Dostupni linkovi

logo-print
Nepuni mjesec dana nakon što je EU obustavila pet miliona eura izdvojenih za projekte u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, stigla je nova suspenzija - dodatni milioni za dva jednako bitna sektora – mala i srednja preduzeća i turizam.

U saopćenju koje je proslijeđeno medijima, kao razlog navedeno je nepostizanje dogovora vlasti u Bosni i Hercegovini o potrebnim koracima na realizaciji projekata i izjava zamjenika šefa Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Renca Davidija:

Renco Davidi

Renco Davidi

„Razočarani smo što Bosna i Hercegovina nije u stanju da uzme novac koji joj je stavljen na raspolaganje. Iako je Evropska unija čvrsto opredijeljena da pomogne Bosni i Hercegovini na njenom evropskom putu, istovremeno je potrebno da obezbijedimo efektivno korišćenje sredstava koja izdvajaju poreski obveznici država članica Evropske unije. Ova sredstva mogu ponovo biti mobilisana samo uz jasan i dokazan dogovor o projektnim aktivnostima.“

Izrada državnih strategija je ključni uslov kako bi se sredstva iz programa IPA 2 mogla koristiti. Sektori su: reforma javne uprave, pravosuđe i sigurnost, transport, okoliš i klimatske promjene, integrirani lokalni razvoj, obrazovanje i razvoj ljudskih resursa, zapošljavanje i socijalna politika, te poljoprivreda i ruralni razvoj. Za Bosnu i Hercegovinu su postavljena dva posebna uslova.

„Prva stvar je uspostavljen funkcionalan i efikasan mehanizam koordinacije u oblasti evropskih integracija da bi se moglo početi sa korištenjem, odnosno programiranjem IPA, konkretnije, IPA 2014. Druga stvar jeste da je podrška investicijama, projektima koji se tiču investicija u oblasti društveno-ekonomskog razvoja, uslovljena postojanjem sveobuhvatnijih sektorskih strategija i strateških dokumenata za zemlju. Oni su sad rekli da nema podrške projektima investicija ako nemamo ove strateške dokumente“, kaže Angelina Pudar iz Direkcije za evropske integracije.

Politički kompromisi

Nepostizanje dogovora ne znači samo potencijalan gubitak sredstava EU u iznosu od 4,5 miliona eura za mala i srednja preduzeća i turizam. Moguće su i implikacije na raspodjelu miliona eura Evropske unije za privredni razvoj iz IPA 2, glavnog programa EU za finansijsku pomoć BiH u periodu 2014.–2020. godine, upravo zbog problema oko donošenja strategija pojedinih sektora koje su, pored mehanizma koordinacije, zapravo i najvažniji uslovi za pretpristupnu pomoć.

„Kako riješiti te probleme, od pristupa da se naprave dvije strategije za dva entiteta pa da se jednostavno spoje, što je također Briselu neprihvatljivo, ili napraviti strategije koje uvažavaju teritorijalnu strukturu, ali su ipak strategija Bosne i Hercegovine, što je Briselu prihvatljivo, ali za to treba i energije, i volje, i jako velikog truda da se pronađu kompromisi“, ističe Halid Genjac, predsjedavajući Komsije za EU integracije.

Član Komisije Mehmed Bradarić kaže:

„Ukoliko sve ne usvojimo, ostajemo bez značajnih IPA sredstava. Mislim da se u narednom sedmogodišnjem periodu radi negdje oko 650 miliona eura.“

Iz Evropske komisije su izričiti da svaka država mora imati državnu strategiju i jedinstvenu adresu za pregovore. Toga su svjesni u zajedničkoj komsiji, no dodaju da i ova pitanja može riješiti samo politika na najvišem nivou. Članovi komsije Ognjen Tadić i Stjepan Krešić:

„Sve dok se u Bosni i Hercegovini evropski put bude mjerio brojem institucija a ne rezultatima reforme, dotle ćemo samo da se šunjamo po tom evropskom putu i da molimo boga da se neko nas nekada sjeti i da nam udijeli koju marku na osnovu nekakvih 'evropskih projekata'.“

„Treba napraviti napore da se zaista krene sa kompromisima, dogovorima. U protivnom, ja se bojim da mi idemo stranputicom i da ćemo biti crna rupa.“

Na pitanje kada će se konačno početi rješavati problem mehanizma koordinacije, Mehmed Bradarić kaže:

„Pa, o njemu se ne govori zato što se čeka da političari kažu zadnje. Ja znam da su zadnje informacije bile da je Vijeće ministara uputilo to entitetskim vladama i Brčko distriktu. Možda je tu stalo. Nemamo jednu integrisanu ocjenu. Čini mi se da mi nemamo tu vrstu koncentracije. Hrvatska je imala negdje oko hiljadu ljudi, stručnjaka, koji su u tome učestvovali, Srbija se skoncentrisala na oko hiljadu i pet stotina stručnjaka koji u tome učestvuju. Bosna i Hercegovina još tu nema viziju, nema koncentraciju, i u tome je problem. Dakle, problem je u pameti.“

Kako je najavljeno, Odbor EU za praćenje IPA sastaće se 10. septembra sa predstavnicima Bosne i Hercegovine i razmotriti da li će projekti biti okončani ili će se, ukoliko se ostvare potrebni preduslovi, ipak ići dalje sa njihovom realizacijom.
  • 16x9 Image

    Tina Jelin - Dizdar

    Novinarstvom se počela baviti 1996. godine. Od 1998. radi za Radio Slobodna Evropa. Bila je i stalni suradnik Studija 88,  Radija101, Reuters-a. Višestruko nagrađivana novinarka.

XS
SM
MD
LG