Dostupni linkovi

logo-print

BiH: I dalje bez liberalizacije tržišta struje

  • Nebojša Kolak

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Prema saopštenju državne komisije za električnu energiju - DERK, o otvaranju tržišta električne energije, od 01.01. ove godine na području BiH trebalo je biti otvoreno tržište električnom energijom.

Ta obaveza je proistekla iz Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, a potvrđena je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Iako je ozvaničena trgovina strujom, ona još uvijek nije zaživjela u praksi.

Iako je Regulatorna komisija za energetiku oba bh. entiteta usvojila neophodne dokumente, čime su stvoreni uslovi za početak liberalizacije tržišta električne energije u BiH, do slobodnog biranja snabdjevača električnom energijom nije došlo. U ovakvoj situaciji drugi snadbjevači ne mogu konkurisati postojećim elektroprivredama u BiH.

Ranko Čokorilo, EFT-a Bileća, kaže:

„Na terenu, po mom mišljenju, to nije zaživjelo. Oni koji nemaju proizvodne pogone ne mogu konkurisati cijenom, a oni koji imaju proizvodnju oni mogu da konkurišu. Što se nas tiče, m i za sada ne možemo.“, smatra Čokorilo.

Bosna i Hercegovina se obavezala još 2006. godine da to učini potpisivanjem sporazumima u okviru energetske zajednice Jugoistočne Evrope. Prema novom Zakonu o javnim nabavkama, propisano je da se Zakon o tržištu električne energije primjenjuje i na obveznike Zakona ukoliko je tržište otvoreno. Agencija za javne nabavke BiH je trebala da pošalje upit Konkurencijskom savjetu BiH, kako bi dobila potvrdu da li je tržište otvoreno.

Da raspišu tender za nabavku električne energije, obavezana su sva preduzeća sa većinskim državnim kapitalom i institucije. Na pitanje zašto to nije urađeno, Džinita Fočo, direktorica Agencije za javne nabavke BiH, kaže :

„Nismo se još uvijek obratili, iz jednog prostog razloga - što Zakon o javnim nabavkama tretira ugovorne organe koji nabavljaju direktno struju od potencijalnih dobavljača. Još uvijek zvanično prometovanje električnom energijom za krajnjeg potrošača nije obuhvaćeno. Ovo je tek prvi nivo otvaranja tržišta.“ – objašnjava Fočo.

Otvaranje tržišta je omogućilo elektroprivredama na nivou BiH da i dalje ostanu monopolisti, ali i da krenu u povećanje cijene električne energije, pošto postoji dovoljno prostora između trenutne i tržišne cijene, a što je pokretanjem tarifnog postupka sada i učinjeno u Republici Srpskoj .Elektroprivreda RS ima licencu za snabdijevanje i trgovinu električnom energijom, izdatu od strane Regulatorne komisije RS.

Iako smo postavili pitanje direktorici ERS Branislavi Milekić da li je Eletroprivreda RS kao licencirano preduzeće spremno za tržište električne energije i da li je ono otvoreno u BiH i RS, nismo dobili zvaničan odgovor, osim da su to pitanja za Vladu i Savjet ministara BiH.

Čudno da jedno licencirano preduzeće ne odgovara na ova pitanja.

Podsjećanja radi, Branislava Milekić je u proteklom periodu uvjeravala da je neophodno snabdijevanje električnom energijom organizovati pod novim okolnostima:

„Veoma je aktuelno za Elektroprivredu RS otvaranje tržišta električne energije. Neophodno je donošenje novih propisa koji bi regulisali ovu djelatnost u narednom periodu, svakako neophodna su i restrukturiranja, odnosno nova organizacija ERS-a, kako bi smo snabdijevanje električnom energijom organizovali pod novim okolnostima.“, govorila je ona.

Pitanje je i da li su Elektroprivrede na nivou BiH spremne za otvaranje tržišta struje. U Federaciji BiH obje elektroprivrede imaju licencu za snabdijevanje krajnjih kupaca električnom energijom. Elektroprivrede bi u svom sistemu trebale imati pravno odvojene distribucije od snabdijevanja i proizvodnje, ali to još uvijek nije regulisano u Elektroprivredi Hrvatske zajednice Herceg Bosne, niti u Elektroprivredi BiH. Iako pravno nisu razdvojene distribucije, licence im je izdao Federalni regulator za električnu energiju (FERK).

„Prestrukturiranje postojećih preduzeća izvršiće se u skladu s prestrukturiranjem elektroenergetskog sektora u Federaciji, a sve će to biti urađeno na temelju važećih propisa, uz saglasnost Parlamenta FBiH.“ – navodi Ines Kujundžić, portparol FERK-a.

Mnoge interesuje i da li ovakav način licenciranja predstavlja problem drugim snabdjevačima električnom energijom. Ranko Čokorilo, EFT-a Bileća:

„Mi taj problem zasad nemamo, za nas to ne predstavlja problem. Nama predstavlja problem cijena električne energije, to je jedino što nama predstavlja problem.“, kaže Čokorilo.

Da bi jedno tržište zaživjelo, potrebno je da postoji operator tržišta za električnu energiju ili berza preko koje bi se trgovalo energijom, a snadbjevači bi imali referentne cijene. Prema svemu navedenom, otvoreno tržište u BiH nije zaživjelo, a kada će - to ne znaju ni oni koji o tome odlučuju.

XS
SM
MD
LG