Dostupni linkovi

logo-print

Biserko: EU što pre da integriše zemlje Zapadnog Balkana


Sonja Biserko

Sonja Biserko

Evropska unija mora da prilagodi svoju politiku prijema novih zemalja - članica novonastaloj situaciji izazvanoj ukrajinskom krizom. Brisel treba da prestane da okleva, da spusti lestvicu za prijem i što pre integriše zemlje Zapadnog Balkana u svoje redove, kako bi se predupredilo širenje ruskog uticaja u regionu, upozorava u intervjuu za RSE Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

“Ukrajinska kriza je samo kristalizovala situaciju u ovim tranzicionim zemljama koje su vrlo fragilne, a čije demokratije nisu konsolidovane, tako da ih je vrlo lako destabilizovati, kao što se pokazalo u Ukrajini”, upozorava Biserko.

Što se tiče Zapadnog Balkana, podseća ona, region je već prošao kroz ratove i još nije konsolidovan na način na koji se to očekivalo:

“Najpre, granice nisu konsolidovane, države regiona su se zaglavile u tranziciji, pri čemu su dve od te četiri države i podeljene – to su Bosna i Hercegovina i Makedonija – zbog toga je, dakle, vrlo teško očekivati da sve ove države mogu ići u susret kriterijumima i standardima koje je Evropska unija postavila pred njih. Otuda mislim da je vrlo važno da Evropska unija ceo Zapadni Balkan primi pod određenim režimom. Ona, dakle, mora da promeni, odnosno, prilagodi politiku proširenja novoj situaciji jer u ovom momentu Rusija vrlo lako može da destabilizuje sve zemlje regiona: Bosnu i Hercegovinupreko Republike Srpske; Srbiju zato što veliki deo njene elite ionako nije siguran u kom pravcu zemlja treba da se kreće; Crnu Goru takođe jer su, kao što vidimo, sve učestalije opomene ruskih funkcionera Milu Đunakoviću za njegovu ‘izdaju’ vekovnog prijateljstva ruskog i srpskog naroda jer su Crnogorci Srbi, kako oni kažu; kao i Makedoniju koja je podeljena i koja se vrlo teško izvlači iz situacije u kojoj se nalazi”, kaže Biserko.

Rusi su dali jasan signal i Balkanu i Evropi da su se vratili na Zapadni Balkan – ekonomski, politički i u svakom drugom pogledu, što se moglo videti po raznim manifestacijama koje su organizovane u Banjaluci, Beogradu i drugim gradovima u Srbiji:

“Oni računaju da Evropska unija nije organizacija koja će opstati i prosto je testiraju preko Zapadnog Balkana, pogotovo preko Srbije, i šalju razne poruke, takoreći svakodnevno. Tako je prošle nedelje u Banjaluci bio organizovan jedan skup o ‘narandzastim revolucijama’. Glavna poruka tog skupa je bila da Republika Srpska treba da organizuje interventnu policijsku jedinicu koja bi sprečavala bilo kakve proteste. Druga preporuka u kojoj se prepoznaje ruska kuhinja jeste da se usvoji zakon o nevladinim organizacijama poput Putinovog, a na skupu se čulo i to da treba da se poboljšaju i osnaže odnosi sa Rusijom. Inače, jedan od organizatora tog skupa bio je jedan ruski institut za politiku kulture.

U Beogradu je na promociji knjige Leonida Rešetnjikova iz ruskog Instituta za strateške studije poslata poruka Đukanoviću da će odgovarati pred bogom, da Rusija i Srbija treba da se vrate sebi, ali ne preko NATO i preko Evropske unije nego preko pravoslavlja. Poruka koju Rusi dnevno šalju Srbiji jeste da nikad ne treba da zaboravi bombardovanje”, podseća Biserko.

Cilj Rusije zaustavljanje mogućnosti učlanjenja Srbije u NATO

Prema njenim rečima, ruski cilj, kad je o Srbiji reč, jeste da zaustavi bilo kakvu mogućnost njenog učlanjenja u NATO, za šta ima, naravno, podršku čitave konzervativne elite:

“U tom pogledu je aktuelna vlada Srbije u jednoj poziciji koja neće biti jednostavna, čak i da Vlada misli proevropski i da želi u tom pravcu da ide. Opstrukcije će biti velike i objektivno je situacija vrlo složena.

U tom smislu Evropska unija treba zbilja da još jednom razmisli kakav pristup treba da ima prema zemljama Zapadnog Balkana koje ne samo da ne mogu same da se izvuku iz situacije u kojoj su nego je i vrlo moguće da krenu putem regresije. Uostalom, ta tranzicija nigde nije definisana kao definitivni put u liberalne demokratije. Ja bih rekla da je to cilj koji je za zemlje ovog regiona vrlo teško ostvariv”, ocenjuje Biserko.

Ona ukazuje na to da se i u sastavu Vlade Srbije vidi ruska ruka, posebno kad je u pitanju sektor energetike.

“Očigledno je da je tu Rusija imala poslednju reč s obzirom na to da je sukob Rusije i minisarke Zorane Mihajlović bio očit i u prethodnom sazivu vlade, tako da je predavanje tog resora Socijalističkoj partiji Srbije očigledan ustupak koji je mandatar ove vlade napravio Rusiji jer je sektor energetike u Srbiji za Rusiju vrlo važan. Uostalom, Rusija je i ostvarila svoj comeback na mađunarodnu scenu i na Balkan preko energetske strategije. Nažalost, region je u tom pogledu vrlo ranjiv, odnosno, vrlo zavisan od snabdevanja ruskim gasom i ruskim energentima. To je kontekst koji je za Srbiju vrlo ozbiljan zato što ionako ima vrlo nepovoljan sporazum sa Rusijom o NIS-u. Ruska penetracija u Srbiju toliko je već vidljiva, a svakodnevno se povećava, da je zabrinjavajuće koliko naši političari u očitovanju prema Ukrajini nisu u mogućnosti da se odupru tolikom pritisku Rusije. Pitanje je koliko će dugo moći da se održi njihova aktuelna pozicija da priznaju suverenitet Ukrajine, ali da neće primeniti nikakve sankcije prema Rusiji. Iako ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da će Srbija voditi svoju spoljnu politiku sve dok ne postane članica EU, od Srbije će se tražiti da usklađuje svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom bez obzira što nije članica EU. To je ta opasnost koja preti kada je reč o Srbiji i zato je potrebno da Srbija i ostale zemlje u okruženju postanu što pre čvršće vezane za Evropsku uniju”, upozorava Biserko.

Ona je, pored Rusije, optužila i Zapad za sadašnju krizu u Ukrajini, ocenivši da Zapad nije dovoljno uložio u stabilizovanje demokratije u toj zemlji.

“Ukrajina je vrlo fragilna zemlja, nekonsolidovana; dvadeset pet godina pokušava da se izvuče iz te situacije, a već je sama po sebi vrlo ranjiva, s obzirom na sastav i na tu ruskogovoreću manjinu. Zatim, tu je i činjenica da je Krim strateški važna tačka za Rusiju. Dakle, od početka je bila eksponirana pritiscima s ruske strane, a sa Zapada u smislu njenog približavanja Zapadu, što je naravno legitimno, kao i želja da postane članica NATO i EU. Međutim, treba imati u vidu tu njenu osetljivu situaciju i u tom smislu je bila potrebna mnogo veća podrška EU Ukrajini za njenu ekonomsku stabilizaciju, kao i pomoć njenoj političkoj eliti da se stabilizuje, jer ona stalno varira. Sad je u Rusiji optužuju da je fašistička, što je stvarno preterano, ali u svakom slučaju treba reći da neku ulogu u čitavoj ovoj situaciji imaju i te desničarske grupe. Ruska strana je to, međutim, odmah iskoristila da optuži čitavu zemlju za fašizam, pozivajući se na njenu poziciju u Drugom svetskom ratu.

Stigmatizacija Tatara

Istovremeno, Rusija je dala vrlo upozoravajuće opomene i tatarskom stanovništvu, na neki način ga je stigmatizovala, podseća naša sagovornica:

„Jedan od lidera tatarske zajednice je odmah na početku ubijen jer nije učestvovao na krimskom referendumu. Znači, čitava zemlja, različite njene grupacije, dovedene su u situaciju gde svi čekaju nekakvo rešenje koje neće doći lako izvana jer, kao što sam rekla, Rusija na tome testira Evropsku uniju koja je u ovom momentu paralisana i nema odgovor na ukrajinsku krizu.

Istovremeno, Rusija takođe smatra da Amerika neće intervenisati, a verovatno i neće. U tom smislu, ukrajinska kriza je sada otvoreno pitanje za koje se ne zna kako će završiti.

Moram da napomenem da je i Rusija sama po sebi vrlo ranjiva. Ona nije ovo uradila iz svoje moći, nego iz svoje vrlo ranjive pozicije - kako iznutra tako i u odnosu na susede u evroazijskom prostoru. Znači, ceo svet se nalazi u vrlo fluidnoj situaciji. To jeste odmeravanje snage pretendenata na vodeće uloge na svetskoj sceni i ovo je jedna od tih kriza. Ali, ono što je u svim tim krizama opasno jeste da ona u jednom momentu može da izmakne kontroli i da napravi nekakav veći haos. Nadam se da do toga neće doći zato što u ovom momentu niko ne želi rat – ni Evropljani, ni Amerikanci, ni Rusi – jer, ukoliko se i desi neki veći okršaj, on će ići preko leđa država poput Ukrajine i drugih zemalja koje su na toj „liniji razdvajanja“ gde se sukobljavaju interesi jedne ili više strana“, upozorava Biserko.

Upitana da li je realno očekivati da Brisel ubrza integraciju zemalja Zapanog Balkana, Biserko kaže da ukrajinska kriza jeste otrežnjavajuća za sve aktere:

“U tom smislu Evropa mora da se konsoliduje na način koji će omogućiti da govori jednim glasom, da relativizuje razlike unutar svojih redova i da zauzme jednu poziciju u odnosu na svoje proširenje i na svoje vlastito dvorište jer Balkan jeste evropsko dvorište. A ako Balkan nisu u stanju da reše, onda je teško očekivati da budu ključni igrači u nekim drugim situacijama jer na Balkanu su se već očitovali svi problemi koji su se sada otvorili Ukrajini. Ako, dakle, nemaju odgovor na balkanske probleme, kao što je, recimo, Bosna, ili Makedonija, teško je očekivati da će ih imati i za Ukrajinu”, ocenjuje Sonja Biserko.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG