Dostupni linkovi

logo-print

Bitka za javni prostor u Zrenjaninu: Građani protiv izgradnje splava


Gradsko jezero u Zrenjaninu

Gradsko jezero u Zrenjaninu

Grupa građana Zrenjanina već mesecima se bori protiv plana jednog privatnika da na gradskom jezeru izgradi splav. Oni ukazuju na to da je javno zemljište dato investitoru mimo svih procedura i upozoravaju da bi objekat mogao da naruši ekosistem jezera. Dok građani već osam dana dežuraju na jezeru, lokalna samouprava i preduzeće “Vode Vojvodine” međusobno prebacuju odgovornost, a investitor poručuje da ima sve potrebne dozvole.

Pedesetak imena potpisalo je i predalo Opštinskom sudu u Zrenjaninu tužbu za poništenje ugovora između investitora, Zrenjanica Nikole Novakovića i Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine”. Građani smatraju da nisu poštovane pravne procedure, jer javnost nije bila uključena u proces odlučivanja, kaže Milana Vukov, predstavnica nezadovoljnih građana.

”Nije bilo niti javnog nadmetanja za to državno zemljište, niti je Direkcija za imovinu dala dozvolu da se ono izda u zakup po ceni od 3.000 dinara mesečno, niti je bilo javne rasprave. Mi se pozivamo i na Zakon o javnoj svojini i na Zakon o zaštiti životne sredine, zbog toga što on eksplicitno naglašava da javnost u takvim situacijama mora biti uključena u uključivanje, odnosno u sam postupak donošenja ovakvih odluka. Mi smo bukvalno stavljeni pred svršen čin”, kaže Milana Vukov.

Investitor Nikola Novaković, pak, tvrdi da ima sve potrebne papire:

”Znam samo da sam ‘Vodama Vojvodine’ podneo uredno zahtev za postavljanje; sačekao, dobio ga. Posle toga sam sačekao mišljenje i uslove pod kojima ja mogu njega da postavim. Posle toga sam krenuo da tražim priključak vode, kanalizacije, požarni projekat, elektroprojekat, sam projekat objekta. Kontaktirao sam Zavod za zaštitu spomenika, gde smo usaglasili ambijentalnost, da ne bismo narušili izgled.”

RSE: Direkcija za imovinu, međutim, nije dala saglasnost da se zemljište da po ceni od 3.000 dinara mesečno?

Novaković: "Ja ne znam šta je Direkcija! Ja sam dobio papire i ne bi mi Grad Zrenjanin dao građevinsku dozvolu da papiri nisu uredni!”

U “Vodama Vojvodine” kažu da je Ugovor o korišćenju vodnog zemljišta samo jedan od dokumenta koje investitor mora pribaviti, te da lokalna samouprava izdaje dozvolu za postavljanje splava. U saopštenju za medije dodaje se da ovi dokumenti apsolutno ne obavezju Grad Zrenjanin da dozvoliti postavljanje spornog splava. S druge strane, predsednik Skupštine grada Zrenjanina Radovan Bulajić kategorički tvrdi da lokalna vlast nema veze s ovim slučajem.

”To je sve u nadležnosti ‘Voda Vojvodine’. Oni su vlasnici. Ako je neko trebalo da raspiše javno natecanje za tu parcelu ili neki ugovor, onda su oni to morali da urade. Ne može Grad da prodaje niti izdaje nešto što nije njegovo. Mi možemo samo da kontrolišemo izdavanje. ‘Srbijavode’ su u pokrajini prebacile nadležnost na ‘Vode Vojvodine’. One su na teritoriji Vojvodine upravljač javnog dobra voda. Znači, ko je napravio problem, ko je potpisao ugovor – ‘Vode Vojvodine’”, ističe Bulajić.

Nije sumnja u pravne regulative jedino što je uznemirilo jedan broj Zrenjaninaca. Boje se da bi splav površine od oko 150 kvadratnih metara mogao ozbiljno da ugrozi ekosistem jezera. Novaković, međutim, kaže da je ta briga neosnovana.

”Što se tiče ekologije”, kaže, “to smo sve završili. Projekat sam usaglasio sa uslovima Vodovoda i kanalizacije i stručne javnosti. Kupio sam ekološke cisterne, ozbiljne pumpe, to će da ide sve u kanalizaciju. I to nema nikakvih problema. Drugo: bunili su se za bučnu muziku; to će biti jedan zdravljak, gde neće da se služi alkohol uopšte.”

Biloškinja Zorica Radišić, čije je ime među pedesetak potpisa na tužbi upućenoj Opštinskom sudu, smatra da je splav realna pretnja po floru i faunu zrenjaninskog jezera.

”Kvalitet vode ne bi mogao da se održava, bez obzira na to što vlasnik kaže da ima tank u koji bi se slivale te otpadne vode. One bi išle naravno u kanalizaciju, a sistem prečišćavanja otpadnih voda u Zrenjaninu ne postoji. Ne postoji ni sistem snabdevanja pijaćom vodom. Mi nemamo ništa što se tiče vode, a ovo bi samo taj problem jako uvećalo. Drugo, autohtoni živi svet koji tamo obitava sigirno ne bi mogao da opstane”, objašnjava naša sagovornica.

Grupa građana Zrenjanina od maja meseca vodi bitku za javno dobro, a poslednjih nedelju dana organizuju celodnevne proteste. Dva ponotona na jezeru su već postavljena, pa su meštani organizovali i noćna dežurstva ne bi li sprečili dalju izgradnju. Uz demonstrante je od samog početka i rok pevač Zoran Kostić Cane. Na pitanje šta bi donelo otvaranje splava, on kaže:

”Legalizovali bi se kumovsko-burazerski odnosi bez procedure, papira, tendera, javnih nabavki… bez svega. Oko tog jezera su osnovne i srednje škole. Ono će imati i pasarelu, tako da će da zagradi jezero, moći se s jedne strane da se pređe na drugu. A, ta druga pasarela će biti skoro u dvorištu škole. Deca tu inače rade fizičko, trče oko tog jezera - i to će im biti onemogućeno.”

Ovo je prvi značajniji bunt u ovom banatskom gradu u kojem decenijama ne cvetaju ruže. Stoga Kostić poziva ljude dobre volje na solidarnost.

“Ova borba traje pet meseci. Svi ljudi kojima je stalo do dostojanstva čoveka, do dostojanstva ličnog života – pomozite kako znate i umete. Dođite da budete sa tim ljudima”, zaključuje frontmen legendarne grupe Partibrejkers, koji već godinama živi u Zrenjaninu.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG