Dostupni linkovi

logo-print

Vanjski dug BiH preko tri milijarde eura


Novčanice i kovanice konvertibilne marke - ilustracija

Novčanice i kovanice konvertibilne marke - ilustracija

BiH ima vanjski dug od preko tri milijarde eura ili 6 milijardi KM. To su krediti za koje se zaduživala država, dva entiteta ili Brčko distrikt. Gotovo svake godine je rasla bh. zaduženost, tako da je samo prošle godine dug porastao za skoro 70 miliona KM . Dugovi stižu na naplatu, što će ionako tešku ekonomsku situaciju u BiH, ove godine, dodatno otežati.

Širok je krug onih koji su BiH davali zajmove: Svjetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Međunarodni monetarni fond, Londonski i Pariški klub kreditora, zatim bankarske isntitucije brojnih država od Španije do Koreje. Uzimalo se “šakom i kapom” kaže analitičarka Svetlana Cenić.

''To je sada nekih, po svakom živom stanovniku, novorođenom, 850 eura samo spoljni dug, unutrašnji dug još niko nije izračunao'', navodi Cenić.

Međunarodni monetarni fond je Bosni i Hercegovini do sada odobrio oko 2,4 milijarde KM, od čega je BiH, kroz četiri tranše, iskoristila gotovo 800 miliona KM.
Damir Miljević

Damir Miljević


Dug na naplatu stiže ove godine, kada treba vratiti 50 miliona, a već u naredne dvije godine po 300 miliona KM. Međutim, novac nije iskorišten u razvojne programe, upozorava analitičar Damir Miljević.

''Sva ta zaduženja koja mi imamo u principu nisu usmjerena u namjene koje doprinose povećanju društvenog bruto proizvoda, odnosno u ekonomiju, nego su otišla faktički u potrošnju, znači nepovratno. Čitav koncept je zasnovan na potrošnji'', objašnjava Miljević.

Glavni ekonomista Svjetske banke za BiH Damir Ćosić upozorava da BiH mora imati vlastite izvore privrednog rasta.

''Investicije u kapitalne projekte su najbolji način da se to uradi, samim tim ubrzanje odobrenih, a ne implementiranih kredita bi bilo od velike pomoći ekonomiji, znamo da to nije jednostavno, znamo da to nije lako i zato ovo stavljamo u dugoročne mjere. Trenutno BiH ima na raspolaganju milijardu eura, odobrenih, a ne povučenih sredstava, što predstavlja gotovo 8 posto BDP-a. Ovo je još više važno u kontekstu toga da se strane direktne investicije nisu oporavile u regionu i svaki naredni trend je da će još više padati'', ističe Ćosić.

Bjesomučno zaduživanje

To je još jedan problem koji opterećuje BiH. Za neskorištena kreditna sredstva namijenjena upravo za kapitalne investicije, a to su projekti autoputa Koridor 5 C i “Željeznice dva” , država je samo u devet mjeseci prošle godine imala troškove od preko dva miliona KM.

Ranijih godina, za nizgrađene kilometre na koriodru 5 c , troškovi za “neangažovani a odobreni novac” bili su veći ističe Lejla Dragnić iz Centra za politike i upravljanja.

''Kredit za Koridor 5c, odobren u oktobru 2008.g, a koji je 31. decembra 2010. bio u implementaciji samo sa četiri posto. I za ovaj kredit u toku od 2009. i 2010. je plaćeno 3 miliona KM za komisione provizije'', navodi Dragnić.

Projektovano je 130 kilometara autoceste, odobreno je oko milijardu KM kredita za izgradnju auto puta, a iskorišteno je samo 20 posto novčanih sredstava.

''To je krajnje neozbiljno, mi smo to proglasili generacijskim projektom, projektom stoljeća itd, a što se tiče pretpostavki za realizaciju vrlo malo su na tome uradili. I sad imate ovu situaciju da nam stoje sredstva, da plaćamo za njih kamate, a da nemamo realizovan projekat. Mi smo, ustvari, realizovali po dva tri kilometra, a Hrvatska je po 50 kilometara godišnje. Evo i Kosovo i Albanija već su prevazišli BiH u samoj realizaciji, a 10 godina je prošlo da nismo realizovali tih 5-6 kilometara oko Sarajeva'', kaže profesor Mustafa Bublin.

Kreditno zaduživanje je između ostalog posljedica očiglednog raskoraka između različitih nivoa vlasti u BiH a što je očigledno u izradi budžeta za 2012. kaže Svetlana Cenić.

''Tako to izgleda kad jedna glava ne razgovara sa drugom. Mi imamo npr. Zakon o dugu i garancijama BiH, onda postoje entitetski zakoni i tu radi ko šta hoće, zaboravljajući da smo mi na istom prostoru, sa istom valutom i da je svi kolektivno ugrožavamo'', podsjeća Cenić.

Nešto se može naučiti u BiH iz evropske dužničke krize, ističe Damir Miljević.

''Ja samo imam pitanje ko će biti prva Grčka u EU koja se zove Bosna i Hercegovina, ja se trenutno kladim na Republiku Srpsku s tim što nisam siguran da li će neki od kantona možda da pretekne RS u tome. Ono što se trenutno radi u BiH to je bjesomučno zaduživanje. Ono što bih preporučio bh. političarima je da pogledaju malo kako se EU na tom nivou pokušava nosit sa stvarima koje će se ovdje neminovno desiti, a to je dužnička kriza, bar u jednom entitetu ili jednom od kantona'', kaže Miljević.

Entitetske Vlade po svemu sudeći računaju na „reprogram“ dugova kod MMF, ali iz ove organizacije predlažu novi kredit da bi se otpltio stari. Tako će građani BiH i dalje biti u dužničkom ropstvu kako ga nazivaju analitičari.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG