Dostupni linkovi

logo-print

BiH poljoprivreda bi mogla izgubiti milijardu maraka EU fondova


Njiva u Srebrenici, BiH, ilustrativna fotografija

Njiva u Srebrenici, BiH, ilustrativna fotografija

Bh. poljoprivrednici su godinama suočeni s nebrigom vlasti, najviše zbog izostanka Strategije za ruralni razvoj i nepostojanja ministarstva poljoprivrede na državnom nivou. Zbog toga je sektor poljoprivrede najveća žrtva u korištenju Instrumenta pretpristupne pomoći EU - IPA.

O tome razgovaramo sa Slavkom Inićem, predsjednikom Saveza za ruralni razvoj BiH.

RSE: Gospodine Iniću, poljoprivrednici trpe štete zbog vremenskih neprilika ali i zbog nebrige države. Jedan od ključnih razloga je što Bosna i Hercegovina nema ministarstvo poljoprivrede za čije formiranje se, između ostalog, i Vi zalažete duže od decenije.

Inić: Tačno. Od 2003. mi pričamo o ministarstvu poljoprivrede na državnom nivou, objašnjavamo zašto je ono potrebno, argumentovano objašnjavamo, znači, ne pričamo neke priče iz nekih proizvoljnih tema. Mi argumentovano govorimo zašto bi ministarstvo poljoprivrede na državnom nivou bilo potrebno. Stvar se dovede u pozitivnom smislu sve do političara, do Vijeća ministara - i tu se priča završava. Nekim ljudima to nije u interesu. Međutim, dolaskom gospodina Zvizdića, to javno mogu da kažem, ja se iskreno nadam da će to ministarstvo zaživjeti u Bosni i Hercegovini već od iduće godine.

RSE: Bosna i Hercegovina nikada nije uradila Strategiju razvoja poljoprivrede, zbog čega joj Evropska unija uskraćuje novčana stredstva. Koliko je dragocjenog novca izgubljeno, imate li podatke?


Inić: Kako da nemam! 325 miliona maraka je Bosna i Hercegovina izgubila u prvoj tranši, i to je od 2007. do 2014. – ne možemo reći da je izgubila, ali možemo konkretno govoriti da će izgubiti, i to mogu argumentovano da objasnim.

Izgubiće oko milijardu, jer nekih 870 miliona predviđenih od 2014. do 2020. je po budžetu Evropske unije trebalo da se odvoje za Bosnu i Hercegovinu. Međutim, taj budžet bi se povećavao, i ja tvrdim da bi to prešlo milijardu. Mi ćemo ta sredstva izgubiti, bez obzira na ovo što sada postoje neke indicije da će se to do 2018. deblokirati. Kad se i deblokira, mi naše poljoprivrednike nismo pripremili da oni izrade svoje projekte, da ih mogu aplicirati, da se projekti mogu pregledati, usvojiti, da se novac može prebaciti na račun poljoprivrednika, a to je 2020. godine. Ja tvrdim da tu neće biti nikakve pomoći za Bosnu i Hercegovinu. Tu će par pojedinaca uspjeti i tu će se priča završiti, taj novac će propasti. Znači, propalo je 325 miliona, propašće i ta jedna otprilike milijarda maraka. I to je to.

RSE: Kako je uopšte moguće da jedna država nema strategiju u tako važnoj oblasti, a na tome insistira Evropska unija?


Inić: To je isto jedan problem kojeg dugo godina pokušavamo objasniti - da je strategija potrebna. Na kraju smo čak išli s objašnjavanjem kao retardiranoj djeci – mislim na političare, njima smo objašnjavali. Objašnjavamo ljudima koji znaju bolje od nas, ali se prave nevješti, pa im onda mi, kao, pojašnjavamo, da, kad dođete u banku da tražite kredit, morate reći zašto vam treba, pa se napravi analiza da li je opravdano, da li nije. Bez strategije ne može vam niko, nijedna evropska zemlja, nijedna banka, ne može vam niko dati novac ako ne zna u šta ide, kako ide, zašto ide, u šta će se utrošiti, šta će se od toga dobiti, koliko će Bosna i Hercegovina od toga imati koristi, da li će se moći, ako treba, vratiti, ako ne treba, zašto se daje, da li će to biti efekti za državu Bosnu i Hercegovinu, da li se razvija Srednja Bosna, Zapadna Bosna, da li je Hercegovina jednako zastupljena u razvoju, a pretpostavljam da će iduće godine stvarno riješiti jako puno pitanja.

RSE: Jedno od tih pitanja je, sasvim sigurno, da se u Bosnu i Hercegovinu uvozi sve i svašta, između ostalog i poljoprivredni proizvodi kojih ima dovoljno, ili bi ih moglo biti dovoljno, da država posvećuje više pažnje poljoprivrednicima.


Inić: Sa dva odgovora ćemo tu doći do zaključka, a to je: strategija razvoja poljoprivrednika u Bosni i Hercegovini, i zaštita domaće proizvodnje. Znači, s ova dva odgovora mi problem možemo riješiti. Vjerujte, ovo apsolutno nisu problemi, u svijetu se oni ne tretiraju kao problemi, zato nas stranci teško i razumiju i ne uzimaju to za ozbiljno, jer oni ne razumiju da je to nemoguće riješiti. To su osnovna pravila u državi koja bi političari ili vlast Bosne i Hercegovine trebala da riješi – da zaštiti svoju domaću proizvodnju, da ne može da se uvozi sve i svašta. Mi, pored svih ovih nedaća, još i tu kontrolu ispravnosti hrane – biću malo grub – mi skoro da i nemamo, može da uveze ko šta hoće. Pouzdano se zna da se može uvesti jabuka u Bosnu i Hercegovinu kada u Bosni i Hercegovini ima najviše jabuka, kad je berba jabuka, da se može da uveze jagoda onda kad se jagoda bere u Bosni i Hercegovini. Ja sam bio član Zaštite domaće proizvodnje u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa dvije godine, i svi koji smo bili bučni i koji smo predlagali prave prijedloge, na kraju smo bili pomalo eliminisani, i na kraju nas više nisu ni pozivali, mada to još uvijek postoji. Jednostavno, ljudi koji su tamo nešto predlagali, oni se više i ne pozivaju. To je tako.

RSE: Evo, otvaraju se i neka vrata za izvoz u zemlje Evropske unije.


Inić: Da, otvaraju se vrata za izvoz, i ja sam presretan zbog toga. Stvarno sam presretan što se u Bosni i Hercegovini pravi bilo kakav pomak, da se nešto uradi u toj poljoprivredi, međutim, na tu temu, Vi ste vjerojatno čuli - ja ne bih želio da napravimo tu nekakvo zlo, ali bojim se da ćemo mi tek šutnjom napraviti zlo – u jednom dijelu Bosne i Hercegovine inspekcija je zabranila upotrebu vode za građane, jer je tamo pronađeno da je 1.600 puta više nedozvoljenih otrovnih materija u vodi od dozvoljenih, i da su oni uglavnom iz ratarstva i povrtlarstva. Znate šta to znači?! To znači prvo da mi time trujemo tržište Bosne i Hercegovine, drugo, da otvaramo vrata bespotrebnom uvozu, i treće, da zatvaramo vrata izvozu.

To su te neke tri stvari koje se odmah nameću. Ništa se po tom ne radi jer se u javnosti šuti o tome. Političarima je dobro, oni će to u predizbornoj da iskoriste u nekoliko navrata da kažu da će to poboljšati, i to će narodu biti dobro. I to tako ide. Evo, nama je veoma bliska jedna organizacija iz Sarajeva, to je Green Council, koja jako dobro radi, u koju mi poljoprivrednici imamo jako puno povjerenja, dosta s njima sarađujemo, i mi ćemo to pitanje sada pokrenuti negdje u septembru, čim budemo sve ovo izanalizirali – da bude povećana kontrola i da se počne u poljoprivredu ozbiljno ulagati i da se poljoprivreda počne konačno posmatrati kao strateška proizvodnja.

XS
SM
MD
LG