane pogrešaka. Ja tamo nisam bio ’91., ’92. i ’93. godine. Ja nisam uopšte učestvovao u građanskom ratu.”

Mikeliću u korist ide to što je na početku rata sam otišao iz Hrvatske te se teško može dovesti u vezu sa proterivanjem nesrpskog stanovništva iz Krajine. Naime, kada se vratio na lice mesta što je bilo ’94. godine, “posao” je bio završen.

Njegov povratak, pak, dogodio se pod okolnostima kojih se priseća nekadašnji gradonačelnik Knina, danas aktivista Srpskog demokratskog foruma, Drago Kovačević:

“On je došao tek ’94. godine i to po Miloševićevim instrukcijama. Dakle, on nije učestvovao na nikakvim izborima nego je došao nametnut iz Srbije. On nije učestvovao u ratnim ili bilo kakvim sličnim zbivanjima. Čak je bio vrlo konstruktivan oko razgovora sa Hrvatskom.”

Parainstitucija i dalje deluje

No, dug je put kojim je Mikelić krenuo u dokazivanje svoje nevinosti. I ne samo za zbivanja tokom rata u Hrvatskoj. Podsećamo, tokom akcije Sablja koja je usledila nakon ubistva Zorana Đinđića našao se među više od 11 000 uhapšenih, proveo je u samici 45 dana, ukupno 105 dana u pritvoru. Ali veza sa atentatorima nije dokazana. Štaviše, dobio je i spor protiv države, te zatražio odštetu.

Danas u svojoj 72. godini sprema se za dane kada sudovi iza njega ostanu i najavljuje povratak u politiku:

"Pretendiram kada formiram partiju da neće moći biti formirana vlada u Srbiji bez partije Krajišnika”, kaže Mikelić.


“A onda ćete imati prilike da čujete šta će vam Bora Mikelić kazati na javnoj sceni. Biće to partija Krajišnika. Krajišnici su još od ’45. godine u kolonizaciji. Mnogi od njih su stigli na prostore Vojvodine, Srbije. Ovde su ostala mnoga vojna lica. Došle su i izbeglice od ’91. do ’95. godine. Prema našoj proceni u Srbiji danas živi 1 620 000 ljudi poreklom iz Krajine. Ja pretendiram kada formiram partiju da neće moći biti formirana vlada u Srbiji bez partije Krajišnika.”

Govori Mikelić o svojim političkim ambicijama iako trenutno nije aktivan u takozvanoj Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu. Reč je o parainstituciji koja je u Srbiji formirana još pre sedam godina. Priredili su tada iznenađenje za mnoge u Hrvatskoj, ali i Srbiji, no do danas nisu izrasli u iole relevantan politički faktor.

Da ipak postoje i da deluju pokazuju to što se podaci na Internet sajtu www.vladarsk.com redovno ažuriraju. Na istoj stranici adresa takozvane Vlade je u Zemunu, a da bi se svi kojima je to potrebno osećali kao kod kuće, dočekuje ih adekvatna muzička podloga, uz stihove “Reci meni moja Krajino, ko sad pije vino crveno….”.

Parainstitucije Vlade RSK u progonstvu sporadično su aktivne i skoro neprimetne u medijima i to zbog kako nas uverava predsednik takozvane Skupštine Republike Srpske Krajine Rajko Ležajić, blokade koja je prema njoj uspostavljena:




Da Hrvatska nije prevashodni cilj onih koji su glavom bez obzira iz nje odlazili govore i procene po kojima se nakon rata vratilo znatno manje nego što ih je pobeglo. Povratnika je oko 70 000 Srba.

Ostali, večito praćeni epitetom izbeglice, jesu masa koja u Srbiji duže od deceniju i po ne pronalazi prostor za političku artikulaciju svojih zahteva. Oni grade novi identitet dobrim delom oslaćanjajući se na tradiciju koju nose iz zavičaja.

Koliko ovog vikenda, na primer, okupiće se na Krušedolskom saobru na Fruškoj gori u oragnizaciji Asocijacije izbegličkih udruženja. Skup se događa kod manastira Krušedol, slučajno, tamo gde je prošle godine uhapšen Goran Hadžić, poslednji haški begunac, nekada čelni čovek Krajine.

Hadžić je samo jedan od simbola vremena u kom su se životi Krjišnka dramatično obratali. Jasno je da se svako oživljavanje poraženog i tragično okončanog koncepta, unapred jeste osuđeno na propast. Drago Kovačević stoga svake, pa i minimane aktivnosti takozvane Vlade Krajine opisuje kao “cirkusantske”:

“To je prazna ideja i to je bila ideja nekih političkih faktora u Srbiji. To su uradili radikali ovi što su sada propali na izborima. Jedno politikantsko simuliranje i ništa drugo. To je jedna cirkusantska priča napravljena negde u radikalskoj kuhinji. Najpre ljudima koji su napravili tu takozvanu vladu niko ne veruje, to je broj jedan. Drugo, oni stoje tu već od 2005. godine i treće to nema nikakvo utemljenje, oni ne postoje”, zaključuje Kovačević.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG