Dostupni linkovi

logo-print

Bitka za kandidaturu: Odbrojavanje do Njujorka


Do glasanja u Njujorku 19. aprila ostao je jedan dan. Ako je glasanje u Viskonsinu važilo za prekretnicu, Njujork bi mogao predstavljati “odlučujuću bitku” takmaca Demokratske i Republikanske stranke za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima.

(Ne)očekivani gubitnik

U Viskonskinu se 5. aprila dogodilo ono što dosadašnjim favoritima Donaldu Trampu (Donald Trump) i Hilari Klinton (Hillary Clinton) svakako ne ide na ruku – trijumf njihovih najvećih oponenata, Teda Kruza (Ted Cruz) i Bernija Sandersa (Bernie Sanders).

Donald Tramp koji od početka vodi u trci republikanaca za nominaciju, kako stvari stoje, ima sve manje šansi da tu bitku i dobije.

Iako je u udobnoj prednosti sa 743 delegata, u poređenju sa 559, koliko ih ima najbliži mu rival Ted Cruz, postaje sve očiglednije da zbog zakulisnih igara i dogovora „bahati Njujorčanin“ neće dosegnuti magičan broj od 1.237 delegata koji bi mu osigurao nominaciju.

I dok jedni smatraju da je Trampova kampanja i dalje u punom zamahu, drugi su ubeđeni da je Viskonsin predskazao njegov kraj. Izjave van pameti o kažnjavanju žena koje se podvrgnu abortusu, kao i tirade na temu nacionalne bezbednosti očito su pomogle njegovom rivalu, Tedu Kruzu da odnese pobedu.

Malo je verovatno da će Kruz dobiti podršku dovoljnog broja delegata za nominaciju, ali republikanski lideri se nadaju da bi, ipak. mogao da spreči Donalda Trampa da osvoji polovinu glasova koliko je potrebno da osigura nominaciju.

Trampov tim, međutim, ima razloga za brigu i uveliko maše parolama o nefer zakulisnim radnjama u taboru republikanaca. O tome možda najbolje svedoči Trampov tvit od ponedeljka u kome stoji: “Veliki ljudi su obespravljeni od strane političara. Republikanska partija je u problemu.”

Donald Tramp (L) i Ted Kruz (D) tokom jedne od debata

Donald Tramp (L) i Ted Kruz (D) tokom jedne od debata

Svega i svačega smo se do sada nagledali u republikanskim redovima, ponajmanje fer i civilizovanih debata, a kako vreme odmiče i ulog postaje veći, raste i verovatnoća da će teške reči tek uslediti.

Ono što muči Trampa nije da li će uspeti da pobedi Kruza – iz njegove perspektive teksaški senator nema šanse da ga sustigne – njega muči da li će uspeti da osvoji potreban broj delegata. Naime, čak i ako uspe da pobedi Kruza može da izvisi sa podrškom delegata na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Klivlendu u julu, a tamo delegati republikanaca mogu da glasaju za koga kod požele, pa čak i za one kandidate koji su ispali iz trke.

U Klivlendu sve, dakle, zavisi od njihove savesti. Postavlja se, međutim, pitanje, može li ta savest ostati čista, nakon, recimo, vikenda na golf terenima Donalda Trampa, ili posle prijatne večere sa porodicom Kruz. Antikorupcijski zakoni postoje, ali u ovoj situaciji teško da će sprečiti kandidate za kandidaturu da pribegnu svim raspoloživim sredstvima.

Trampu otud ostaje nada da će u svojoj matičnoj državi Njujorku potpuno potući Kruza i time možda steći nenadoknadivu prednost. Prema svim anketama, sva je prilika da bi tako moglo da bude.

Poreklo vs CV

Ni u demokatskom taboru ne cvetaju ruže. Retorika izmedju Bernija Sandersa i Hilari Klinton se sve više zaoštrava, baš kao što raste i Hilarino “vrdanje” od debata sa njenim oponentom.

I dok se ona od duela brani izgovorom da Sanders koristi “teške reči”, pravi razlog bi zapravo mogao da leži u činjenici da on nakon svake debate dobija nove glasače. Tako bar pokazuju ankete.

Sanders je pobedio Hilari u sedam od poslednjih osam država, ali sve te pobede su sa relativno malom razlikom u broju delegata. Klintonova, naime, dominira onda kada je najpotrebnije - u najvećim državama.

Hilari Klinton i Berni Sanders

Hilari Klinton i Berni Sanders

Za nominaciju u Demokratskoj stranci neophodno je 2.383 delegatskih glasova. Bivša državna sekretarka SAD i dalje ubedljivo vodi: ima 1.758 delegata, među kojima su i superdelegati koji imaju pravo da u svakom trenutku promene odluku i poverenje daju Berniju. On, pak, ima 1.069 delegatskih glasova, što znači da je “kratak” za 1.314 glasova.

Upravo “superdelegati” predstavljaju potencijalni problem za Sandresa.

On se, međutim, kao rođeni Njujorčanin, uzda u svoje poreklo, a računa i na glas mladih, kojih je u Njujorku mnogo. Ni Hilari pak što se Njujorka tiče nije bez keca u rukavu. Ipak je predstavljala državu Njujork u Senatu.

No, za Sandersa je glasanje 19. aprila u Njujorku odlučujuće. Ako tu izgubi od Hilari, vrata nominacije su mu praktično zatvorena. Ukoliko odnese pobedu, o demokratskom kandidatu na predstojećim izborima biće odlučeno u foto-finišu.

Simpatije i antipatije

Prema nacionalnoj anketi Rojtersa i Ipsosa, Klintonova i Sanders imaju po 48 odsto podrške među demokratama, dok među glasačima Republikanske partije za Trampa bio 41, a za Kruza 35 odsto ispitanika.

Sa strane posmatrano, čini se da Donald Trump prilično izmiče Kruzu, međutim, on istovremeno važi za najnepopularnijeg kandidata za kandidata u modernoj američkoj istoriji.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Nedavno istraživanje koje su sproveli Washinton Post i ABC News pokazalo je da čak 67 odsto glasača sa neodobravanjem gleda na njega.

Hilari Klinton, sa druge strane, je mnogo popularnija od njujorškog tajkuna. U ovom trenutku na primer ima podršku od 53 odsto glasača što je više nego što je ijedan kandidat demokratske stranke osvojo u poslednjih 30 godina. Međutim, po mnogima i ona je omanula u pridobijanju osnovnog poverenja i pada na testu dopadljivosti.

Hilari je po mnogima previše programirana, previše pragmatična i previše “politička”. Komentator Džef Grunfild (Jeff Greenfield) je za Politico o njoj napisao:

“Čini se nekad da njen jezik radi sa sedam sekundi zakašnjenja jer svaka izgovorena reč kao da je temeljno preispitana koliko potencijalne šetete može naneti”.

Marco Rubio je “patio” od sličnog sindroma i nikada nije uspeo da se otarasi etikete da je robot, odnosno politički automat.

Sa druge strane, mnogo dopadljiviji Berni Sanders tu svoju dopadljivost nikako da pretoči u dovoljan broj glasova da nadmaši protivnicu.

Glasanje u Njujorku možda donese konačan obrt. I za jedne i za druge.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

XS
SM
MD
LG