Dostupni linkovi

logo-print

Bitka za predsednika jedinstvene Ukrajine


Predsednički izbori u Ukrajini

Predsednički izbori u Ukrajini

Autor: Tom Balmfort, priredio Slobodan Kostić

Otmice, rafali i separatistička pobuna na istoku; kako će Ukrajina u takvoj atmosferi da izabere predsednika koji bi trebalo da obezbedit puni legitimitet zemlje nakon svrgavanja Viktora Janukoviča?

Šta je najveći izazov predsedničkih izbora?

Ukrajinski izbori izbori imaju jednu neobičnu karakateristiku: nijedan od predsedničkih kandidata nije na državničkoj funkciji. To znači da niko od njih neće moći da zloupotrebljava svoju poziciju tokom glasanja koristeći post-sovjetskog izbornog „džokera“ u vidu upotrebe državnih „administrativnih resursa“. Posmatrači veruju da će to biti veoma „čisti“ izbori, što ne znači da neće biti drugih problema. Najveći izazov u svakom slučaju predstavljaju proruski separatisti koji čine sve da onemoguće glasanje.

„Teško će biti da se izbori održe na sasvim normalan način“, upozorio je ministar policije Arsen Avakov povodom zbivanja u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. „Napadaju se biračka mesta, kradu pečati, kidnapuju predsednici izbornih komisija. To su akcije bandita koje su sračunate da onemoguće izbore“, kaže on.

Osim toga, članovi izbornih komisija se zastrašuju, a njihovi članovi porodica izloženi su direktnim pretnjama.

Prema izveštajima Centralne izborne komisije, pobunjenici su samo u periodu od 20. maja zaposeli prostorije ili blokirali rad šest, od ukupno 22 komisije u Donjeckoj oblasti, dok se na još pet nadvija slična opasnost. Od 12 izbornih komisija u Luganskoj oblasti, polovini je onemogućeno da radi, a još tri su pod pretnjom da neće moći da omoguće glasanje.

Da li to znači da pojedini Ukrajinci neće moći na birališta?

Postoji mogućnost da veliki broj glasača u Donjeckoj i Luganskoj oblasti uopšte neće moći da glasaju, zato što u nekim delovima Ukrajine gde su registrovani uopšte neće biti glasačkih mesta.

Uprkos krvavim sukobima u drugim regionima na istoku i jugu Ukrajine, izbori su ozbiljno ugroženi samo u Luganskoj i Donjeckoj oblasti.

Oleksandr Černenko, šef nevladinog Komiteta ukrajinskih birača, koji se bavi monitoringom glasanja, predviđa da više od dva miliona birača neće moći da izađe na birališta, s obzirom da polovina mesta predviđenih za to u pojedinim regionima neće ni biti otvorena.

Kakve mogu biti posledice?

Černenko procenjuje da bezmalo između pet i sedam procenata od ukupno 35 miliona ljudi sa pravom glasa neće moći da iskoristi svoje građansko pravo. Ta izborna „crna rupa“ mnogo je veći problem za legitimitet samih izbora nego što što može da utiče na ishod glasanja. „Loše je, naravno, ukoliko jedan broj biračkih mesta ostane zatvoren, ali sudeći po ispitivanjima javnog mnenja, to verovatno neće uticati na sam izborni rezultat“, smatra Černenko.

„Kralj čokolade“, inače poslovni magnat Petro Porošenko, po svim anketama ubedljivo vodi, sa i bez glasača na istoku Ukrajine. Dvojica predsedničkih kandidata Partije regiona koja ima najviše pristalica na istoku – Mihail Dobkin i Serhij Tihipko neće, po svemu sudeći, predstavljati bilo kakav izazov, bez obzira da li će glasači u tim delovima Ukrajine neće ni izaći na izbore, ili ne.

Štaviše, zakonski uopšte nije propisan minimalni broj birača koji treba da se pojave na predsedničkim izborima, mada bi niska izlaznost zadala ozbiljan politički udarac nadama Ukrajinaca da bi ovo izjašnjavanje konačno mogli da omoguće neophodni legitimitet državi nakon svrgavanja Viktora Janukoviča.

„Pitanje broja izašlih birača sa stanovišta regularnosti je potpuno irelevantno, ali istovremeno krajnje politički osetljivo“, upozorava predsednik Centralne izborne komisije Mihail Ohendovski.

„Bili bismo izuzetno zadovoljni ukoliko bi predsednik Ukrajine bio izabran sa 30 ili 40 procenata od ukupnog broja građana sa pravom glasa“.

Černenko smatra da bi se niska izlaznost na istoku mogla, barem brojčano, kompenzovati visokim procentom glasača koji se prema nekim procenama, penje i do 80 odsto u centralnim i zapadnim delovima zemlje.

Da li će moći da glasaju građani Ukrajine na Krimu?

S obzirom da na Krimu neće biti glasačkih mesta jer je Rusija anektirala ovo poluostrvo, građani Ukrajine iz te oblasti moći će da glasaju samo uz nemali napor, na koji će biti spreman relativno mali broj.

Naime, uobičajeno je da građani Ukrajine glasaju na izbornim mestima gde su zvanično prijavljeni. Međutim, ukrajinski Parlament usvojio je zakon koji omogućava stanovnicima Krima da glasaju na drugim mestima s obzirom da je poluostrvo proglašeno za „okupiranu“ teritoriju. Građanima Krima biće omogućeno da biraju na izbornim mestima u drugim delovima Ukrajine 25. maja ukoliko su se prijavili najmanje pet dana pre glavnih izbora, što znači do 19. maja. To znači da će nekoliko hiljada ljudi moći da iskoriste svoje biračko pravo u okolnim oblastima, ili u Lavovu ili Kijevu, gde je trenutno smešteno nekoliko hiljada interno raseljenih lica.

Zapravo, svi Ukrajinci mogu da se registruju da glasaju na drugim izbornim mestima ukoliko imaju razloga za to: na primer, ako neko radi u jednom gradu, a prijavljen je za glasanje u nekom drugom. Ipak, ta procedura će biti mnogo jednostavnija za građane Krima: oni bi trebalo samo da ponude dokaz da žive na tom poluostrvu.

Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa objavio je da je više od 100.000 ljudi promenilo mesto na kome će da glasaju, najveći broj njih je iz regiona Donbasa i Krima.

Šta će biti sa građanima Luganska i Donjecka koji se nisu registrovali?

Stanovnici ova dva regiona nisu dobili nikakve posebne olakšice kao što je to slučaj sa građanima Krima. Oni su mogli da se registruju da glasaju na nekom drugom mestu kao ostali građani Ukrajine do 19. maja, ali moraju da prilože određene potvrde (na primer, da rade na nekom drugom mestu i slično). Praktično, to znači da će građani Donjecke i Luganske oblasti čija izborna mesta 25. maja neće biti u funkciji, biti sprečeni da ostvare svoje građansko pravo. Oni koji su obezbedili potrebnu dokumentaciju do 19. maja moći će da zaokruže ime nekog od predsedničkih kandidata na nekom drugom mestu.

Šta su ukrajinski čelnici učinili da bi omogućili održavanje izbora?

Zvaničnici iz Kijeva pojačali su mere bezbednosti za transport glasačkih kutija. Centralna izborna komisija dobila je dodatne mere sigurnosti od strane Službe bezbednosti za zaštitu glasačkih kutija koja će se o tome starati umesto da to radi samo redovna policija, što je bila uobičajena praksa na ranijim izborima. Parlament je isto tako usvojio poseban propis koji podrazumeva da se obezbeđenje oko biračkih mesta postavi najakasnije „osam dana pre održavanja izbora“.

Dakle, šta će biti u izlogu na dan glasanja?

Vlasti će biti u stanju visoke pripravnosti, s obzirom da ima nagoveštaja da bi se mogli očekivati incidenti. Ukrajinska Služba bezbednosti saopštila je da su 20. maja pritvorili jednu osmočlanu kriminalnu grupu koja je bila naoružana automatskim naoružanjem i opremljena sa gotovo dva kilograma plastičnog eksploziva. Organi zaduženi za bezbednost sumnjaju da je njena namera bila da destabilizuje izbore.
Stoga je Granična služba znatno pojačala mere bezbednosti na granici sa Rusijom i samim prelazima, s obzirom na saznanja službi bezbednosti da su bili planirani napada čak na pet predsedničkih kanidata.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG