Dostupni linkovi

logo-print

Šta je razlog sve veće nezaposlenosti visokoobrazovanih u CG?


Univerzitet u Podgorici

Univerzitet u Podgorici

Iz godine u godinu sve je više visokoškolaca na birou rada. Poslednji podaci pokazuju da visokoobrazovani čine skoro trećinu nezaposlenih u državi, te da je njihov broj na birou 2,5 puta veći nego prije nekoliko godina. Da li su uzroci ove pojave u neusklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, hiperprodukciji odredjenih zanimanja, ekonomskoj krizi ili o miksu ovih faktora?

Poslednji izvještaj Zavoda za zapošljavanje ukazuje da je na birou 65 odsto više nezaposlenih sa fakultetskom diplomu nego u junu prošle godine. Iako polovina nezaposlenih volontira u javnim ustanovama kroz jedan od vladinih projekata, oni su na evidenciji biroa. Koji su razlozi za drastičan rast broja nezaposlenih visokošlolaca?

U Zavodu za zapošljavanje kažu da ih ima više. Razloge pripisuju ekonomskoj krizi i smanjenoj potažnji na tržištu rada, koja je samo u odnosu na prošlu godinu, za 60 procenata niža.

„Vidimo da je došlo do drastičnog smanjenja broja radnih mjesta, tako su u ovoj godini poslodavci objavili 2.002 slobodna radna mjesta za zapošljavanje visokoškolaca, dok je u prošloj godini objavljeno 4.659 tako da imamo pad za nekih skoro 57 posto“, kazao je načelnik za statistiku u Zavodu za zapošljavanje, Jovan Kostić.

Kostić kao razlog navodi i veliku produkciju visokoškolaca i ističe interesantan podatak:

,,Mi imamo skoro osam hiljada maturanata, a od njih je skoro sedam hiljada upisalo fakultete tako da u obrazovnom sistemu postoji velika produkcija visokoškolaca.”

Za studente Pravnog fakuleta u Podgorici koje smo anketirali, razlozi su sistemske prirode, u lošoj upisnoj politici i neusklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada:




Univerzitetska profesorica Sanja Bauk sa Fakulteta za pomorstvo u Kotoru smatra da su korijeni sve veće nezaposlenosti visokoškolaca mnogo dublji i da se ne mogu pravdati ekonomskom krizom. Kao i studenti, i profesorica Bauk korijen problema vidi u raskoraku upisne politike i potreba tržišta. Bauk u izjavi za RSE kaže da su nužne reforme obrazovnog sistema:

„Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje jako dugo traju. Potrebno je taj broj godina obrazovanja smanjiti, fokusirati se na to da đaci uče ono što će im zaista trebati u perspektivi. Drugi problem je veoma malo ulaganje u obrazovanje i nauku. Samim tim znači da bi trebalo osvježiti nastavni kadar, da bude bolje plaćen i motivisan da prenosi znanje na bolji način učenicima.”

Bauk ukazuje i da se svršenim srednjoškolcima u Crnoj Gori ne nude potrebne informacije koje bi im pomogle da se profesionalno orijentišu, već da su se fakulteti usmjerili na marketing:

„Tako da bi više akcenat trebalo dati na pružanje podrške u smislu profesionalne orijentacije nego na marketing fakulteta jer to može biti jako varljivo i u službi, da tako kažem, dezinformacije studenata.”

Vladine projekte volontiranja visokoškolaca u javnim ustanovama, a koji i tokom volontiranja ostaju na birou rada i vode se kao nezaposleni, pojedini profesori i studenti koje smo anketirali, nazivaju zamagljivanjem stvari i odlaganjem problema nezaposlenosti. Jedan od student sa Pravnog fakulteta, zainteresovani sagovornik RSE na ovu temu, u dijagnozi stanja otišao je i korak dalje, pa je problem locirao u dugogodišnjoj, negativnoj selekciji kadrova, rasprostranjenoj korupciji. Ponudio nam je i izlaz is stanja i rješenje saopšteno kroz sarkazam kao izraz njegovog bijesa, revolta, a pomalo i osjećanja beznađa:

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG