Dostupni linkovi

logo-print

Javni univerziteti u Bosni i Hercegovini iz entitetskih i kantonalnih budžeta dobijaju taman toliko novca da dišu na škrge. Zbog toga se sve češće vode rasprave o tome koji bi to mogli biti drugi izvori finansiranja. Stručna javnost kritikuje odnos i države prema visokoškolskim ustanovama, ali i same fakultete da su, i pored primjene Bolonje, svjetlosnim godinama daleko od evropskih standarda u finansiranju obrazovanja.

Prema nekim od posljednjih istraživanja, Bosna I Hercegovina izdvaja čak 30 puta manje novca za obrazovanje nego što je to definisano bolonjskim procesom. A Bolonja predviđa tri odsto dohotka.

Ranija istraživanja Centra za istraživačko novinarstvo pokazala su i da, na primjer, susjedna Hrvatska izdvaja šest puta više za visoko obrazovanje, Slovenija čak 12 puta više, a Srbija i Crna Gora duplo više od Bosne i Hercegovine.

U Republici Srpskoj su tako ovih dana loše finansijsko stanje na dva javna univerziteta pokušali riješiti provlačenjem poskupljenja školarina na mala vrata.

No taj pokušaj je propao jer su studenti zaprijetili da neće na to pristati bez otpora. Uslovi za povećanje školarina nisu ispunjeni, jer studentima još nije omogućeno da rade tokom studija, te da budu što više nezavisni od svoje porodice tokom studiranja, smatra predstavnik Unije studenata Republike Srpske Vojislav Savić.

"Ako bi ih odvojili od porodice, dakle, kada bi studenti bili prinuđeni da sami zarade za školarine, samim tim bi više bili i upoznati sa evropskim fondovima i išli ka tržištu, ali je prethodno prije toga potrebno da država uradi svoje, a to je da poveže univerzitet i tržište", rekao je Savić.

Saradnja sa evropskim univerzitetima, nešto je čemu teže domaće visokoškolske ustanove, jer tu postoje šanse da se ostvare i dodatni vidovi finansiranja, kaže prorektor za nastavu i studentska pitanja Univerziteta u Banjaluci Simo Jokanović.

"Tako da postoji i određen broj projekata kroz koje dolaze iskustva, kontakti sa eminentnim istraživačima, te treba to da podstičemo što više, kako bi se osposobili da povlačimo sredstva iz evropskih fondova", istakao je Jokanović.

Politički uticaj

No i kod evropske priče problem predstavlja to što je sistem visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini rascjepkan, a nadležnost podijeljena među čak 13 institucija na državnom entitetskom i kantonalnom nivou.

Asim Mujkić, foto: Midhat Poturović

Asim Mujkić, foto: Midhat Poturović

Generalno, to predstavlja problem da se jedinstveno nastupi prema evropskim fondovima, smatra profesor Sarajevskog univerziteta Asim Mujkić. Drugi problem je, po njemu, politički uticaj na rad javnih fakulteta, a posebno je to vidljivo u Federaciji BiH.

“Pogotovo kada je u pitanju FBiH, gdje imate obrazovanje na kantonalnom nivou, kantonalne političke elite rado posežu za pritiscima na onaj dio finansijske autonomije univerziteta koji sami ostvare. Evo ovdje, u Kantonu Sarajevo, već dugo se nisu mijenjale kvote, visina dohodaka itd, a onda se perfidno u medijima prikazuje da ona razlika u dohotku, ekstra višak koji fakulteti zarade zahvaljujući toj finansijskoj autonomiji, prikazuje se kao da fakulteti povlače budžetska sredstva. Evo, recimo u Kantonu Sarajevo, Univerzitet nije ni na budžetu, nego se finansira u formi granta”, navodi Mujkić.

Fakulteti bi se takođe trebali uključiti u tržište, te bi tu korist, ali i motivaciju za rad mogli ostvariti i studenti, smatra Amar Nurković iz Studentskog parlamenta Univerziteta u Sarajevu.

“Preko instituta i kroz razne velike projekte treba da namaknu sebi sredstva koja će im koristiti za njihov rad i da prije svega razvijaju naučno istraživački sektor za koji najviše manjka sredstava na univerzitetima u BiH. Naravno, studenti pored toga što su u nastavnom procesu takođe mogu da učestvuju u realizaciji mnogih projekata i da na taj način obavljaju svoje stručne prakse”, navodi Nurković.

Predstavnica Centra za obrazovne politike iz Beograda Ivana Živadinović kaže da Bosna i Hercegovina ipak ne odudara mnogo od regiona u kome se univerziteti suočavaju sa problemom da moraju povećati dio sopstvenih finansija u odnosu na javne izdatke.

"Javna sredstva će ostati primarni izvor prihoda univerziteta i to se ne može promeniti, ali se može promeniti motivisanost visokoobrazovnih institucija da povećaju druge izvore prihoda, kao što su projektni", rekla je Živadinovićeva.

Ona je dodala i da je EUROSTUDENT istraživanje, provedeno u 30 evropskih zemalja, potvrdilo ocjenu da studenti u BiH, u finansijskom smislu, mnogo više zavise od roditelja nego njihove kolege iz evropskih, dok je udio vlastitih prihoda u finansiranju studija ovdašnjih studenata znatno manji nego kod studenta iz evropskih zemalja.

I to je podatak koji pokazuje potrebu da BH univerziteti budu kreativniji u kreiranju sopstvenih projekata koji bi, na neki način, osim ostvarivanja sopstvene finansijske koristi, pomogli i dizanju studentskog standarda.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG