Dostupni linkovi

logo-print
Uvek je opasno kada jedna partija ima apsolutnu vlast, jer ne postoji mogućnost kontrole. To pokazuje primer Viktora Orbana u Mađarskoj, kaže za Radio Slobodna Evropa profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber (Florian Bieber).

RSE: Očekivalo se da Srpska napredna stranka ubedljivo pobedi, ali ne i da ima apsolutnu, komotnu većinu u parlamentu. Kako objašnjavate ovakav uspeh naprednjaka?

Biber: Jedan od uzroka ubedljive pobede Srpske napredne stranke je niska izlaznost i slabost opozicije. Sukob Dragana Đilasa i Borisa Tadića unutar Demokratske stranke je u mnogome doprineo pobedi naprednjaka. Takođe, istraživanja pokazuju da su mediji dali mali prostor opozicionim strankama i to ukazuje na opasnost od dominacije jedne, Srpske napredne stranke.

RSE: Da li postoji rizik od jednostranačja u okviru višestranačja, po prvi put otkako je Slobodan Milošević na prvim višepartijskim izborima. Da li će za naprednjake biti ključni izazov kako da odole iskušenjima moći, odnosno da upotrebe apsolutnu vlast konstruktivno za sprovođenje radikalnih reformi, što Vučić stalno naglašava, a ne samo za učvršćivanje pozicija?

Biber: Prvi izazov je da li imaju kapacitet da vladaju. Do sada nije baš bilo najjasnije da li imaju kvalifikovane ljude za javne funkcije. Druga opasnost je autoritarizam. Ako jedna stranka ima toliku vlast onda postoji veliki rizik od zloupotrebe. Ako analiziramo iskustvo cele regije, veoma je teško da jedna stranka vlada sama konstruktivno. Kad god je jedna partija sama imala apsolutno većinu to je uglavnom vodilo autoritarnim tendencijama. Primer za to je vladavina Viktora Orbana u Mađarskoj. To je opasno, jer ne postoje dovoljno jake institucije koje mogu da kontrolišu vlast, uspostavljajući neophodnu ravnotežu. Ako umesto koalicija vlada jedna stranka ona smatra da može o svemu odlučivati. Pogotovo je problem ako tom strankom dominira jedna osoba, kao Vučić u slučaju naprednjaka. To nikada nije dobar znak iako su namere možda dobre.

RSE: Iako je borba protiv korupcije bila jedna od ključnih tačaka programa Srpske napredne stranke dok je bila u prethodnoj vladi u poslednje dve godine, u izveštajima međunarodnih institucija se ukazuje da je korupcija i dalje problem, na šta se žale strani investitori. Takođe, međunarodne institucije ukazuju i na problem pritisaka na medije. „Foreign Affairs“ je nedavno ukazao na sve izraženije autoritarne tendencije u zemljama u tranziciji. Dakle, da li postoji opasnost jačanja nedemokratskih tendencija pod maskom demokratije, pogotovo u zemljama u kojima jedna partija ima apsolutnu vlast?


Čak ni Milošević nije imao toliku moć kao Vučić, osim nakon prvih izbora
Biber: Čak ni Milošević nije imao toliku moć kao Vučić, osim nakon prvih izbora. Naravno, Milošević je dominirao na drugačiji način preko kontrole medija, vojske, policije i drugih mehanizama. Međutim, Milošević je nakon prvih izbora uvek imao koalicione partnere. Treba da vidimo da li Vučić želi da vlada sam ili da traži i neke partnere na koje bi mogao da prebaci deo odgovornosti. Međutim, već je raspisivanje prevremenih izbora bio loš signal. Naime, nije bilo krize u koaliciji pa stoga ni potrebe za ovim izborima, ali njihovo raspisivanje je očito pokazivalo nameru da se populistički zloupotrebljava demokratska institucija za potrebe njegove stranke. Problem je i nespremnost da se sprovede departizacija državnih institucija, koje se koriste za zapošljavanje partijskih umesto kvalifikovanih kadrova.

RSE: Nakon slavlja slede mnogi izazovi. Srbija se nalazi u ozbiljnoj ekonomskoj krizi i preti joj kolaps ako se ne sprovedu hitne reforme, na šta je ukazivao i sam Vučić. Da li može da izbegne grčki scenario i u kojoj meri su protesti u Bosni i Hercegovini upozorenje?

Biber: Ne bih rekao da su reforme i autoritarizam alternative, odnosno da se međusobno isključuju. Naime, moguće su neke reforme, pre svega ekonomske, i kada vlada ima autoritarne tendencije. Pogledajte primer Makedonije. Tamo je na vlasti već osam godina VMRO koji koristi isti način dominacije uključujući i prevremene parlamentarne izbore koji će uskoro biti održani – a to nije prvi put – zatim kontrolu nad medijima. Međutim, sproveo je mnoge ekonomske reforme. Dakle, moguće je da nova vlada u Srbiji sprovede neke ekonomske reforme ali i da se ponaša autoritarno. Glavni problem je što je EU bilo veoma važno da ima partnera koji je spreman na sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Zbog toga je Brisel gledao kroz prste Srbiji zbog odsustva reformi na unutrašnjem planu.

Sada se postavlja pitanje da li će EU posvetiti veću pažnju, odnosno insistirati na reformama u samoj Srbiji, a ne samo sprovođenju Briselskog sporazuma sa Kosovom. Ako EU izvuče pouke iz primera Mađarske i Makedonije onda će pomno pratiti šta se dešava u Srbiji i insistirati na reformama.

RSE: Da li postoji opasnost od prelivanja scenarija iz BiH?

Biber: Ta opasnost postoji ako svetska ekonomska kriza potraje još nekoliko godina. To ne zavisi samo od Srbije ili Balkana neko od globalnih kretanja. U slučaju produbljivanja krize, uvek je rizik od socijlnih nemira. U Srbiji ih dosada nije bilo, jer ova Vlada je postojala samo dve godine, što je drugačija situacija nego u BiH gde su iste političke snage u raznim konstelacijama na vlasti već više od 15 godina. Takođe, postoji ta ideja i šansa da se vlast makar može promeniti na izborima.

Kosovo nije više prioritet Srbiji

RSE: Srpska napredna stranka je uspela da iskoristi kao izborni adut i početak pregovora sa EU. Međutim, nakon slavlja sada postoji mukotrpniji deo, odnosno neophodne reforme na putu ka članstvu, uključujući i primenu Briselskog sporazuma. Tu je i pitanje vladavine prava, medijskih sloboda.

Biber: Najmanje problema će biti oko Kosova, jer ono očito nije više prioritet vlastima u Beogradu. Kada je reč o primeni vladavine prava, to će najviše zavisiti od pritiska EU ne samo da se usvoje odgovarajući zakoni već i njihove primene. Do sada je Brisel bio uglavnom zadovoljan donošenjem zakonoskog okvira, ne insistirajući toliko na njegovoj primeni.

RSE: Da li će Evropska Unija biti zadovoljna što ima jakog partnera u Beogradu tako da može računati na efikasno ispunjavanje dogovorenog, ili će biti i podozriva prema mogućnosti da se apsolutna vlast upotrebljavanja i nedemokratski?

Suša i Aleksić: Mađarski scenario u Srbiji

Mađarski scenario, to je ono što se događa Srbiji i što je trijumfovalo na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju. U tome su se složili novinarka i politička komentatorka Gordana Suša i antropolog i politički analitičar Stefan Aleksić.

Više pročitajte ovde.
Biber: Mnoge članice EU su dobro sarađivale sa Vučićem i uglavnom su zadovoljni sa njim, tako da ja očekujem pozitivnu reakciju u evropskim prestonicama. Istovremeno, pratiće sa oprezom kako će biti korišćena apsolutna vlast. Taka vrsta premoći je retka u Evropi.

RSE: Kako se kriza u odnosima Rusije i Zapada oko Krima i Ukrajine u celini može odraziti na Srbiju koja je očito u procepu. Najpre, zaoštravanje situacije može dovesti u pitanje gradnju Južnog toka, na koji zvanični Beograd itekako računa i kao na podsticaj za razvoj celokupne privrede. Takođe, Srbija polaže velike nade i u plasman proizvoda na rusko tržište. Istovremeno, u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. Na političkom planu, Srbija polaže velike nade na podršku Rusije u Savetu bezbednosti u blokiranju članstva Kosova u UN. Moskva, istovremeno, planira da pripoji Krim. Hoće li to dovesti vlasti u Srbiji u dodatna iskušenja?

Biber: Ne verujem da će Rusija promeniti svoj stav oko priznanja Kosova, ali će verovatno doneti odluku o pripajanju Krima. Međunarodna politika ne počiva toliko na principima koliko na interesima. Na kraju krajeva, čak i kada bi Rusija priznala Kosovo, to ne bi izazvalo veće potrese u njenim odnosima sa Srbijom, jer ni za nju to više nije ključno pitanje.

Važnija je ta ekonomska dimenzija. Vučić nastoji da uspostavi podjednako bliske ekonomske odnose i sa EU i sa Rusijom. Ukoliko Zapad pooštri sankcije Rusiji, to bi mogao biti problem za zvanični Beograd. Međutim, objektivno govoreći, Rusija nije glavni ekonomski partner Srbije. Važna je gradnja Južnog toka, ali ne i ostale ruske investicije. Drugi investitori su od bitniji Beogradu i to se neće promeniti u budućnosti. Dakle, postoji ta sentimentalnost prema Rusiji, ali objektivno govoreći za Srbiju je ekonomski mnogo važnija Evropska Unija.

Na kraju krajeva, Vučić je u nedavnom intervjuu Si-En-En-u, na pitanje o ukrajinskom scenariju, kazao da se Srbija opredelila za reforme, što znači da ona za takvu orijentaciju može mnogo više dobiti od EU. Ta računica će postati još očiglednija ako Brisel ne bude tražio od Srbije da se javno distancira od Rusije. Ne verujem da će Beograd biti doveden u situaciju da se opredeljuje između Brisela i Moskve.

Na ovim izborima nisu prešli cenzus Koštuničina stranka, zatim Srpska radikalna i Dveri, što znači da slabi značaj politike oslanjanja samo na Rusiju. To je znak za Vučiča da se sa tom tematikom više ne dobiaju glasovi. On će kao populista eksploatisati pitanja na kojima će sticati nove pristalice. U tom smislu više će se okretati Zapadu i arapskim zemljama odakle može da stigne neki kapital nego prema Rusiji.

RSE: Da li Vučić sa komotnom većinom u parlamentu može da bez velikih potresa vlada u naredne četiri godine?

Biber: Kako sada stvari stoje, sve ide u njegovu korist, tako da bi mogao vladati i posle izbora za četiri godine. To će zavisiti i od ekonomske situacije, odnosno da li će sprovesti neke reforme. Istovremeno, ulogu će igrati i snaga ili slabost opozicije. Nije jasno da li Socijalistička partija može da bude opoziciona stranka, zatim da li Demokratska stranka može da se profiliše kao jaka alternativa, odnosno šta je politika i ideologija te alternative.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG