Dostupni linkovi

logo-print

Biserko: Evropa želi da zatvori pitanje granica


Sonja Biserko

Sonja Biserko

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije, analizira prve reakcije Beograda na odlaganje odluke o kandidaturi Srbije u EU, govori o tome šta Srbiju čeka u naredna tri meseca, koje korake bi odgovorna vlast trebalo da učini, da li postoji spremnost za promenu neuspešne politike koja se vodila pod sloganom i Kosovo i EU u konačno jasan stav Srbije: Ili Kosovo ili EU.

RSE: Nakon objavljivanja odluke da se odlaže kandidatura Srbije za EU, predsednik Tadić je rekao da je Srbija ispunila uslove, da može mirno da pogleda u oči EU i postavio pitanje da li evropski partneri to mogu. Da li smatrate primerenim takvo reagovanje, s obzirom da se zna da barikade nisu sklonjene, da ono što je dogovoreno sa Prištinom nije implementirano?

Biserko: Ono što Beograd, a ni predsednik Tadić ne razumeju jeste da Evropa želi da zatvori pitanje granica. A Kosovo je ostalo poslednja sporna granica koju zapravo Srbija osporava. Sav ovaj napor poslednjih meseci je bio usmeren ka tome da se stavi tačka na pitanje osporavanja granica. Srbija to
mora da shvati i da se u naredna tri meseca ponaša u skladu sa očekivanjima EU, s obzirom da je stav međunarodne zajednice relevantan, a on je izričito protiv bilo kakvih promena granica i podela Kosova. Znači, Srbija treba da se usmeri na obezbeđivanje zaštite Srba na severu Kosova koji sada žive u nekom pravnom vakuumu s obzirom da nisu pod ingerencijom kosovske Vlade i države. Prosto su ostavljeni na milost i nemilost raznim grupama koje dole operišu. Srbija je na putu da dobije kandidaturu, ali ova prepreka je zapravo bila ključna i u ovom momentu odnosi se na pitanje granica.

RSE: Da li je predsednik Srbije trebao da najavi promene politike prema Kosovu koja se pokazala neuspešnom?

Biserko: To je očigledno nešto što očekuje, ne samo njega, nego celu političku elitu, sem onih koji se sada predstavljaju kao pokret Preokret, koji je sada, prvi put nakon dvadeset godina, tražio promenu politike. Do sada nismo imali taj slučaj. Imali smo demonstracije zbog krađe izbora, imali smo 5. oktobar uglavnom za smenjivanje Miloševića, ali ne i za promenu politike. Nažalost, ono što se kasnije sprovodilo bilo je manje-više ista politika drugim sredstvima. Onaj napor koji je Zoran Đinđić preduzeo u smislu menjanja politike bio je nagrađen njegovim ubistvom, tako da se ponovo nalazimo pred istim zidom.

RSE: Da li vas obeshrabruje ovakvo reagovanje sa vrha države?

Biserko: Srbija nema izbora - ili da menja politiku ili da ostane izolovana.
Srbija nema izbora - ili da menja politiku ili da ostane izolovana. Ona prosto nema drugu alternativu

Ona prosto nema drugu alternativu, bez obzira što je opozicija vrlo zadovoljna što Srbija nije dobila tu kandidaturu.

RSE: Da li to zna vrh države?

Biserko: Mislim da će to shvatiti. Oni nisu očekivali da će EU, odnosno Nemačka, ostati čvrsto na svojoj poziciji. Njena pozicija je bila već jasna posle posete Angele Merkel. Njenu posetu nisu shvatili ozbiljno, kao što to nisu shvatali svih ovih godina. Manje-više im se gledalo kroz prste zato što se smatralo da Srbija jeste važan faktor stabilizacije regiona, što i jeste. Ovaj poslednji korak koji treba da napravi se odnosi na pitanje stabilizacije granica. Tu više neće biti promena. Arhitektura Balkana je manje više završena i od Srbije zavisi kako će se uključivati u tu arhitekturu. Mislim da našem vrhu predstoji puno razumevanje evropske politike i usklađivanje svojih poteza i izvršavanje obaveza iz sporazuma koji su potpisani u naredna dva meseca.

Politika "i Kosovo i EU" doživela" krah

RSE: Da li je Srbija zapravo kažnjena?

Biserko: Mislim da nije kažnjena. Ovo je još jedan podsticaj da završi posao do kraja. Ona je za sada samo formalno to potpisala ali nije implementirala. Mora ozbiljno da se shvati da više nema lagodnog ponašanja u odnosu na međunarodne obaveze.

RSE: Da li je poruka bez faktičkog, doduše neformalnog ali praktičnog priznavanja realnosti da je Kosovo van Srbije i da nije južna pokrajina, kako je nazivaju neki mediji i političari, ne može se u EU. Da li se to traži od Srbije?

Biserko: Naravno. To je zapravo ta poruka koja je došla sa ovog samita u Briselu i ona će ostati kao takva. Srbija će to morati primiti k znanju. Mislim da je veći deo naše političke elite toga već svestan, s obzirom da je amputacija Kosova bila na putu svih ovih decenija i da je sever Kosova instrument za podelu Bosne, koja se smatra najvećom pobedom Srbije u poslednjih dvadeset
Bilo bi vrlo dobro da u ovom momentu naša politička elita, i sve ono što je okružuje, razni neformalni centri, zapravo podvuku crtu, promene politiku i usmere svoju energiju na dobijanje statusa i početak pregovora.

godina. Mislim da će čak i taj deo doći na red. Srbija mora da odustane i od RS-a. Bilo bi vrlo dobro da u ovom momentu naša politička elita, i sve ono što je okružuje, razni neformalni centri, zapravo podvuku crtu, promene politiku i usmere svoju energiju na dobijanje statusa i početak pregovora.

RSE: Da li je doživela krah politika i EU i Kosovo? Da li je sad pred Srbijom izbor: ili - ili?

Biserko: Jeste. Ta je politika davno doživela krah, ali ona je postala očita ovog leta kad su uspostavljene barikade jer se smatralo da će se iznuditi podela. I čitava ova politika koja se poslednjih šest, sedam meseci sprovodi i koja je na delu od proleća ove godine, bila je zapravo bazirana na analizi i očekivanju da će međunarodna zajednica pristati na podelu.

RSE: Šta Srbija treba da reši do februara naredne godine?

Biserko: Pre svega, mora da sprovede ono što je potpisao Borko Stefanović u ​Briselu. Znači, te elementarne tačke, odnosno minimum koji treba da ispuni do februara, a kasnije da nastavi sa tim. To je zapravo integrisana kontrola Nove barikade postavljene kod sela Zupče, 9. decembar 2011.

Nove barikade postavljene kod sela Zupče, 9. decembar 2011.

granica, povlačenje barikada, neometano funkcionisanje KFOR-a i EULEX-a na celoj teritoriji Kosova i neke druge stvari, ali ove tri su najbitnije. Srbija do februara mora da pokaže da je spremna da prihvati tu novu realnost koja se sada očituje kroz zahteve koji su pred nama od strane EU.

RSE: Postavlja se pitanje koje će biti političke posledice ovog neuspeha? Da li sledi jačanje desnice i protivnika EU? Da li je to njima vetar u leđa, kako je rečeno u prvim reakcijama iz Beograda?

Biserko: Prve reakcije su naravno veoma emotivne i to uopšte ne iznenađuje jer je ova Vlada već tri godine i više stvarala utisak da je kandidatura samo pitanje vremena, odnosno tehničko pitanje koje će Srbiju uvesti u taj novi status. Međutim, desnica je i onako jaka u Srbiji i sigurno će to u ovom predizbornom periodu koristiti kao neuspeh Vlade, tražeći ostavke, prevremene izbore i ostalo, što nije moguće u ovom momentu izvršiti, obzirom da je to zapravo odluka cele Srbije.

Ne radi se samo o ovoj Vladi, već i opoziciji i uopšte o našem društvu i presecanju dileme da li smo u Evropi ili nismo. Vlada snosi najveću odgovornost jer je nosilac politike koja je trebala Srbiju da dovede do statusa kandidata. Međutim i opozicija je odgovorna, obzirom da sve vreme pokušava
da razvodni politiku Vlade koja se odnosi na EU i njene obaveze koje proizilaze iz novih stvari. Isto tako je podupirala barikade na Kosovu. Naravno, Vlada se nije jasno distancirala od toga.

RSE: Ne da se nije distancirala, nego je podržavala barikade do nedavno.

Biserko: Jeste, ali je i jedan deo opozicije bio aktivno uključen u to. Radi se uopšte o jednoj prelomnoj tački za celo društvo. Da li ćemo mi krenuti ka Evropi ili ćemo ostati rupa na Balkanu?

Naivnost prema Rusiji

RSE: Da li to može uraditi ista ekipa koja je doživela neuspeh?

Biserko: Mi nemamo druge ekipe zato što su druge ekipe slične. Vrlo je važno da postoji ovaj Preokret koji zapravo izražava potrebu za promenom politike. On raste, ima podršku mnogih javnih ličnosti i građana. Mislim da je važno prepoznati da je to prvi put zahtev iz srbijanskog društva za promenom politike koji je došao iznutra, bez podrške izvana.

RSE: U jednom odgovornom društvu bi se očekivalo da vlast položi račune javnosti, zašto se ovo dogodilo. Kod nas je ministar Đelić podneo ostavku, a onda ga premijer moli da to ne čini i sve liči na neku farsu.

Biserko: Ne trebamo očekivati veće reakcije kada je u pitanju odgovornost Vlade ili pojedinaca koji su bili involvirani u te poslove. Mi prosto nemamo ni tu političku kulturu da na bilo kom nivou neko napravi bilans i onda iznese Boris Tadić na konferenciji za novinare nakon odluke EU o kandidaturi Srbije, 9. decembar 2011.

Boris Tadić na konferenciji za novinare nakon odluke EU o kandidaturi Srbije, 9. decembar 2011.

pred javnost svoj neuspeh ili neuspeh određene politike. Teško je očekivati takvo ponašanje. Međutim ono što je ipak ohrabrujuće i ide u karakter našeg društva i stanja u kom se nalazimo jeste to da je predsednik Tadić rekao da treba nastaviti sa politikom puta ka EU. Mislim da je vrlo važno da i on nije podlegao emotivnim reakcijama kakve su većinom bile karakteristične za većinu političara i analitičara koji su davali izjave tim povodom.

RSE: Koliko je jaka politička opcija koja bi Srbiju gurnula u zagrljaj Rusije?

Biserko: Mislim da je ona dosta jaka jer zbog te politike Srbija kasni deset godina u svojoj tranziciji i priključenju EU. Nažalost očigledno je da Srbija bez učešća Rusije i njene podrške u određenim neformalnim centrima ne bi bila u situaciji u kakvoj je. To je naivnost naše političke elite da misli da Rusija zapravo podupire Srbiju zbog njenih interesa. To je jedno naivno gledanje na svet i prosto se čovek ne može otrgnuti nekom osećanju te provincijalnosti u posmatranju sveta i onog što se dešava oko nas.

Srbija je zapravo izabrala jednu poziciju da sve vreme statira, kibicuje i čeka povoljan trenutak kada će ostvariti svoje pretenzije na susedne dve zemlje ili će dobiti neki povlašćeni status. Stvari u svetu izgledaju mnogo drugačije, pogotovo u Evropi, i vrlo je važno biti deo bilo kakvog procesa. Aktivno učešće je veoma važno za profilisanje onog što će Evropa biti i šta ćemo mi biti u budućnosti. Paradigma se menja. Cela Evropa razmišlja kako da reši probleme i vrlo je važno učestvovati u tim procesima.

RSE: U istom danu su stigle dobre vesti za Crnu Goru, veoma dobre vesti za Hrvatsku i loše vesti za Beograd. Šta Srbija treba da uradi da prestane da bude remetilački faktor u regionu?

Biserko: Reakcije u Beogradu su naravno bile još više emotivne jer su i
Hrvatska i Crna Gora i Kosovo dobili pozitivne signale. U ovom momentu, a mislim da je to krajnje vreme, ne samo zbog EU, nego i zbog nas samih, treba da prihvatimo tu realnost u regionu. Da se napravi bilans te poražavajuće politike koju je pokrenuo Milošević. On nije bio jedini nosilac te politike, ali nažalost ta politika priželjkivanja da se svet na neki način poremeti i da Srbija na kraju ipak uspije da ostvari svoje pretenzije. Ima suviše takvih centara, i neformalnih i formalnih, koji još uvek žive sa tom politikom.

RSE: Pretpostavljam da ste čitali tekst Vesne Pešić u kojem se ona vrlo oštro obraća predsedniku Srbije Tadiću, za koga ona smatra da je skoncentrisao svu vlast u svojim rukama. Sad se postavlja pitanje - postoji li u samom DS-u potencijal za promenu politike koja očigledno nije dala rezultate?

Biserko: Unutar DS-a sigurno postoje razne struje. Jedna od njih je i proevropska. To se vidi i po ovim ljudima koji su vrlo zdušno radili na približavanju Srbije toj tački kada Srbija treba da dobije kandidaturu. Međutim, unutar sam partije postoje i struje koje su bliže Koštunici i koje zapravo još uvek imaju važan uticaj. Ti razni neformalni krugovi još uvek značajno utiču na odluke. Prema tome, ni sam predsednik, ne znam koliko je on lično za ovu ili onu opciju, ali u svakom slučaju nalazi se u određenom okruženju koje zapravo vrši veliki pritisak na njegovo ponašanje.

Ono što bi zapravo on trebao da pokaže u ovom momentu, i gde bi istorija sigurno bila na njegovoj strani, jeste više hrabrosti i odlučnosti da napravi prekid sa tom politikom jer čini mi se da svi misle da su ti centri suviše jaki. Ja mislim da bi se mogla napraviti usporedba sa onim vremenom kada je srpska vojska u Hrvatskoj pala za jedno kratko vreme, a do tada se mislilo da je prosto nepobediva. Tako bi se pokazalo da i ti centri i krugovi u Srbiji koji zagovaraju antievropsku politiku, da je to sve na vrlo slabim osnovama jer Srbija nema snagu da preživi sama bez neke značajne podrške, u ovom slučaju EU, kao što se već pokazalo u ovih deset godina.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG