Dostupni linkovi

logo-print
U okviru Inicijative “Građani za Evropu” održana je debata o poljoprivredi i ruralnom razvoju u procesu evropskih integracija. Više od 50 predstavnika organizacija civilnog društva, vladinih institucija i agencija, uz učešće šefa Delegacije EU i Specijalnog predstavnika EU i BiH, Petera Sorensena, razgovarali su o realizaciji reformi u oblasti poljoprivrede u procesu približavanja BiH Evropskoj uniji.

Bosna i Hercegovina je četvrta najruralnija zemlja u Evropi, jer čak 60 posto stanovništva živi u ruralnim opštinama. A i pored činjenice da je poljoprivreda od ključnog značaja za ruralni razvoj, polovina domaćinstava na selu ne bavi se poljoprivredom.

Ovo je pokazalo istraživanje Razvojnog programa Ujedinjenih naroda UNDP-a. Armin Sirćo iz ove međunarodne institucije objašnjava da većina ruralnih domaćinstava ima samo vrt ili male farme, koje ne mogu osigurati sredstva za dostojanstven život poljoprivrednika.

„Samo jedan do dva procenta direktno zavise od poljoprivrede da im dohodak direktno dolazi iz poljoprivrede“, kaže Sirćo.

Glavni razlog slabog razvoja poljoprivrede u BiH je nedostatak državne pomoći. U regionu, Bosna i Hercegovina najmanje izdvaja novca za poljoprivredu, kaže Sabahudin Bajramović, profesor na Poljoprivedno-prehrambenom fakultetu u Sarajevu.

„Mi tražimo modus kako zadržati to stanovništvo. Održavanje ruralnog razvoja više vidimo u smislu nekih strukturnih promjena. Naš glavni problem je problem tih nekih sitnih farmi, slabe opremljenosti. Problemi su u tome da to što oni proizvode još uvijek nije konkurentno na tržištu“, ističe Bajramović.

Neopravdan zaostatak

No, ako Bosna i Hercegovina želi postati članicom Evropske unije, trebat će izgraditi sistem i prilagoditi ga standardima Evropske unije. Poljoprivreda i sektor hrane predstavljaju važnu komponentu za ekonomiju Evropske unije. Šest posto bruto nacionalnog dohodka ostvaraju se zahvaljujući poljoprivredi.

Peter Sorensen

Peter Sorensen

Bh. poljoprivreda ima osam posto udjela u domaćem GDP-u, a 20 posto zaposlenih u BiH rade u poljoprivredi. Šef delegacija Evropske unije u BiH Peter Sorensen:

“Pošto mi smatramo Bosnu i Hercegovinu budućom članicom EU, mislimo da je jako bitno da standardi u bh. poljoprivredi budu u skladu sa standardima Unije. Da biste bili usklađeni s Evropskom unijom, morate imati sistem, a da biste imali sistem morate imati investicije i politike. Prema tome, to je pravac u kojem će Evropska unija pomagati Bosnu i Hercegovinu i pravac u kojem već pomaže BiH.“

Ruralna područja imaju ograničene ekonomske mogućnosti, visok stepen nezaposlenosti i niske prihode.

„Mi mislimo da je stanje zabrinjavajuće i da je ovaj zaostatak za zemljama u regionu zaista neopravdan“, ocjenjuje Amra Selesković, koordinatorica Inicijative "Građani za Evropu".

Za zastoj su ogovorni bh. političari. S jedne strane, država dovoljno ne pomaže poljoprivrednicima, a sa druge, političari se ne mogu dogovoriti o izgradnji sistema za povlačenje novca iz IPA fondova. I to je jedan od razloga zbog čega BiH kaska na svom evropskom putu.

“U ranoj smo fazi. Početkom godine imali smo problema i nismo uspjeli da implementiramo ovaj program. Mi nekako zaostajemo za drugim zemljama koje žele postati članice. Ovo je diplomatski odgovor. Dakle, ima dosta posla pred Bosnom i Hercegovinom”, kazao je šef Delegacije EU u BiH, Peter Sorensen.

Da postoji politička saglasnost, BiH bi imala strategiju ruralnog razvoja, kao i agenciju za ruralno plaćanje, a onda bi milioni eura bili na raspolaganju bh. poljoprivrednicima, a poljoprivreda bi mogla postati pokretač ekonomskog oporavka Bosne i Hercegovine.
  • 16x9 Image

    Aida Đugum

    Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi RSE, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG